ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана
Непосредно пре процеса развојачења, 1869. године, Крњешевци су припадали изборном срезу Шимановачком, где је вршен избор за представнике у Народно-црквеном сабору. У Крњешевцима је 1869. било 704 душе. Наредне, 1870. године извршена је реорганизација изборних срезова, те су тако Крњешевци и још нека села из Земунског изборног среза припали Пазовачком изборном срезу. У овој години у Крњешевцима је пописано 703 становника. По отпочињању процеса развојачења 1871. године, Крњешевци су враћени у Земунски изборни срез. Међутим, током деценије развојачења у којима су из године у годину прогресивно смањиване компетенције војних власти, водила се политичка борба имеђу представника војних структура и православног свештенства на једној и Народне странке на другој страни.
У јуну 1872. године Народна странка изнела је у јавност оптужбу да “обштар Спилауер удружен са попом Руварцем сасанским и Магарашевићем сурчинским у Крајини муте за изборе, те да су послали неког свог човека из Сијона који од Крњешеваца преко других села прелази, тражећи да утврди који су кандидати од Народне странке, па да удеси да се народ између себе поцепа, а како би се они одржали на власти.” Подсећао је Светозар Милетић и војне представнике и православне попове да је изборни ред за Српски сабор потврђен од Цара, и да у том изборном реду не пише да пуковније имају право Српском народу наметати кандидате. Међутим, шпекулације и подметања настављени су и у 1873. години. “Застава” је писала да је масло администратора парохије у Крњешевцима, злогласног поп Јоје, то што је крњешевачки трговац Радовановић пред Сабор карловачки од власти нападан и хапшен. Радовановић је позивао Крњешевчане да свесно и одговорно бирају људе за Сабор, и то оне људе који су пријатељи народу. Исто је позивао и богослов Себишановић, те је због тога нападан. Потом је истрага, коју су спровеле војне власти, утврдила да су све оптужбе на рачун трговаца Радовановић и богослова Себишановић биле лаж, да све што су чинили, чинили су у складу са законом.
* * *
Конзисторија архидијецезе карловачке на седници одржаној 2. 11. 1872. године, расписала је “стечај на упражњено парохијско место у Крњешевцима”. Огласом у листу “Застава”, позвани су заинтересовани свештеници да доставе своје молбенице за пријем у упражњену парохију у Крњешевцима. Након спроведене процедуре Црквене општина у Крњешевцима је 23. јануара 1873. године изабрала за свога пароха свршеног богослова Пају Себишановића. До 20. октобра исте године законито изабрани парох није могао ступити на своју дужност, а разлог томе је био извесни поп Јоја, о чијим незаконитим делима и безобразлуку је извештавала новина “Застава”. Из новинског текста дознаје се да у парохији Крњешевачкој “познати себичњак, чувени поп Јоја администрацију има” те да је из тог разлога за годину и по дана, како је место у Крњешевцима упражњено, ово село није добило свог пароха.
Јереј Паја Себашановић дошао је у ову парохију 1. јануара 1874. године но, да Крњешевци нису имали пуно среће са парохијским свештенством, сведочи оглас којим се по одобрењу са Конзисторијалне седнице архидијецезе карловачке од 17. октобра 1874. године позивају кандидати да поднесу молбенице на упражњено место у парохији у Крњешевцима. Четири године касније, на седнице Конзисторијалне архидијецее карловачке од 28. јула 1877, поново је расписан позив за упражњено парохијско место у Крњешевцима.
* * *
По развојачењу донет је низ Закона (1876, 1880. године) који су олакшавали поступке задружних деоба. Међутим, у годинама које су уследиле, положај сељаштва се убрзано погоршавао. Димитрије Руварац неретко у својим текстовима упућује на то да су после развојачења, економској пропасти српског народа највише допринеле задружне деобе. О граничарским кућним задругама, чије деобе су након развојачења довеле до наглог економског пропадања народа, расправљано је у Сабору. Опречна полемика између владајуће већине и опозиције начелно је била усаглашена око чињенице да су кућне задруге током претходних векова штитиле народ од сиромаштва и пролетеризације.
Са задружним деобама долазило је до уситњавања великих поседа. Новостворени, уситњени поседи нису имали довољно обрадиве површине, довољно радне снаге, па тако ни довољно економске моћи. Уз то, на економско стање становништва Крњешеваца нарочито након развојачења Војне границе 1871. године највише су утицале поплаве. Након поплаве која је у пролеће 1872. године нанела огромне штете Крњешевцима, велепоседник Пера Петровић из Старе Пазове уговорио је са Крњешевчанима да им ради санације штете од поплаве да зајам од неколико хиљада. Уговорени зајам требао је бити делом у зрну, делом у новцу. Петровић је као услов за давање средстава Крњешевчанима тражио да се Петроварадинска пуковнија, као и до сада што је у оваквим приликама чинила, обавеже да ће овај зајам, ако се добровољно у року не наплати, преко својих војних и политичких (цивилних) власти наплатити, као што је то и раније чинила. Пуковнија, чије развојачење је било у току, није се хтела овог јемство примити, те тако, тек развојачени граничари нису добили потребни зајам. Зато су Крњешевчани, да би се прехранили и одржали, морали своју земљу, на којој је свака стопа плаћена граничарским животима и потоцима граничарске крви, у бесцење продавати. Тако је до 1.000 јутара граничарске земље у Крњешевцима из власништва граничарских породица прешло у руке шпекуланата.
О томе, како су зарадили они који су 1872. буд-зашто од Крњешевчана покуповали најбољу земљу, коју су ови због опстанка голог живота били принуђени да продају, сведочи један оглас из 1875. године: “Дајем преко 300 ланаца на једном месту ливаде, која никада орана није, нит’ има трња нит’ је вода полива између Војке и Крњешеваца покрај друма, на 6 година под аренду или вечито на продају. Трећину новца ваља одмах положити, а две трећине до 6 година са малом каматом. Ближи услови код мене, у Ср. Карловцима. У потпису: Јован Поповић Зубан.”
* * *
У годинама 1881. и 1882. спровођене су коначне административне радње за потпуно сједињење Војне границе са краљевинама Хрватском и Славонијом. Крајем 1882. позвани су заступници развојачене Војне границе у Сабор, а почетком 1883. године уређена су питања у вези са изборнима у развојаченој Војној граници – утврђена су изборна подручја, изборни процеси и бирачко право.
Извор: Алексић С., Крњешевци, село у Срему, ИК Прометеј, Нови Сад, 2022.
Коментари (0)