Порекло
Порекло презимена, село Кралупи (Илијаш)
Порекло становништва села Кралупи – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља, комуникације и воде. Кралупи су општи назив за котлиницу потока Краљушице, десне притоке реке Фојнице. Котлина је издужена у правцу југоисток–северозапад. По оквиру ове котлине је безброј малих села. У…
› више информацијаЗнаменити сликар Бранко Поповић
Бранко Стојанов Поповић (1882-1944) је велики српски сликар у периоду између светских ратова. Није толико познат широј јавности из разлога што је све до 1990-их било практично забрањено, а у сваком случају – непожељно, о њему писати у стручној литератури, те га тако углавном нема ни у научним радовима о…
› више информацијаКрњешевци, село у Срему (14)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Граничарске кућне задруге до развојачења границе, биле су темељ војно-граничарског поретка. Оне су биле основна ћелија друштва и војно-граничарске привреде. Иако је сељаштво у провицијалном делу Срема, још од 1848. почело да испољава тежњу ка напуштању патријархалног модела живљења – задругарства, и оснивању…
› више информацијаКрњешевци, село у Срему (13)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Након развојачења Војне границе и њене инкорпорације у цивилне оквире Жупаније сремске са седиштем у Вуковару, бивши Петроварадински пуковски простор је раздељен на Котаре. Југоисточни део географске регије Срема тако се обрео у цивилном Котару Земун. Котар Земун са седиштем у граду Земуну…
› више информацијаПорекло презимена, село Мраморак (Ковин)
Порекло становништва села Мраморак, општина Ковин. Према студији Јована Ердељановића, „Срби у Банату – насеља и становништво“ и према књизи Радета Бракочевића „Хроника, 120 година постојања Добровољачког ватрогасног друштва Мраморак“, приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић. Према студији „Срби у Банату – насеља и становништво“: Предања о насељу. По казивању…
› више информацијаКрњешевци, село у Срему (12)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Непосредно пре процеса развојачења, 1869. године, Крњешевци су припадали изборном срезу Шимановачком, где је вршен избор за представнике у Народно-црквеном сабору. У Крњешевцима је 1869. било 704 душе. Наредне, 1870. године извршена је реорганизација изборних срезова, те су тако Крњешевци и још нека…
› више информацијаКрњешевци, село у Срему (11)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Наредбом од 8. јуна 1871. заповеђено је да се укидањем војног устројства у Војној крајини “прокрчи пут” фактичком сједињењу Хрватско-Славонског крајишког земљишта са истоименим Краљевинама. Тада је Војна граница Срема, коју су чиниле Петроварадинска пуковнија и војне општине Земун, Карловци и Петроварадин, изузета…
› више информација„Гружа и Гружани у српској историји“ – књига члана „Порекла“ Саше Зарића
Недавно је изашла из штампе монографија „Гружа и Гружани у српској историји“ аутора Саше Зарића, члана „Порекла“. Издавач књиге је „Центар за културу и библиотека – Кнић“. Уредник монографије је Марија Костић, а рецезент је Борислав Челиковић, историчар и уредник у ЈП Службени гласник и приређивач библиотеке „Корени“. Гружански…
› више информацијаХералдички статус Хан Пијеска
ПИШЕ: Милан Радуловић, потпредсједник Одбора за хералдику Друштва српских родословаца ”Порекло” Одбор за хералдику Друштва српских родословаца ”Порекло” у наредном периоду има за циљ понудити заинтересованим лицима могућност израде породичног или територијалног хералдичког знамења. У склопу изречене тежње Одбор представља приједлог решења хералдичког знамења општине Хан Пијесак, а које је…
› више информацијаО крсним славама у Срему
За потребе публиковања Шематизма Карловачке митрополије планираног за 1907, Карловачка конзисторија је послала крајем 1906. и почетком 1907, циркуларно писмо свим парохијама, у којем је између осталог тражила, и да доставе спискове православних породица са њиховим крсним славама, надимцима и пореклом, као и пописе потеса у атару са могућим значењем…
› више информација