Порекло становништва села Збиље – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Испод Вукова река Фојница улази у једно кратко уско проширење, Варешко Поље, које се испред вароши Високог попова сужује. У том пољу, на десној обали Фојнице је насеље Збиље, опкољено готово са свих страна брдима, осим са западне где му река Фојница чини границу. Куће села збиља су по горњем оквиру поља. Изнад села су убрду скорашње крчевине; то је село Смреке.
На Збнљу су воде Велика Чесма и Вијесовац, обе у близини гробља.
Њиве су већином испод кућа и зову се: Ступови, Селишћа, Луке, Газ, Покосци, Подиица, Ашлама, Трње, Диљка, Лопата и Босна. По Кучину, Рашћу и Барама изнад села је букова шума и по њој испаша.
У Збнљу су, по горњем ободу Варешког или Високог Поља: 1 кућа Кумбарића, 1 Шећеровића, 1 Перчића, 2 Мирића, 1 Марића, 1 Ферзановића, 1 Селимића, 1 Мешетовића, 1 Фејзића, 1 Бабановића, 1 Смаиловића и 2 празне куле
Мехмедагића из Високог. Ове су куће међусобно растављене уличицама и башчама. С леве стране Рукавног Потока, што тече поред села, је 1 кућа Мирића. Куће православних сељака су у средини села, а муслиманске изнад и испод њих. На Пљешевици су, такође горњим ободом поља, а ближе Високом, по једна кућа (Ха)кулија и Лукића. Око 20 минута изнад села, а међу брдима Рашћем, Челином, Градинама и Падалишћем су Смреке са врло раштрканим кућама: 1 Кокотовића, 1 Столица, 2 Лукића и 1 Ферзановића.
Од старина ово село има у садашњем православном гробљу под кућама два средњевековна стећка. Врх брда Крапца зове се Црквице; причају да је ту била црквица.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Фејзићи (1) се сматрају старинцима.
-Шећеровићи (1) су старином Турбе из Брезе, а доселили су пре окупације.
—Селимићи (1) су из Хума у Сарајевском Пољу, па их зато зову Хумкићима
-Мешетовићи (1) су доселилииз Арнаутовића.
-Кумбарић (1) је доселио из Трноваца, а старином је из Ужица.
-Хакулија (1) je доселио из Загорнице на женовину у кућу Бабана.
-Смаиловић (1) је доселио из Кралупа пре 15 година. Зову га и Жарцем. Истог је рода и;
-Бабан(овић) (1), који је такође старином из Кралупа.
Православни:
Ферзановићи (2). Отац им је доселио пре окупације из Босанске Крајине. Били су „нахир“ људи, па су их зато други прозвали Ферзанима.
-Мирићи (3) су старином из Херцеговине. Опширније у опису Чекрчића.
-Maрићи (1). Дед им је доселио из Херцеговине. Слави ‘Ђурђевдан.
-Лукићи (3) су старином Дабићи од Билеће у Херцеговини. Доселио им је дед. Мати им је од Бјелица, који су били доселили у ово село, такође од Билеће, па се опет вратили. Славе “Ђурђевдан.
-Пер(и)чићи (1), Дед им је доселио пре окупације из Босанске Крајине.
-Кокотовићи (1) су старином из Крајине. Има их и у Чекрчићима. Славе Никољдан.
-Столица (1) је доселио из Чифлука, а старином је Спасојевић од Стоца. Опширније у опису Чифлука.
Под селом су, једно крај другог, муслиманско и православно гробље.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)