Порекло становништва села Топузово поље, општина Виссоко. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Ово насеље чине села Топузово Поље, Бијеле Воде, Швракина Кахва и Дубраве. Сва су села на левој обали Босне. Тодузово Поље, Бијеле Воде и Швракина Kaxвa су y пољу, а Дубраве на тераси усеченој у Мишкират и у истој висини са Бискупићима и Мухашиновићима. Топузово Поље је у меандру Босне, а Швракине Кахве и Бијеле Воде поред цесте, на горњем оквиру поља. Обала је висока 8—10 м. али Босна ипак поплави Топузово Поље за време великих поплава. У Топузову Пољу доносе воду са Студенца који је нешто даље од села, из бунарева који лети пресушују и са саме Босне. На Бијелим Водама је неколико јаких врела, што избијају из одсека поменуте терасе и одмах образују јак поток. Једно од тих врела као да у својој води садржи гвожђа, јер вода оставља много жутог талога. На Дубравама су изнад села врела Барица и Лисичјак, која не пресушују, а на Равнима Тривуново Врело.
Земље и шуме, тип села и воде.
У Топузовом Пољу њиве су већим делом око села: Бродови, Љеса, Студенци, Луг, Бијеле Воде, Турбин, Бијело Брце, Дворишће, а на Дубравама испод кућа. Ситна шума, која служи у исто време и као испаша, је по странама изнад села: Мишкират, Дубравице, Дубоки Поток; све је царевина.
Тип села.
У Топузовом Пољу има муслимана и православних. Куће муслимана су у доњем делу села, све поред пута и ограђене “тарабама”; куће православних сељака су за 100 m., изнад муслиманских и све су изнад пута који води готово самом обалом, а испод њих је врело Студенац. У муслиманском су чопору 5 кућа Мешића, 1 Спахића, а у православном 3 Кувача, 2 Шавија, 1 Андрића, 2 Кузмановића, 1 Несторовића (и у истој кући Куруцовић–Курцуповић) и 1 Шекаре. На Бијелим Водама је био хан; ту је сада Тодоровић. На Швракиним Кахвама је један празан хан и кућа Дамњановића. На Јабучицама 1 Братић. На Дубравима су, све поред сеоског пута, 1 кућа Бјелоша, 2 Братића и 1 Радановића. На Равнама, које један до дели од Дубрава, је 1 кућа Трифуновића. Цело насеља је разбијеног типа, а тако и поједина села.
Прича се да од Тривунова Врела води пећина у земљу и излази у Вилиндо, одакле је један подземни ходник, сада засут, водио на височки град. Изнад врела има заиста једна пећина, уска и ниска. Зидови су јој од конгломерата. Њом се може ићи око 20 м. унутра, али се не види да ли је сасвим природна или заиста има утицаја људске руке. Код Швракиних Кахви, изнад цесте, имају два стара муслиманска гроба и тулбе, за које се прича да је из доба султана Ел–Фатиха, да је ту сахрањен неки Селимбаба; Селимбабин брат сахрањен је у Сеочи. Нешто ниже, на Чакиној њиви, непосредно поред цесте, има седам „грчких“ гробова. На Турбину, што та од Шикуља дели Поток, има по казивању Миће Братића метар и по под земљом остатака у виду тесаног камена од неких зграда. Једно место изнад Бешика зове се Каурско Гумно.
У Високом има муслиманска породица Топузи. Ово село је било њихово, па се по њима прозвало. На Топузовој Коси нашло се једно мртво дете. Како село није хтело да плати крвнину, платио је Топуз и по обичају та је коса постала његовом. Где су сада Швракине Кахве или Срхињски Хан била је једна крушка и на њој швракино гнездо. Близу те крушке, на мераји (ледини), неки муслиманин пекао је кафу и из подсмеха то су место назвали Швракиним Кахвама.Доцније је направљен хан.
Порекло становништва.
У овом селу нема старинаца; све су досељеници. На Дубравама су раније становали муслимани Камарићи; сада су у Високом. У Топузовом Пољу су изумрли Глишићи и Трешњићи.
Од муслимана данас у селу живе:
-Спахићи (1) — Myјановићи су старином из Арнаутовића, где их још има. Али су у Топузово Поље дошли из Моштра. Старином су Цигани из Сарајева.
-Мешићи (5) су старином Ашчалићи из Тушњића, одакле им је доселио дед; у Тушњићима су старинци.
Од православних у селу живе:
-Кувачи (3). Старином су из Дувна. Уз “башински вакат” (друга половина XVIII века) њихов „старјеник“ пекао код куће ракију. Дођу му неке паше па, пијући уз казан, почеше којешта захтевати. Један од њих из обести пробије зрном казан, а тај предак дохвати нож, исече неколико паша па утече са женом и синовима. Појаше коње и ударе кроз Травник на Мпрошевиће. Ту седну да једу код једне воде. Одједном стари спази турску потеру. Жена са два синчића сакрије се за један грм, а он са старијим сином утече. За њих се двојицу више никада није чуло. Жена се задржи неко време у Мирошевићима са синовима Луком и Мићом, па затим сиђе у Моштре. Код Узуналића у Мулићима, на десној обали Босне, био је случајно њезин брат. Брат преведе сестру Узуналићима. Ту остану дуже времена. Кад су Лука и Мића одрасли нису се имали овде од кога оженити (било је ретког православног становништва), него оду у Гостовић и ту нађу неку „осталеж“ (уседелице). Доцније су се и други женили из Гостовића. За тим одивама доселе Пејићи, Миљковићи и др. породице из Гостовића. Кувачи су и даље сељакали и од пре 70 година су у Топузовом Пољу. Има их у Кралупима, Биочи, Зимчи и др. Пре њих су се у Подвисоко населили Радићи у Тнчићима. Славе Никољдан.
-Шавије (3) су старином из Крајине и доселили су пре 80 година. По испитивању Б. Милојевића, Шавије у Вагну, у Гламочком Пољу, старином су из Петрова Поља испод Дрниша у Далмацији. Славе Аранђеловдан.
–Несторовић (1) je старином из Крајине; доселио му је прадед. Несторовића има и у Горанима. Славе Лазаревдан.
-Шекара (1), старином Шекарић из Бањана, доселио је пре 60 год. Најпре је био на Жрвању, па у Бањер-Кули. Из Бањана су кренули, “јер отуд Турци, одовуд хајдуци, а њихова кућа у средини”. Има их на врелу Босне, у Горажду и у Посавини. Славе Ђурћевдан. Овог су рода и Крстовићи у Чифлуку и Савићи у Чекрчићима.
-Братићи (3) су старином из Борака код Невесиња. Доселио им дед Мића у Осијек у Сарајевском Пољу, а неки његови синови пређу пре 50 година на Дубраве; једни остану у Осијеку. Славе Томиндан. У Херцеговини их има на више места, а најдаља им је старина из Парежа код Косијерова.
–Андрићи (1) су старином из Бањана; доселили из Тушњића 1878. И сада им је надимак Реповићи. Опширније у опису Тушњића и Соврла.
-Тодоровића (1) отац је доселио пре 40 год. са Доброг, где их још има; старином су из Крајине. Служе Никољдан, а приспужују Аранђеловдан. В. опис Доброг.
-Бјелош (1). Бјелоши су старином од Стоца у Херцеговини, одакле су им стари доселили на Велу око 1700 г. Са Веле се раселе у Рогачиће, Влаково, Зеник (у Сар. Пољу), Дубраве и Биочу. Славе Петровдан.
-Трифуновић (1) је доселио пре 25—30 година из Високог. Род је с Трифуновићем из Куле: старином су Капетановићи из Блаже у планини. Славе Мратињдан.
-Радановићи (1) су старином из Цера у Црној Гори. Остале преселе у Паштровиће, из Паштровића пре 400 год.(?) у Зупце, а из Зубаца једни доселе на Дубраве 1913. Славе Ђурђевдан.
-Дамњановић (1) је старином Церовић из Дробњака, Одакле му крене дед у Крајину. Избегао је да се уклони освети Турака због смрти Смаил–аге Ченгића. Његов син био је четник Краља Петра за устанка у Крајини, унук Сима Дамњановић је ходао по најму и службама док се није овде населио. Славе Никољдан.
-Манојловић (1) је доселио 1922 из Лијешеве. Дед му Манојло Миљковић доселио је из Гостовића. Род су с Манојловићима у Кули, а има их још у Лијешеви.
-Кузмановић (1) је старином из Крајине. По оцу се зове и Милановић. Слави Никољдан.
-Kypyци-Куруцовићи (1) били су раније на Дубравама па у Мухашиновићима и најзад у Топузову Пољу (Стеван Куруц дошао је у најам Милинку Несторовићу и оженио се његовом кћери). Доселили су из Крајине, а даље порекло воде из Далмације.
Муслиманско гробље за Срхиње и Топузово Поље је код Швракиних Кахви. Православни се копају у гробља на Грабићу у Местовцима, Голом Брду у Зимчи, Боснићима, а неки на новом гробљу на Равнама.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)