Порекло становништва села Срхиње, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Ово насеље чине села Бањаруша, Лађице, Јавор, Лисине, Срхиње, Турићи и Токмићи. Куће главног села, Срхиња, су по странама косе између Срхињског и Јаворског Потока. Куће су делом на страни окренутој северу, и делом на тераси, високој око 70 м. над Босном. На десној страни Јаворског Потока је село Јавор; куће су у страни. На левој страни Срхињског Потока под Топузовом Косом су Тура/ш, а изнад њих, уз поток, Токмићи. Даље уз Срхињски Поток су на Лисинама 3 куће. Пола сата далеко од Срхиња, изнад извора Јавора су села Лађице и Бањаруши на истоименим плећима испод Ћетнице и Високих Долија, а окренутим северу.
Воде, земље и шуме.
У Срхињу горње куће носе воду са Барица под Крижем изнад села, а доње куће имају своју воду. У Јавору је насред села жива вода Бунар. На Лађицама је врело Лађице, које отиче као Дубоки Поток у Босну.
Зиратна земља у Срхињу је већином под селом: Црвенке, Потњици, Јабучице, Дворишће, Баре, Скупови, Чаире, Ливаде, Стране, а изнад села су: Златници, Панађури, Лисине, Доца и Загони. И на Јавору су њиве већином по страни испод и око кућа: Крављак, Диљке, Крчевине, Трешње. Шума је по странама изнад села: Криж, Суви Раст, Гумерје, Котлине, Рујевице, Бањаруша, Букова Главица, Делије. То је букова и растова шума и већином царевина. Ту су и испаше. Последњих деценија, а нарочито после 1878 и 1920 год. површине испаша знатно су смањене услед крчења.
Тип села, куће.
Средину села Срхиња чини џамија (на Млакама). Изнад џамије под Крижем је млађи део села, и ту су: 1 кућа Бугезета, 1 Пуришевића, 1 Арнаута, 1 Драгунића, 1 Бећировића и 1 Мемиша. Од џамије воде један пут—Сокак–низ Јаворски Поток, а други и главни — Махала – попреко по коси на Срхињски Поток, да се састане с првим на дну села. У Махали су кућа Мемиша, 1 Враче, 6 Табака, 1 Каваза, 2 Токма, 1 Арнаут(овић)а, 2 Провалића, 2 Палоша и 2 Кунића. Између Махале и Сокака је кула Хаџи Јамаковића из Сарајева. У Сокаку су 1 кућа Нумановића, 1 Табаковића, 1 Кова, 1 Провалића, 1 Ленџера и 2 Башића. Пол селом су млин и кућа Реџе Табака, а испод њега на Јабучици 1 кућа Шумића. У Турићима су 2 куће Мујезиновића, 1 Провалића, 1 Јунузовића,1 Шабића и 1 Зукића (из Високог, борави у селу само лети), а у Токмићима су 1 Бећировића, 3 Токма и 1 Драгунића. На Лисинама је једна кућа Драгунића и даље, на Бабунцу, 1 Лера. На Јавору су све у чопору, 2 куће Дедића, 2 Нумановића, 1 Трга, 1 Кунића, 1 Јавораша, 1 Чекра. На Лађицама су: 1 Ногића и 2 Новаковића, а на Бањаруши летња кућа Дулаковића из Високог.
У Јавору, Токмићима, Махали и Сокаку куће су прилично збијене; иначе је насеље разбијеног типа.
За Панаћур се прича да се на том месту село скупљало на теферич. Једном дођу два Витле и растерају све, па и сами побегну у Далмацију. На Лађицама је место које се зове Цирквалишћа, и причају да је ту била православна црква. За Млаке се прича ово: Биле су три сестре. Једна остави у вакуф Млаке, друга један казан за купање мртваца, а трећа земљу код Швракиних Кахви за гробље.
Село је старо: у сиџилу сарајевског муле за 973 год. (1565/66) помиње се два пута. После окупације Босне, из овога села су одселили у Турску Халали; били су досељени из Брестовског. И од Врача су неки одселили у Турску. На Срхињу је био и Јухић, који је доселио из Бусоваче и доцније прешао у Високо. У Високом има род Срхињака; не зна се да ли су и када дошли из Срхиња. У селу данас живе већином муслимани.
Порекло становништва.
Јавораши (1), са старијим презименом Шабановићи, сматрају се старинцима. Род је спао на једно мушко дете.
-Дедићи (2), Нумановићи (3), Токме (5) и Бећировићи (3), сви заједничког порекла, сматрају се старинцима.
-Трго (1) је доселио из Конџила (Радовља) пре 15 година.
-Чекре (1) су старином из Херцеговине. Доселили су пре окупације.
–Бугезе (1) је доселио из Лијешеве пре окупације.
–Пуришевић (1) је доселио са Свињарева пре 50 год.
-Табаковић (1) је доселио као најамник из Радовље.
-Башићи (2) су доселили пре 20 година из Брезе: старином су из Сарајева.
– Драгунићи (2) су старином из Вогошће; један од њих доселио је пре 12 година из Мухашиновића. Има их и у Горанима.
-Koво (1) је старином из Високог; доселио је на матеревину.
-Хајдаровић (1) је старином Кудина из столачког среза у Херцеговини. Доселио је пре окупације.
-Палоши (2) су дошли из Сарајева пре 20 год.
-Ленђери (1) су старином из Брестовска у Фојничком срезу.
-Табаци (8) су давно доселили из Високог, а род су с Табацима у Веруши.
-Мемиши (2) су старином с Перуца у Високом. Много су сељакали.
-Арнаут 1 (1) je доселио из Зимче а старином је из Подастиња.
-Арнаутовић) II (1) је доселио из Арнаутовића. Обојица су од једног рода и старином из Арнаутлука (в. опис Моњара).
-Мујезиновића (2) отац је доселио давно из Љубиња у Херцеговини. Мујезиновића има и у Високом.
-Провалићи (4) су доселили са Брестовска.
-Кунићи (3) су старином из Херцеговине. Опширније у опису Високог.
– Јунузовић (1) је старином “Бешида из Сарајева. Отац му се звао Јузун, а доселио је у Срхиње пре 70 год.
Од православних у селу живе:
-Лери (1). Доселио се око 1910 из Дреновог Дола у Зупцима, у Херцеговини. Слави Ђурђевдан.
-Новаковићи (2) су старином Шушњевићи из Крајине.
-Шумић (1) је доселио 1922. из Пиве. Слави Ннкољдаи.
-Ногић (1) дошао je из Подвинаца за матером која се преудала по други пут за Ђ. Крајишника. (B. опис Подвинаца и Вратнице).
Муслимани се копају у гробљу код Швракиних Кахви, а православни на Граду.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)