Порекло
Банијски родови из Главичана код Двора
Главичани Према попису из 1991. године, Главичани су припадали општини Двор. У њима је живело укупно 75 становника, од чега 71 Србин. Старији родови у Главичанима код Двора Врсајко, Срби, потврђени у XVIII веку, угашени Ђермановић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Прибичевић, Срби, потврђени у XVIII веку,…
› више информацијаПорекло презимена, село Ђеђези (Даниловград)
Порекло становништва насеља Ђеђези, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово бандићко село налази се у подгорини планине Сиљевице, односно између Мокања и Загарча. Краком дугим око 3 km,…
› више информацијаПорекло презимена, село До Пјешивачки (Даниловград)
Порекло становништва насеља До Пјешивачки, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово пјешивачко село налази се у истоименом „делу“ који је у ствари повећа издужена увала са извјесним котлинастим–…
› више информацијаПорекло презименa, село Билећа (Даниловград)
Порекло становништва села Билећа, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Припадају Доњем Загарчу. Село је размјештено на пристранцима брда Плане, а његов атар разграничава Доњи Загарач од катастарске општине…
› више информацијаБанијски родови из Врпоља код Двора
Врпоље Према попису из 1991. године, Врпоље Банско је припадало општини Двор. У њему је живело укупно 182 становника, од чега 173 Срба. Старији родови у Врпољу код Двора Арбутина, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Бојчетић, Срби, потврђени у XVIII веку, угашени Борковић, Срби, потврђени у XVIII…
› више информацијаПорекло презимена, село Браћани (Даниловград)
Порекло становништва насеља Браћани, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налазе се у дијелу Жупе бандићке, која се простире од Мокања до подгорине Сађавца. Насеље је смјештено између села…
› више информацијаПорекло презимена, село Ћурчићи (Даниловград)
Порекло становништва насеља Ћурчићи, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово мало и најзабитије пјешивачко село налази се изнад Дола Пјешивачког на самој сјеверозападној подгорини Гарча. Смјестило се у…
› више информацијаПорекло породице књижевника Драгише Васића
Пише: Милош Тимотијевић Драгиша Васић (Горњи Милановац, 02.10.1888 – Стара Градишка, април 1945) је по месту рођења, школовању, животним узорима, идеологији, политичком деловању и уметничком стваралаштву припадао српској грађанској класи. Као и већина варошких фамилија у Србији и Васићи потичу са села, из Горње Трепче испод планине Вујан, насељу које…
› више информацијаО породици проф. Радослава Грујића (1878-1955)
Професор Радослав Грујић, теолог и историчар, рођен је 29. јуна 1878. године у Земуну, у учитељској породици Милоша Грујића и Милеве рођене Илић. Крштен је два дана касније у храму Св. Тројице у Земуну а у матичну књигу рођених/крштених уписан је као Радислав. Преминуо је на Хвару 1955. године. Породица…
› више информацијаБанијски родови из Ћора код Двора
Ћоре Према попису из 1991. године, подручје Ћора припадало је општини Двор и било је подељено на два села – Ванићи и Ћоре. У поменутим селима живело је укупно 334 становника (Ванићи – 195, Ћоре – 139), од чега 318 Срба. Старији родови у Ћорама код Двора Батина, Срби,…
› више информација


