ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана
Наредбом од 8. јуна 1871. заповеђено је да се укидањем војног устројства у Војној крајини “прокрчи пут” фактичком сједињењу Хрватско-Славонског крајишког земљишта са истоименим Краљевинама. Тада је Војна граница Срема, коју су чиниле Петроварадинска пуковнија и војне општине Земун, Карловци и Петроварадин, изузета из Српско-Банатске крајине са седиштем у Темишвару, те припојена цивилној Хрватско-Славонској краљевини, са седиштем у Загребу.
Процесу развојачења Војне границе и њене инкорпорације у цивилне оквире претходиле су Нагодбе између Аустрије и Угарске 1867, исте године Турска је напустила територију Србије, што је додатно мотивисало одређене, нарочито Угарске кругове да агитују за развојачење. Током 1868. године склопљена је нагодба између Угарске са једне и Хрватске и Славоније са друге стране. Угарска је Законским чланцима 40, 41. и 42. исте године увела општу војну обавезу, што је установу Војне границе учинило непотребном. Истовремено, у двојној монархији економска криза коју је пратила инфлација узимале су свој данак, а Граница која је била под директном управом Аустрије на својој територији имала је значајан ресурс баснословне вредности – шуме. Ово је био свакако мотив да се провинцијализацијом војнограничарског подручја развласти Беч, те да Угарска преузме доминацију над овим простором.
Војна граница, у том тренутку правни субјекат под директном управом Беча, у доношењу одлуке око развојачења није учествовала, што је изазвало незадовољство граничара, нарочито у вези са покушајем да се имовина коју су чиниле шуме, пашњаци и ливаде на граничарском простору преиначе у државно власништво. Незадовољство је резултирало оружаном побуном граничара, након чега је ½ шума у Граници припала цару – држави, а ½ граничарима. Шуме су раздељене према материјалној вредности. Коначно, развојачење је извршено у Угарском сабору 1873. године, законским чланком 27, у коме је објављена провинцијализација Војне границе и њено присаједињење Жупанијама.
Актима које је доносио лично цар Франц Јозеф, од 1873. године разрешене су војнограничарских дужности све регименте од броја 1 до броја 11, та тако и 9. Петроварадинска регимета. Цар је Манифестом од 15. јуна 1881. прогласио присаједињење Границе цивилој прокрајини Хрватској и Славонији, а 1. августа 1881. њена управа је предата Бану.
У годинама 1871. до 1881. са процесом укидања војног уређења, живот унутар овог подручја динамично се мења. Донет је низ Закона којима су односи између бивше Границе и Провинцијала уједначавани. Године 1873. формирани су Котарски судови за бивше гранично подручје, чиме су пуковници сасвим разрешени судско-управне службе, те се тако, ово разрешење сматра коначним укинућем војно – граничарског поретка, а инкорпорација развојаченог подручја са цивилним спровођена je током наредних година.
Како је било потребно да се управа и закони бившег војног подручја ускладе са цивилним, формирано је посебно одељење за послове инкорпорације под именом “Управа за послове уједињења”. Ово специјално одељење је постојало до 1883. године, тако да се ова година може сматрати годином када је развојачена Војна граница коначно инкорпорирана у цивилне оквире.
Наредбом број 57 бана краљевина Хрватске, Славоније и Далмације као краљевог повереника за утелотворење бивше Војне крајине, од 27. августа 1883, број 11351, којом се за подручје бивше хрватско-славонске Крајине установљује број, седиште, територијални опсег, надлежност и број поротника месних судова, Крњешевци су припали у надлежност месног суда у у Угриновцима, за спорове чија ведност није прелазила 30 форинти. Овај суд имао је 8 поротника. За остале спорове био је надлежан Кр.котарски суд у Старој Пазови и Кр. судбени сто у Земуну.
Кр. котарски судови били су надлежни за нове Грунтовнице, које су по развојачењу Војне границе прешли у надлежност цивилних власти. На основу закона од 16. септембра 1876. о састављању грунтовничких уложака (Сборник од 1876, комад XXVII бр.80), односно, на основу наредбе Ц.К. Главног заповедништа као Крајишке земаљске управне области, одељење за правосуђе од 5. јуна 1879. број 2087 (Лист земаљске управе, комад IV), у бившој Војног граници помоћу постојећих војних грунтовних књига отпочело је састављање нових, цивилних грунтовних уложака. Нови улошци, након преписа, односно, прописаног управног поступка, предавани су за одређене пореске општине надлежним Кр.кот. судовима. Утврђено је време од ког дана се новоформирани грунтовни улошци воде као нова грунтовница, као и рок у коме се могао покренути поступак за исправке уписа.
Кр. судбени сто у Ср. Митровици предао је Кр. котарском суду у Старој Пазови Грунтовне улошке пореске општине Крњешеваца. Дан од кога су ступили на снагу нови грунтовни улошци био је 1. септембар 1881. године. Истог дана отпочео је рок за жалбе на унета стања у нове власничке листове. Рок за спровођење исправки у Земљишним књигама био је могућ до 28. фебруара 1882. године.
Претходно, на основу увида у новоформиране, цивилне грунтовне улошке, пре ступања на снагу нове Грунтовнице, власници имовине могли су поднети приговоре на уписе у своје власничке листове. У пореској општини Крњешевци поднето је 40 захтева за исправку унетих стања. Путем расправних записника решено је 39 приговора, а 1 приговор који је поднео Тома Петровић са захтевом да се део некретнине која је у целости приписана у власништво Јовану Поповићу – Зубану књижи на његову корист, није решен мирним путем. Тома Петровић је повукао уложену – нерешену жалбу Ц.к. поверенику, и ствар расправе власништва поднео Суду. Попис промена за Катастарску општину Крњешевци, које су по основу обављених увида (параграф 27 Наредбе бр. 2087 из 1879, К.У. одела за правосуђе) поднели власници имовине у Крњешевцима, а ради оснивања нове грунтовнице и грунтовних уложака, сачинио је Ц.к.повереник у Митровици 16. маја 1881. године.
Промене власништва у КО Крњешевци 1881. године
Бр. | бр. кат. честице | име власника | власника | промена | одлука повереника | |
к.бр. | место | |||||
1 | 586 | Јован Поповић – Зубан | 11 | Крње-шевци | Јован Поповић – Зубан | Кат.честица бр.586 има се од к.бр. 11 Поповић-Зубан на Грчко-источну црквену општину праписати |
2 | 585/1 | Јован Поповић – Зубан | 11 | Крње-шевци | Јован Поповић – Зубан | Кат. Чест. бр. 585/1 у Полоју има се од к.бр.11 Поповић-Зубан на к.бр. 7 Николић преписати |
3 | 579 | Михаиловић | 39 | Крње-шевци | Јован Поповић – Зубан | Катаст.чест. бр, 579, 580/1, 581, 486, 477, 475, 474, 487/2, 487/7, 487/8, 487/6, 472, 471, 487/3, 487/7, 483, 480, 478, 465/2, 465/5, 466, 465/6 у Полоју имају се к. бр. 11 Поповић-Зубан приписати, а кат. чест. бр. 467 у Полоју има остати грунтовно власништво к. бр. 51 Никетић |
580/1 | Никетић | 49 | Крње-шевци | |||
487/4 | ||||||
465/5 | ||||||
581 | Савић | 30 | Крње-шевци | |||
477 | ||||||
474 | ||||||
472 | ||||||
486 | Лешић | 81 | Крње-шевци | |||
483 | ||||||
476 | Поповић | 13 | Крње-шевци | |||
471 | ||||||
480 | ||||||
466 | ||||||
475 | Михаиловић | 37 | Крње-шевци | |||
482/2 | Веселиновић | 84 | Крње-шевци | |||
487/7 | Вил | 3 | Нова Пазова | |||
487/8 | Вил | 231 | ||||
487/6 | Грујић | 55 | Крње-шевци | |||
487/3 | ||||||
465/6 | ||||||
478 | Лангхофер | 27 | Крње-шевци | |||
465/2 | ||||||
4 | 587/2 | Гр.-источна црквена општ. | Никола Савић | Кат. чест. бр. 587/2, 550 и 897 имају се од к. бр. 11 Поповић – Зубан на к. бр. 30 Савић прииписати | ||
550 | Поповић – Зубан | Крње-шевци | ||||
897 | 11 | |||||
5 | 467 | Задруга Никетић | 51 | Крње-шевци | Живан Никетић | Кат. чест. бр. 467 у Полоју остаје грунтовно власништво броја 51 Никетић |
6 | Стефан Јефтић | Интабулација од 100 фор. а.в. у корист Земунске штедионице има се на улошку к. бр. 41 Јефтић на темељу намирења од 24. рујна 1878. брисати | ||||
7 | 985 | Задруга Вуичић | 36 | Крње-шевци | Митар Вуичић | Кат. чест. бр. 985 има се од Ерара на к. бр. 36 Вуичић преписати. |
8 | 585/1 | Поповић – Зубан | 11 | Крње-шевци | Петар Николић | Кат. чест. бр. 585/1 има се од к. бр. 11 Поповић на к. бр.7 Николић преписати |
9 | 579 | Михаиловић | 37 | Крње-шевци | Стефан Михаиловић | Кат. чест. бр. 579 има се од к. бр.37 Михаиловића на к. бр. Поповић- Зубан преписати |
10 | 476 | Поповић | 13 | Крње-шевци | Ненад Поповић | Кат. чест. бр. 476, 466, 471 и 480 имају се од к. бр. 13 Поповић на к. бр. 11 Поповић преписати |
466 | ||||||
471 | ||||||
480 | ||||||
11 | 475 | Михаиловић | 39 | Крње-шевци | Стефан Михаиловић | Кат. чест. бр. 475 има се од к. бр. 39 Михаиловић на к.бр. 11 Поповић преписати |
12 | 487/2 | Веселиновић | 84 | Крње-шевци | Арсение Веселиновић | Кат. чест. бр. 487/2 има се од к.бр. 84 Веселиновић на к.бр.11 Поповић преписати |
13 | 483 | Лешић | 81 | Крње-шевци | Светозар Лешић | Кат. чест. бр. 483 и 486 имају се од к. бр. 81 Лешић на к.бр. 11 Поповић преписати |
486 | ||||||
14 | 465/2 | Лапчевић | 77 | Крње-шевци | Теја Лапчевић | Кат. чест. бр. 465/2 има се од к. бр.77 Лапчевић на к.бр. 11 Поповић преписати |
15 | 580/1 | Никетић | 49 | Крње-шевци | Стефан Никетић | Кат. честица бр. 580/1, 487/4, 465/5 имају се од к. бр. 49 Никетић на к. бр. 11 Поповић преписати |
487/4 | ||||||
465/5 | ||||||
16 | 478 | Лангхофер | 27 | Крње-шевци | Стефан Никетић | Кат. чест. бр. 478 има се од к. бр.27 Лангхофер на к. бр. 11 Поповић преписати |
17 | 1707/1 | Стојадиновић | 74 | Крње-шевци | Лудовика Реип удата Коропи | Кат. чест. бр. 1707/1 има се од к. бр. 74 Стојановић на к. бр. 19 Реип преписати |
18 | 1266 | Поповић | 11 | Крње-шевци | Аница Ђибнар | Кат. чест. бр. 1266 има се од к. бр. 11 Поповић на к. бр. 286 Ђебуар из Старе Пазове преписати |
19 | 712 | Поповић | 11 | Крње-шевци | Павле Јанковић | Кат. чест. бр. 712 има се од к. бр. 11 Поповић на к. бр. 89 Лешић преписати |
20 | Михаил Тинх | Грунтовне чест.бр.196, 194 и 196 остају власништво к.бр. 11 Поповић пошто су већ у старој грунтовници на истог написане | ||||
21 | 1677 | Поповић | 11 | Крње-шевци | Матиа Вил | Кат. чест. бр. 1677 има се од к.бр. 11 Поповић на к. бр. 3 Вил из Нове Пазове преписати |
22 | 487/7 | Вил | 3 | Нова Пазова | Матиа и Фридрих Вил | Кат. чест. бр. 1677 има се од к.бр.11 Поповић на к. бр. 3 Вил из Нове Пазове преписати |
487/8 | Вил | 231 | Кат. чест. бр.487/7 има се од к.бр. 3 Вил а кат. чест. бр. 487/8 од к. бр. 231 Вил на к.бр.11 Поповић преписати | |||
23 | Фридрих Вил | види текући број 22 | ||||
24 | 384 | Стојадиновић | 74 | Крње-шевци | Лудовика Карапи | Кат. чест. бр. 384, 381, 1193/1 и 2076 и западна половица од кат. чест. бр. 1552 имају се на Лудовика Карапи написати |
831 | Бабилон Каролина | Бајша | ||||
1193/1 | Бабилон Каролина | |||||
2076 | Лангховер | 27 | Крње-шевци | |||
1552 | Пуповац | 42 | Крње-шевци | |||
25 | 959 | Веселиновић | 25 | Крње-шевци | Кат. чест. бр. 959 има се од к. бр. 25 Веселиновић на Каролину Бавилон написати | |
26 | 1552 | Пупавац | 42 | Крње-шевци | Источна половина кат. чест. бр.1552 и кат. чест. бр. 608 има се на к.бр.27 Лангхофер написати | |
608 | Реип | 19 | Крње-шевци | |||
27 | Вата Растовић | Интабулација од 100 фор. а.в. на корист Земунске штедионице од 25 фор 25 н. а.в. на корист Макса пл. Максена имају се на улошку к. бр. 56 Растовић брисати на темељу намирења од 16. рујна 1878. и 5. рујна 1880. | ||||
28 | 584 | Груић Поповић | 55 11 | Крње-шевци | Лазар Груић | Кат. чест. бр. 584 има се од к. бр. Поповић на к. бр. Груић кат. чест. бр. 487/6, 487/3 и 465/2 имају се од к.бр. 55 Груић на к. бр. Поповић преписати |
487/6 | Груић | 55 | ||||
487/3 | ||||||
465/6 | ||||||
29 | 232 | Веселиновић | 25 | Крње-шевци | Лудовика Коропи | Кат. чест. бр. 232, 252, 257, 1193, 1362, 1469, 1484, 1915, 2151, 1784, 983, 1030, 1629 и 980 имај се од к. бр. 25 Веселиновић на к. бр. Лудовика Коропи преписати |
252 | ||||||
257 | ||||||
1193 | ||||||
1362 | ||||||
1469 | ||||||
1484 | ||||||
1915 | ||||||
2151 | ||||||
1784 | ||||||
983 | ||||||
1030 | ||||||
1629 | ||||||
980 | ||||||
30 | 882 | Веселиновић | 25 | Крње-шевци | Лудовика Коропи | Кат. чест. бр. 882, 818 и 783 имају се од к. бр. 25 Веселиновић на Лудовика Коропи преписати |
818 | ||||||
783 | ||||||
31 | 306 | Ћирић | 90 | Крње-шевци | Лудовика Корапи | Кат. чест. бр. 306, 423, 1479, 613 и источни део честице бр. 1525 у површини од 2 јутра имају се од к. бр. 90 Ћирић на Лудовика Корапи преписати |
423 | ||||||
1479 | ||||||
613 | ||||||
1525 | ||||||
32 | 1589 | Реип | 19 | Крње-шевци | Лудовика Корапи | Кат. чест . бр. 1589 има се од к. бр. 19 Реип на к. бр. 28 Савић преписати |
33 | 1977 | Игњатовић | 23 | Крње-шевци | Лудовика Корапи | Кат. чест. бр. 1977 има се од к. бр. 23 Игњатовић на Лудовика Корапи преписати |
34 | 2075 | Видаковић | 73 | Крње-шевци | Лудовика Корапи | Кат. чест. бр. 2075 има се од к. бр.73 Видаковић на Лудовика Корапи преписати |
35 | 2135 | Николић | 1 | Крње-шевци | Лудовика Корапи | Кат. бр. 2135 има се од к. бр. 1 Николић на Лудовика Корапи преписати |
36 | 610 | Милосављевић | 43 | Крње-шевци | Лудовика Корапи | Кат. чест. бр. 610 има се од к. бр. 43 Милосављевић на Лудовика Корапи преписати |
37 | 608 | Реип | 19 | Крње-шевци | Лудовика Корапи | Кат. чест. бр. 608 има се од к. бр. 19 Реип на к. бр. 27 Лангхофер преписати. |
38 | 989 | Игњатовић | 23 | Крње-шевци | Лудовика Корапи | Кат. чест. бр. 989 има се од к. бр. 23 Игњатовић на Лудовика Корапи преписати |
39 | 2 1589 | Реип | 19 | Крње-шевци | Лудовика Корапи | Кат. чест. бр. 2 и 1589 имају се од к. бр. 19 Реип на Николић преписати |
40 | 487 | Јован Поповић – Зубан | 11 | Карло-вци | Тома Петровић | Господин Тома Петровић одлучује се са својом молбом за припис једног дела кат. чест. бр. 487 на пут правде |
Извор: ИАБ – Котарски суд Земун – “Katastralna obćina Krnješevci, Popis promjenah, koje se usljed izvidah obavljenih u smislu paragrafa 27. naputka (naredbe br. 2087. ex 1879. k.u. odjela za pravosuđe) za osnivanje nove gruntovnice u gruntovničkih uložcih provesti imadu, 1881.”
Но, изгледа, да је и након 16. маја 1881. године било још молби за промену унетих стања у Земљишну књигу. То се сазнаје из представке коју је задруга Трифуновић поднела против Мирославе (Мицике) Кронић из Сомбора, удате баронице Рајачић из Осијека и др Стевана Кронића адвоката из Сомбора, са молбом да се одређене катастарске честице уведене у власништво поменутих прекњиже у корист подносиоца молбе – задруге Милоша Трифуновића, к.бр.10.
ИЗВОР: Алексић С., Крњешевци, село у Срему, ИК Прометеј, Нови Сад, 2022.
Коментари (0)