Крњешевци, село у Срему (11)

7. април 2023.

коментара: 0

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана

Наредбом од 8.  јуна 1871. заповеђено је да се укидањем војног устројства у Војној крајини “прокрчи пут” фактичком сједињењу Хрватско-Славонског крајишког земљишта са истоименим Краљевинама. Тада је Војна граница Срема, коју су чиниле Петроварадинска пуковнија и војне општине Земун, Карловци и Петроварадин, изузета из Српско-Банатске крајине са седиштем у Темишвару, те припојена цивилној Хрватско-Славонској краљевини, са седиштем у Загребу.

Процесу развојачења Војне границе и њене инкорпорације у цивилне оквире претходиле су Нагодбе између Аустрије и Угарске 1867, исте године Турска је напустила територију Србије, што је додатно мотивисало одређене, нарочито Угарске кругове да агитују за развојачење. Током 1868. године склопљена је нагодба између Угарске са једне и Хрватске и Славоније са друге стране. Угарска је Законским чланцима 40, 41. и 42. исте године увела општу војну обавезу, што је установу Војне границе учинило непотребном. Истовремено, у двојној монархији економска криза коју је пратила инфлација узимале су свој данак, а Граница која је била под директном управом Аустрије на својој територији имала је значајан ресурс баснословне вредности – шуме. Ово је био свакако мотив да се провинцијализацијом војнограничарског подручја развласти Беч, те да Угарска преузме доминацију над овим простором.

Војна граница, у том тренутку правни субјекат под директном управом Беча, у доношењу одлуке око развојачења није учествовала, што је изазвало незадовољство граничара, нарочито у вези са покушајем да се имовина коју су чиниле шуме, пашњаци и ливаде на граничарском простору преиначе у државно власништво. Незадовољство је резултирало оружаном побуном граничара, након чега је ½ шума у Граници припала цару – држави, а ½ граничарима. Шуме су раздељене према материјалној вредности. Коначно, развојачење је извршено у Угарском сабору 1873. године, законским чланком 27, у коме је објављена провинцијализација Војне границе и њено присаједињење Жупанијама.

Актима које је доносио лично цар Франц Јозеф, од 1873. године разрешене су војнограничарских дужности све регименте од броја 1 до броја 11, та тако и 9. Петроварадинска регимета. Цар је Манифестом од 15. јуна 1881. прогласио присаједињење Границе цивилој прокрајини Хрватској и Славонији, а 1. августа 1881. њена управа је предата Бану.

У годинама 1871. до 1881. са процесом укидања војног уређења, живот унутар овог подручја динамично се мења. Донет је низ Закона којима су односи између бивше Границе и Провинцијала уједначавани. Године 1873. формирани су Котарски судови за бивше гранично подручје, чиме су пуковници сасвим разрешени судско-управне службе, те се тако, ово разрешење сматра коначним укинућем војно – граничарског поретка, а инкорпорација развојаченог подручја са цивилним спровођена je током наредних година.

Како је било потребно да се управа и закони бившег војног подручја ускладе са цивилним, формирано је посебно одељење за послове инкорпорације под именом “Управа за послове уједињења”. Ово специјално одељење је постојало до 1883. године, тако да се ова година може сматрати годином када је развојачена Војна граница коначно инкорпорирана у цивилне оквире.

Наредбом број 57 бана краљевина Хрватске, Славоније и Далмације као краљевог повереника за утелотворење бивше Војне крајине, од 27. августа 1883, број 11351, којом се за подручје бивше хрватско-славонске Крајине установљује број, седиште, територијални опсег, надлежност и број поротника месних судова, Крњешевци су припали у надлежност месног суда у у Угриновцима, за спорове чија ведност није прелазила 30 форинти. Овај суд имао је 8 поротника. За остале спорове био је надлежан Кр.котарски суд у Старој Пазови и Кр. судбени сто у Земуну.

Кр. котарски судови били су надлежни за нове Грунтовнице, које су по развојачењу Војне границе прешли у надлежност цивилних власти. На основу закона од 16. септембра 1876. о састављању грунтовничких уложака (Сборник од 1876, комад XXVII бр.80), односно, на основу наредбе Ц.К. Главног заповедништа као Крајишке земаљске управне области, одељење за правосуђе од 5. јуна 1879. број 2087 (Лист земаљске управе, комад IV),  у бившој Војног граници помоћу постојећих војних грунтовних књига отпочело је састављање нових, цивилних грунтовних уложака. Нови улошци, након преписа, односно, прописаног управног поступка, предавани су за одређене пореске општине надлежним Кр.кот. судовима. Утврђено је време од ког дана се новоформирани грунтовни улошци воде као нова грунтовница, као и рок у коме се могао покренути поступак за исправке уписа.

Кр. судбени сто у Ср. Митровици предао је Кр. котарском суду у Старој Пазови Грунтовне улошке пореске општине  Крњешеваца. Дан од кога су ступили на снагу нови грунтовни улошци  био је 1. септембар 1881. године. Истог дана отпочео је рок за жалбе на унета стања у нове власничке листове. Рок за спровођење исправки у Земљишним књигама био је могућ до 28. фебруара 1882. године.

Претходно, на основу увида у новоформиране, цивилне грунтовне улошке, пре ступања на снагу нове Грунтовнице, власници имовине могли су поднети приговоре на уписе у своје власничке листове. У пореској општини Крњешевци поднето је 40 захтева за исправку унетих стања. Путем расправних записника решено је 39 приговора,  а 1 приговор који је поднео Тома Петровић са захтевом да се део некретнине која је у целости приписана у власништво Јовану Поповићу – Зубану књижи на његову корист, није решен мирним путем. Тома Петровић је повукао уложену – нерешену жалбу Ц.к. поверенику, и ствар расправе власништва поднео Суду. Попис промена за Катастарску општину Крњешевци,  које су по основу обављених  увида (параграф 27 Наредбе бр. 2087 из 1879, К.У. одела за правосуђе) поднели власници имовине у Крњешевцима, а ради оснивања нове грунтовнице и грунтовних уложака, сачинио је  Ц.к.повереник  у Митровици 16. маја 1881. године.

Промене власништва у КО Крњешевци 1881. године

Бр. бр. кат. честице име власника власника промена одлука повереника
к.бр. место
1 586 Јован Поповић – Зубан 11 Крње-шевци Јован Поповић – Зубан Кат.честица бр.586 има се од к.бр. 11 Поповић-Зубан на Грчко-источну црквену општину праписати
2 585/1 Јован Поповић – Зубан 11 Крње-шевци Јован Поповић – Зубан Кат. Чест. бр. 585/1 у Полоју има се од к.бр.11 Поповић-Зубан на к.бр. 7 Николић преписати
3 579 Михаиловић 39 Крње-шевци Јован Поповић – Зубан Катаст.чест. бр, 579, 580/1, 581, 486, 477, 475, 474, 487/2, 487/7, 487/8, 487/6, 472, 471, 487/3, 487/7, 483, 480, 478, 465/2, 465/5, 466, 465/6 у Полоју имају се к. бр. 11 Поповић-Зубан приписати, а кат. чест. бр. 467 у Полоју има остати грунтовно власништво к. бр. 51 Никетић
580/1 Никетић 49 Крње-шевци
487/4
465/5
581 Савић 30 Крње-шевци
477
474
472
486 Лешић 81 Крње-шевци
483
476 Поповић 13 Крње-шевци
471
480
466
475 Михаиловић 37 Крње-шевци
482/2 Веселиновић 84 Крње-шевци
487/7 Вил 3 Нова Пазова
487/8 Вил 231
487/6 Грујић 55 Крње-шевци
487/3
465/6
478 Лангхофер 27 Крње-шевци
465/2
4 587/2 Гр.-источна црквена општ.     Никола Савић Кат. чест. бр. 587/2, 550 и 897 имају се од к. бр. 11 Поповић – Зубан на к. бр. 30 Савић прииписати
550 Поповић – Зубан   Крње-шевци
897 11
5 467 Задруга Никетић 51 Крње-шевци Живан Никетић Кат. чест. бр. 467 у Полоју остаје грунтовно власништво броја 51 Никетић
6         Стефан Јефтић Интабулација од 100 фор. а.в. у корист Земунске штедионице има се на улошку к. бр. 41 Јефтић на темељу намирења од 24. рујна 1878. брисати
7 985 Задруга Вуичић 36 Крње-шевци Митар Вуичић Кат. чест. бр. 985 има се од Ерара на к. бр. 36 Вуичић преписати.
8 585/1 Поповић – Зубан 11 Крње-шевци Петар Николић Кат. чест. бр. 585/1 има се од к. бр. 11 Поповић на к. бр.7 Николић преписати
9 579 Михаиловић 37 Крње-шевци Стефан Михаиловић Кат. чест. бр. 579 има се од к. бр.37 Михаиловића на к. бр. Поповић- Зубан преписати
10 476 Поповић 13 Крње-шевци Ненад Поповић Кат. чест. бр. 476, 466, 471 и 480 имају се од к. бр. 13 Поповић на к. бр. 11 Поповић преписати
466
471
480
11 475 Михаиловић 39 Крње-шевци Стефан Михаиловић Кат. чест. бр. 475 има се од к. бр. 39 Михаиловић на к.бр. 11 Поповић преписати
12 487/2 Веселиновић 84 Крње-шевци Арсение Веселиновић Кат. чест. бр. 487/2 има се од к.бр. 84 Веселиновић на к.бр.11 Поповић преписати
13 483 Лешић 81 Крње-шевци Светозар Лешић Кат. чест. бр. 483 и 486 имају се од к. бр. 81 Лешић на к.бр. 11 Поповић преписати
486
14 465/2 Лапчевић 77 Крње-шевци Теја Лапчевић Кат. чест. бр. 465/2 има се од к. бр.77 Лапчевић на к.бр. 11 Поповић преписати
15 580/1 Никетић 49 Крње-шевци Стефан Никетић Кат. честица бр. 580/1, 487/4, 465/5 имају се од к. бр. 49 Никетић на к. бр. 11 Поповић преписати
487/4
465/5
16 478 Лангхофер 27 Крње-шевци Стефан Никетић Кат. чест. бр. 478 има се од к. бр.27 Лангхофер на к. бр. 11 Поповић преписати
17 1707/1 Стојадиновић 74 Крње-шевци Лудовика Реип удата Коропи Кат. чест. бр. 1707/1 има се од к. бр. 74 Стојановић на к. бр. 19 Реип преписати
18 1266 Поповић 11 Крње-шевци Аница Ђибнар Кат. чест. бр. 1266 има се од к. бр. 11 Поповић на к. бр. 286 Ђебуар из Старе Пазове преписати
19 712 Поповић 11 Крње-шевци Павле Јанковић Кат. чест. бр. 712 има се од к. бр. 11 Поповић на к. бр. 89 Лешић преписати
20         Михаил Тинх Грунтовне чест.бр.196,  194 и 196 остају власништво к.бр. 11 Поповић пошто су већ у старој грунтовници на истог написане
21 1677 Поповић 11 Крње-шевци Матиа Вил Кат. чест. бр. 1677 има се од к.бр. 11 Поповић на к. бр. 3 Вил из Нове Пазове преписати
22 487/7 Вил 3 Нова Пазова Матиа и Фридрих Вил Кат. чест. бр. 1677 има се од к.бр.11 Поповић на к. бр. 3 Вил из Нове Пазове преписати
487/8 Вил 231 Кат. чест. бр.487/7 има се од к.бр. 3 Вил а кат. чест. бр. 487/8 од к. бр. 231 Вил на к.бр.11 Поповић преписати
23         Фридрих Вил види текући број 22
24 384 Стојадиновић 74 Крње-шевци Лудовика Карапи Кат. чест. бр. 384, 381, 1193/1 и 2076 и западна половица од кат. чест. бр. 1552 имају се на Лудовика Карапи написати
831 Бабилон Каролина   Бајша
1193/1 Бабилон Каролина  
2076 Лангховер 27 Крње-шевци
1552 Пуповац 42 Крње-шевци
25 959 Веселиновић 25 Крње-шевци   Кат. чест. бр. 959 има се од к. бр. 25 Веселиновић на Каролину Бавилон написати
26 1552 Пупавац 42 Крње-шевци   Источна половина кат. чест. бр.1552 и кат. чест. бр. 608 има се на к.бр.27 Лангхофер написати
608 Реип 19 Крње-шевци  
27         Вата Растовић Интабулација од 100 фор. а.в.  на корист Земунске штедионице од 25 фор 25 н. а.в. на корист Макса пл. Максена имају се на улошку к. бр. 56 Растовић брисати на темељу намирења од 16. рујна 1878. и 5. рујна 1880.
28 584 Груић Поповић 55         11 Крње-шевци Лазар Груић Кат. чест. бр. 584 има се од к. бр. Поповић на к. бр.  Груић  кат. чест. бр. 487/6, 487/3 и 465/2 имају се од к.бр. 55 Груић на к. бр. Поповић преписати
487/6 Груић 55
487/3
465/6
29 232 Веселиновић 25 Крње-шевци Лудовика Коропи Кат. чест. бр. 232, 252, 257, 1193, 1362, 1469, 1484, 1915, 2151, 1784, 983, 1030, 1629 и 980 имај се од к. бр. 25 Веселиновић на к. бр. Лудовика Коропи преписати
252
257
1193
1362
1469
1484
1915
2151
1784
983
1030
1629
980
30 882 Веселиновић 25 Крње-шевци Лудовика Коропи Кат. чест. бр. 882, 818 и 783 имају се од к. бр. 25 Веселиновић на Лудовика Коропи преписати
818
783
31 306 Ћирић 90 Крње-шевци Лудовика Корапи Кат. чест. бр. 306, 423, 1479, 613 и источни део честице бр. 1525 у површини од 2 јутра имају се од к. бр. 90 Ћирић на Лудовика Корапи преписати
423
1479
613
1525
32 1589 Реип 19 Крње-шевци Лудовика Корапи Кат. чест . бр. 1589 има се од к. бр. 19 Реип на к. бр. 28 Савић преписати
33 1977 Игњатовић 23 Крње-шевци Лудовика Корапи Кат. чест. бр. 1977 има се од к. бр. 23 Игњатовић на Лудовика Корапи преписати
34 2075 Видаковић 73 Крње-шевци Лудовика Корапи Кат. чест. бр. 2075 има се од к. бр.73 Видаковић на Лудовика Корапи преписати
35 2135 Николић 1 Крње-шевци Лудовика Корапи Кат. бр. 2135 има се од к. бр. 1 Николић на Лудовика Корапи преписати
36 610 Милосављевић 43 Крње-шевци Лудовика Корапи Кат. чест. бр. 610 има се од к. бр. 43 Милосављевић на Лудовика Корапи преписати
37 608 Реип 19 Крње-шевци Лудовика Корапи Кат. чест. бр. 608 има се од к. бр. 19 Реип на к. бр. 27 Лангхофер преписати.
38 989 Игњатовић 23 Крње-шевци Лудовика Корапи Кат. чест. бр. 989 има се од к. бр. 23 Игњатовић на Лудовика Корапи преписати
39 2               1589 Реип 19 Крње-шевци Лудовика Корапи Кат. чест. бр. 2 и 1589 имају се од к. бр. 19 Реип на Николић преписати
40 487 Јован Поповић – Зубан 11 Карло-вци Тома Петровић Господин Тома Петровић одлучује се са својом молбом за припис једног дела кат. чест. бр. 487 на пут правде

Извор: ИАБ – Котарски суд Земун – “Katastralna obćina Krnješevci, Popis promjenah, koje se usljed izvidah obavljenih u smislu paragrafa 27. naputka (naredbe br. 2087. ex 1879. k.u. odjela za pravosuđe) za osnivanje nove gruntovnice u gruntovničkih uložcih provesti imadu, 1881.”

Извор: Приватна збирка докумената породице Трифуновић, за објаву уступио Драгиша Трифуновић

 

Но, изгледа, да је и након 16. маја 1881. године било још молби за промену унетих стања у Земљишну књигу. То се сазнаје из  представке  коју је задруга Трифуновић поднела против Мирославе (Мицике) Кронић из Сомбора, удате баронице Рајачић из Осијека и др Стевана Кронића адвоката из Сомбора, са молбом да се одређене катастарске честице уведене у власништво поменутих прекњиже у корист подносиоца молбе – задруге  Милоша Трифуновића, к.бр.10.

ИЗВОР: Алексић С., Крњешевци, село у Срему, ИК Прометеј, Нови Сад, 2022.

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.