Порекло становништва насеља Равно, општина Равно. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Насеље је при страни, у пошироком седлу међу брдима Мукушином и Градцем, и има амфитеатралан изглед. Жива вода је Спиле, на граници села са Дврсницом. Старих чатрња има пет: Кулинска, Лисичина, Стрикина Чатрња, Дубци и Мирје; Поново свака кућа има нову чатрњу. Сем тога, на железничкој станици је државна чатрња, у коју се лети довози вода вагонима, па се и сељани користе том водом.
Земље и шуме.
Главне зиратне земље су у пољу: Баћуше, Постијенице, Ривине, Раци, Морачина, Булавице, Велике Њиве, Котешки Вирови, Пољане, Струге, Подзелење, Загувнице, Гувна, Округлице, Jамица, Мула, Бран—Јасени, Подоблатнице, Кошутице и Отоци. То је све заједно Доња Лука. А у Горњој Луци су: Крст, Уздрт, Ротне Груде, Пржњи, Баре, Вучинац, Пелијешнице, Задречнице, Наплави и Плужине. У брду су: Огумање, Љевакови Врти, Оклеца, Пркутов Долац, Кужевнице, Русић—Долови, Немири, Пласт, Прхиње, Рудин Плас, Крушевице, Вртине, Подвине, Доњи Доци, Лужник, Градца, Метвини Доци, Обале, Брестова Доца, Римице, Кужевница, Смокови Доци и Дангуба. Виногради су на местима: Замленице, Заслап и Јамутине. У посељу има нешто “горе”, а у Мокром Кориту је државни гај. Брдо је раздељено за време аустро-угарске управе. Стоку напасају по странама око села и крајем поља. Стаје су на Пријевору, Братогошцу, Рупном Долу и Гајицу. Над селом имају Вилске или Вилине Стојине, неприступачне.
Тип насеља.
Насеље се дели на махале: Пласна Главица, Осредина, Којићи или Којића Махала и Доње Село. Неке махале су одвојене једна од друге, а куће у њима су на окупу. У насељу има 107 кућа. Католичка црква Порoђења Блажене Дјевице је на средини села, а православна црква Сошествија св. Духа (католици је зову Ивања црква) је јужно испод села. (Православна црква у Равном спомиње се 1664. у извештају И. Матијашевића). Има још једна католичка црква Св. Митра источно од села, на Ратоблату или Облату, око 400 м од села, и једна католичка капелица повише села. Црква св. Митра је напуштена. Католичко гробље је око капеле на месту Кукљежак, а православно код њихове цркве.
Око цркве је била чаршија која је пропала 1943. Насеље има изглед варошице и оно је центар за већи део Попова.
Старо село је било јужно од данашњег насеља, на месту Дријењу, удаљено око 350 м. То село је, заиста, било на прилично равном месту. Ниже тога села су Пркутови Долови, где су живели Пркути, који су сада у Рупном Долу. У Михаиловића Долини у том селу је била црква, Михоља Црква. Причају да је старе становнике куга поморила, и по селу има на више места кужних гробова. По предању, после куге као први населили су се неки који су дошли из Митровице у Срему, из “равне земље”, па да је и село по томе прозвано Равно, а црква Митровица. По другој верзији, после тог најстаријег становништва су дошли “Грци”, који су одавде отишли у Невесиње, а одатле опет некуд даље. Неки, опет, говоре да је село основао неки дошљак “из Босне равне” или из Раме и да се по томе село прозвало Равно. Повише старог и југозападно од садашњег села има једна стара омеђина, коју зову Градац. Причају да је ту некада било утврђење. Садашња католичка црква Порођења бл. Дјевице саграђена је 1864.–1868. на месту старе, која је била освећена 1579. (што сведочи очувани натпис) и која је била тако саграђена да се у њу силазило у земљу са неколико степеница. Црква Митровица је врло стара, а православна Црква je саграђена 1896.
Грчких гробница има на више места: Поврх Дријења, код Кулинске Чатрње, код Цркве Ивања и на Облату код цркве Митровице. Са воза од Ријеке, испод млина, водио је стари пут до Дријења у старо село, који се и данас местимично познаје, а одатле у Мирје и на Боговицу и Лисичину. Прича се да су Пољичани имали 70 рала земље испод Равног и да су имали право рибарења на Раванском Слапу.
Порекло становништва.
Од ранијих становника овога села изумрли су Цурићи, Бошковићи, Ивићи и Ђурићи. Пркути су се отселили у Рупни До, Доброславићи на Требињу, Пикулинoвићи у Столац. Изумрли су и Лепировићи, а њихову земљу држе Лучићи. Били су и неки Медићи. Кажу да је од њих био и један бискуп. Сада име Медића До подсећа на њих. Драче, муслимани у Мостару, пореклом су из Равног, где су били хришћани. Милићи су се отселили у Дубровник. Изумрли су Поповићи. Поред Бошка Кoјића, 1690. помиње ce као претставник села и неки Милета Стјепановић (в. стр. 64).
Много се прича о кнезу Ивићу који је живео у Равном. Био он сиромашан човек са седам кћери. Кад су му једном дошли неки Турци; он закоље и испече своју једину краву да их почасти. Онда му они дали на сваку кћер по једно имање. Због тога га после пpoзвали кнезом. Kћери су му се удала за Бороја, Пркута, Ђурасовића, Јовића и др. У средњој млиници под Равним још се знају “Ивића редови”.
Данас у селу живе католици, православни и муслимани.
Католици.
-Шимуновићи (10 к.) су у махали Којићима и то је вероватно њихово старо презиме. Год. 1690. помиње се Бошко Којић. Не знају иначе ништа o пореклу. Има их исељених у Радочу код Мостара.
-Буквићи (10 к.) су по женској крви из Трнчине. Не знају да ли су им род Срби Буквићи у Храсном, Влаховићима и др., али ти Буквићи сматрају да су једно са поповским Буквићима, Иако су они Хрвати.
-Бурићи (10 к.) су од Ђурића по женској крви, а звали су се Андријашевићи и Матковићи. Андриjашевићи су били знаменит под; y Равном: као што је већ изнето раније, браћа Бошко, Никола и Никола Андријаши подигли су цркву у Равном 1578, а веома истакнута личност био је фра Доминик Андријашевић, бискуп, рођен око 1872. y Попову. Неки веле да су они старином Матковићи из Бјелопавлића. Од њих су и муслимани Бурине у Котезима. Бурине, муслимани у Љубињу, такође знају да су од Бурића у Равном.
-Матијићи (8 к.) су од Доброславића, који су, по казивању неких, били oд Бошковића. Огранци Доброславића су дошли у Равно из Доброславића међе под Котезима. Некада су се Доброславићи звали Ковачи. Од браће Ивана, Гргура и Мате воде порекло Доброславићи (у Требимњи), Гргуревићи и Матијићи—Матићи.
-Скарамуце (7 K.) су једно с Матијићима, тј. од Доброславића. Скарамуцама прозвани су, јер је један предак често истицао; “Ја сам скара (горд) и остајем скара!” Неки се зову Скарићи. Од њих су муслимани Жустре у Грабљу код Љубиња.
-Влахинићи (5 к.) су такође Од Доброславића. Нека женска била остала удовица са децом. Бег дошао да јој одузме земљу, а она дохватила колац. Он јој повикао: “Дур, Влахиња!” Тако је она прозвана Влахињом.
-Гргуревићи (2 к.) су од Доброславића и једно су с Матијићима, Cкарамуцама и Влахинићима. Прича се: оженио се неки од Гргурев Прица се oженио девојком из Опузена (Далмација) и, кад су дошли у походе, видели да је она слаба и казали да ће због тога убити младожењу, а она то онда казала њему и он побио њих, па су се због тога преселили у Равно.
-Рудинице (6 к.) су пореклом из Риђана.
-Бубице (6 к.): за њих се казује да воде порекло од детета које је једна жена још давно донела из Далмације.
-Лучићи (4 к.) су пореклом из Инотића–Трнове у Далмацији. По другим, они би били пореклом из Требињског среза. По једнима старо им је презиме Гњатићи, а по другима Милошевићи.
-Бoроје (4 к.) су пореклом oд старих Боројевића (данас Бркића) у Орахову Долу, одакле су дошли давно. Даљим пореклом су из Црне Горе. Има их и у Мостару.
-Вукићи (3 к.) су се давно доселили из Трнчине. Пре су се звали Размиловићи. Једно су са Лонцима у Трнчини. Од тог рода је и Зopац (1 к.).
-Брајићи (3 к.): предак им је дошао као војни бегунац из Далмације. Оженио се ћерком кнеза Ивића, чије је стање било насред села: то му је била „домовина“. Није имао синова него шест кћери. Kћери му се поудале у Чешљаре, Требињу, Рупни До, Пријевор. Најмлађу оженио тим момком који се звао Милинко Гузић, и који је најмање шести предак Брајића. Кнез Ивић је имао кулу на три боја, која, преправљена, без трећег боја, стоји и сада. Неки казују да је кнез Ивић правио цркву у Рупном Долу.
-Чокљати (3 к.) су се некада звали Ђурићи. Заједничког порекла с њима су и Блажевићи (4 к.). Муслимани Потуровићи на Мишљењу су од Чокљата. Чокљата има исељених у Долу.
-Вуковићи (3 к.) су стари род у селу. По некима, они су били oд Вукића. По другима, они су засебан род.
-Кнежевићи или Ковачи (2 к.) су дошли из Броћна око 1860.
-Љеваци (2 к.) можца су старинци. Одавде су били селили у Вељу Међу па се вратили.
-Жутац (2 к.): они су од Којића из Грабовог Дола. Предак им боловао “жућаницу” и по томе прозвани.
-Репeш (1 к.), Словенац, био се населио пре 28 година из Завале, а у Бајзале из Крањске.
Сви католици у Равном славе Митровдан.
Православни.
-Салaте (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у насеље, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића).
-Краљи (2 к., Митровдан) тврде сами да су пореклом из Црне Горе, а околина да су од Шимуновића. Неки католик Шимуновић био се оженио православком, па кад су деца остала сирочад без оца, мајка их превела у православље. Како су их многи даривали, говорили су им: Даривају их к’о да су краљ, и тако им остало име. Нису им род Краљи у Голубинцу.
-Поповић (1 к., Ђурђевдан) је доселио са Бјелошева Дола за трговином пре десетак година.
-Бакотић (1 к., Никољдан) се доселио после Првог светског рата из Котеза, за трговином.
-Милић (1 к., Лучиндан) се доселио из Величана после Првог светског рата, за трговином.
Муслимани.
-Бакшић (1 к.) се доселио из Љубиња као ципелар, после Првог светског рата.
-Чокљат (1 к.), ковач, је дошао из Љубиња пре 5 година.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)