Порекло

Порекло становништва села  Влаичић(и) – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. Село се зове Влаичић и Влаичићи. И ово је село испод брда Доброг, а од Доброг дели га коса Ланишће. Куће су, као и у Добром, на заравни….

Порекло становништва села Добро – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. Село Добро је на заравни испод брда Доброг и окренуто је југу. Са свих је страна опкољено косама и странама које су под шумом. Поред сеоских кућа је…

Порекло становништва села Ступарићи – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. По управној подели села Ступарићи, Добро и Влаичићи чине „махалу“ Ступариће. Међутим, народ сматра Добро и Влаичиће засебним селима, јер су доста удаљена од Ступарића и са друкчијим…

Порекло становништва села Збиље – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља, комуникације и воде. Испод Вукова река Фојница улази у једно кратко уско проширење, Варешко Поље, које се испред вароши Високог попова сужује. У том пољу, на десној обали Фојнице је…

Порекло становништва села  Кралупи – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља, комуникације и воде. Кралупи су општи назив за котлиницу потока Краљушице, десне притоке реке Фојнице. Котлина је издужена у правцу југоисток–северозапад. По оквиру ове котлине је безброј малих села. У…

Бранко Стојанов Поповић (1882-1944) је велики српски сликар у периоду између светских ратова. Није толико познат широј јавности из разлога што је све до 1990-их било практично забрањено, а у сваком случају – непожељно, о њему писати у стручној литератури, те га тако углавном нема ни у научним радовима о…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Граничарске кућне задруге до развојачења границе, биле су темељ војно-граничарског поретка. Оне су биле основна ћелија друштва и војно-граничарске привреде. Иако је сељаштво у провицијалном делу Срема, још од 1848. почело да испољава тежњу ка напуштању патријархалног модела живљења – задругарства, и оснивању…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Након развојачења Војне границе и њене инкорпорације у цивилне оквире Жупаније сремске са седиштем у Вуковару, бивши Петроварадински пуковски простор је раздељен на Котаре. Југоисточни део географске регије Срема тако се обрео у цивилном Котару Земун. Котар Земун са седиштем у граду Земуну…

Порекло становништва села Мраморак, општина Ковин. Према студији Јована Ердељановића, „Срби у Банату – насеља и становништво“ и према књизи Радета Бракочевића „Хроника, 120 година постојања Добровољачког ватрогасног друштва Мраморак“, приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић. Према студији „Срби у Банату – насеља и становништво“: Предања о насељу. По казивању…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Непосредно пре процеса развојачења, 1869. године, Крњешевци су припадали изборном срезу Шимановачком, где је вршен избор за представнике у Народно-црквеном сабору. У Крњешевцима је 1869. било 704 душе. Наредне, 1870. године извршена је реорганизација изборних срезова, те су тако Крњешевци и још нека…