Poreklo stanovništva sela Topuzovo polje, opština Vissoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Ovo naselje čine sela Topuzovo Polje, Bijele Vode, Švrakina Kahva i Dubrave. Sva su sela na levoj obali Bosne. Toduzovo Polje, Bijele Vode i Švrakina Kaxva su y polju, a Dubrave na terasi usečenoj u Miškirat i u istoj visini sa Biskupićima i Muhašinovićima. Topuzovo Polje je u meandru Bosne, a Švrakine Kahve i Bijele Vode pored ceste, na gornjem okviru polja. Obala je visoka 8—10 m. ali Bosna ipak poplavi Topuzovo Polje za vreme velikih poplava. U Topuzovu Polju donose vodu sa Studenca koji je nešto dalje od sela, iz bunareva koji leti presušuju i sa same Bosne. Na Bijelim Vodama je nekoliko jakih vrela, što izbijaju iz odseka pomenute terase i odmah obrazuju jak potok. Jedno od tih vrela kao da u svojoj vodi sadrži gvožđa, jer voda ostavlja mnogo žutog taloga. Na Dubravama su iznad sela vrela Barica i Lisičjak, koja ne presušuju, a na Ravnima Trivunovo Vrelo.
Zemlje i šume, tip sela i vode.
U Topuzovom Polju njive su većim delom oko sela: Brodovi, Ljesa, Studenci, Lug, Bijele Vode, Turbin, Bijelo Brce, Dvorišće, a na Dubravama ispod kuća. Sitna šuma, koja služi u isto vreme i kao ispaša, je po stranama iznad sela: Miškirat, Dubravice, Duboki Potok; sve je carevina.
Tip sela.
U Topuzovom Polju ima muslimana i pravoslavnih. Kuće muslimana su u donjem delu sela, sve pored puta i ograđene “tarabama”; kuće pravoslavnih seljaka su za 100 m., iznad muslimanskih i sve su iznad puta koji vodi gotovo samom obalom, a ispod njih je vrelo Studenac. U muslimanskom su čoporu 5 kuća Mešića, 1 Spahića, a u pravoslavnom 3 Kuvača, 2 Šavija, 1 Andrića, 2 Kuzmanovića, 1 Nestorovića (i u istoj kući Kurucović–Kurcupović) i 1 Šekare. Na Bijelim Vodama je bio han; tu je sada Todorović. Na Švrakinim Kahvama je jedan prazan han i kuća Damnjanovića. Na Jabučicama 1 Bratić. Na Dubravima su, sve pored seoskog puta, 1 kuća Bjeloša, 2 Bratića i 1 Radanovića. Na Ravnama, koje jedan do deli od Dubrava, je 1 kuća Trifunovića. Celo naselja je razbijenog tipa, a tako i pojedina sela.
Priča se da od Trivunova Vrela vodi pećina u zemlju i izlazi u Vilindo, odakle je jedan podzemni hodnik, sada zasut, vodio na visočki grad. Iznad vrela ima zaista jedna pećina, uska i niska. Zidovi su joj od konglomerata. Njom se može ići oko 20 m. unutra, ali se ne vidi da li je sasvim prirodna ili zaista ima uticaja ljudske ruke. Kod Švrakinih Kahvi, iznad ceste, imaju dva stara muslimanska groba i tulbe, za koje se priča da je iz doba sultana El–Fatiha, da je tu sahranjen neki Selimbaba; Selimbabin brat sahranjen je u Seoči. Nešto niže, na Čakinoj njivi, neposredno pored ceste, ima sedam „grčkih“ grobova. Na Turbinu, što ta od Šikulja deli Potok, ima po kazivanju Miće Bratića metar i po pod zemljom ostataka u vidu tesanog kamena od nekih zgrada. Jedno mesto iznad Bešika zove se Kaursko Gumno.
U Visokom ima muslimanska porodica Topuzi. Ovo selo je bilo njihovo, pa se po njima prozvalo. Na Topuzovoj Kosi našlo se jedno mrtvo dete. Kako selo nije htelo da plati krvninu, platio je Topuz i po običaju ta je kosa postala njegovom. Gde su sada Švrakine Kahve ili Srhinjski Han bila je jedna kruška i na njoj švrakino gnezdo. Blizu te kruške, na meraji (ledini), neki muslimanin pekao je kafu i iz podsmeha to su mesto nazvali Švrakinim Kahvama.Docnije je napravljen han.
Poreklo stanovništva.
U ovom selu nema starinaca; sve su doseljenici. Na Dubravama su ranije stanovali muslimani Kamarići; sada su u Visokom. U Topuzovom Polju su izumrli Glišići i Trešnjići.
Od muslimana danas u selu žive:
-Spahići (1) — Myjanovići su starinom iz Arnautovića, gde ih još ima. Ali su u Topuzovo Polje došli iz Moštra. Starinom su Cigani iz Sarajeva.
-Mešići (5) su starinom Aščalići iz Tušnjića, odakle im je doselio ded; u Tušnjićima su starinci.
Od pravoslavnih u selu žive:
-Kuvači (3). Starinom su iz Duvna. Uz “bašinski vakat” (druga polovina XVIII veka) njihov „starjenik“ pekao kod kuće rakiju. Dođu mu neke paše pa, pijući uz kazan, počeše koješta zahtevati. Jedan od njih iz obesti probije zrnom kazan, a taj predak dohvati nož, iseče nekoliko paša pa uteče sa ženom i sinovima. Pojaše konje i udare kroz Travnik na Mproševiće. Tu sednu da jedu kod jedne vode. Odjednom stari spazi tursku poteru. Žena sa dva sinčića sakrije se za jedan grm, a on sa starijim sinom uteče. Za njih se dvojicu više nikada nije čulo. Žena se zadrži neko vreme u Miroševićima sa sinovima Lukom i Mićom, pa zatim siđe u Moštre. Kod Uzunalića u Mulićima, na desnoj obali Bosne, bio je slučajno njezin brat. Brat prevede sestru Uzunalićima. Tu ostanu duže vremena. Kad su Luka i Mića odrasli nisu se imali ovde od koga oženiti (bilo je retkog pravoslavnog stanovništva), nego odu u Gostović i tu nađu neku „ostalež“ (usedelice). Docnije su se i drugi ženili iz Gostovića. Za tim odivama dosele Pejići, Miljkovići i dr. porodice iz Gostovića. Kuvači su i dalje seljakali i od pre 70 godina su u Topuzovom Polju. Ima ih u Kralupima, Bioči, Zimči i dr. Pre njih su se u Podvisoko naselili Radići u Tnčićima. Slave Nikoljdan.
-Šavije (3) su starinom iz Krajine i doselili su pre 80 godina. Po ispitivanju B. Milojevića, Šavije u Vagnu, u Glamočkom Polju, starinom su iz Petrova Polja ispod Drniša u Dalmaciji. Slave Aranđelovdan.
–Nestorović (1) je starinom iz Krajine; doselio mu je praded. Nestorovića ima i u Goranima. Slave Lazarevdan.
-Šekara (1), starinom Šekarić iz Banjana, doselio je pre 60 god. Najpre je bio na Žrvanju, pa u Banjer-Kuli. Iz Banjana su krenuli, “jer otud Turci, odovud hajduci, a njihova kuća u sredini”. Ima ih na vrelu Bosne, u Goraždu i u Posavini. Slave Đurćevdan. Ovog su roda i Krstovići u Čifluku i Savići u Čekrčićima.
-Bratići (3) su starinom iz Boraka kod Nevesinja. Doselio im ded Mića u Osijek u Sarajevskom Polju, a neki njegovi sinovi pređu pre 50 godina na Dubrave; jedni ostanu u Osijeku. Slave Tomindan. U Hercegovini ih ima na više mesta, a najdalja im je starina iz Pareža kod Kosijerova.
–Andrići (1) su starinom iz Banjana; doselili iz Tušnjića 1878. I sada im je nadimak Repovići. Opširnije u opisu Tušnjića i Sovrla.
-Todorovića (1) otac je doselio pre 40 god. sa Dobrog, gde ih još ima; starinom su iz Krajine. Služe Nikoljdan, a prispužuju Aranđelovdan. V. opis Dobrog.
-Bjeloš (1). Bjeloši su starinom od Stoca u Hercegovini, odakle su im stari doselili na Velu oko 1700 g. Sa Vele se rasele u Rogačiće, Vlakovo, Zenik (u Sar. Polju), Dubrave i Bioču. Slave Petrovdan.
-Trifunović (1) je doselio pre 25—30 godina iz Visokog. Rod je s Trifunovićem iz Kule: starinom su Kapetanovići iz Blaže u planini. Slave Mratinjdan.
-Radanovići (1) su starinom iz Cera u Crnoj Gori. Ostale presele u Paštroviće, iz Paštrovića pre 400 god.(?) u Zupce, a iz Zubaca jedni dosele na Dubrave 1913. Slave Đurđevdan.
-Damnjanović (1) je starinom Cerović iz Drobnjaka, Odakle mu krene ded u Krajinu. Izbegao je da se ukloni osveti Turaka zbog smrti Smail–age Čengića. Njegov sin bio je četnik Kralja Petra za ustanka u Krajini, unuk Sima Damnjanović je hodao po najmu i službama dok se nije ovde naselio. Slave Nikoljdan.
-Manojlović (1) je doselio 1922 iz Liješeve. Ded mu Manojlo Miljković doselio je iz Gostovića. Rod su s Manojlovićima u Kuli, a ima ih još u Liješevi.
-Kuzmanović (1) je starinom iz Krajine. Po ocu se zove i Milanović. Slavi Nikoljdan.
-Kypyci-Kurucovići (1) bili su ranije na Dubravama pa u Muhašinovićima i najzad u Topuzovu Polju (Stevan Kuruc došao je u najam Milinku Nestoroviću i oženio se njegovom kćeri). Doselili su iz Krajine, a dalje poreklo vode iz Dalmacije.
Muslimansko groblje za Srhinje i Topuzovo Polje je kod Švrakinih Kahvi. Pravoslavni se kopaju u groblja na Grabiću u Mestovcima, Golom Brdu u Zimči, Bosnićima, a neki na novom groblju na Ravnama.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)