Порекло
Професори Велике школе 1900. године у Београду
У шематизму за 1900. годину је дат детаљан преглед целокупне управе Универзитета, Академијске управе и Академског суда. Забележена је и управа унутар факултета, са свим одсецима који су тада постојали. Универзитет је и даље подељен на само три факултета – Философски, Правнички и Технички. Управа и професори Велике школе, по…
› више информацијаПорекло презимена, село Волуја (Кучево)
Порекло становништва села Волуја, општина Кучево. Према књизи Антонијa Лазићa, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, из 1939. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић. Волуја је суседно село Дубоке и имала је сличан развитак. По постанку је много старија од Дубоке и прве трагове о…
› више информацијаКако је Србија за 80 година учестворучила број становника – замка малтузијанских маказа
АУТОР ТЕКСТА: ГОРДАН БРКИЋ За само осам деценија, од другог Хатишерифа, до Првог светског рата, Србија је учетворостручила број становника. Тај раст је далеко био изнад трендова у остатку Европе, као и у околним деловима Османског царства. Овај бум ће, истовремено младој књажевини, а потом краљевини донети бројне економске проблеме….
› више информацијаПрофесори Велике школе 1890. године у Београду
Од Шематизма за 1889. годину се за Велику школу наводе сви чланови управе (не само ректор и декан). Наведено је ко је на челу ког факултета или његовог одсека. Неки професори су запослени и у другим научним установама. Исте 1889. године се први пут наводе и предмети војних наука, мада…
› више информацијаПаково Село (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Паково Село се налази у Далматинској Загори, југозападно од Дрниша, на путу према Шибенику. Стари назив села био је Замелица и тако је записивано у турским дефтерима 16. вијека. По дефтеру из 1585. године закључује се да је локални кнез био Павко, син Иваниша, а за кога су везана и…
› више информацијаПокровник (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Покровник се налази у Далматинској Загори, југозападно од Дрниша, на путу према Шибенику. Село је под тим именом постојало још у средњем вијеку, као и римокатоличка црква Св. Миховила. Од 18. вијека припада жупи Мирловић Загора, али су становници Покровника сахрањивани на свом гробљу код Св. Миховила. Попис становништва 1830….
› више информацијаПрилози за историју фамилије Франасовић
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Јаковљевић У овом раду разматрају се биографски детаљи далматинске породице Франасовић везано за каријере Фрање, Драгутина-Карла, Рихарда и Димитрија, који су насељавали првобитно Оршаву на ђердапском делу Дунава, потом Београд, Турну Северин и Букурешт Пре два миленијума подручје данашње Далмације и Хрватске с једне стране,…
› више информацијаПорекло Марије Фјодоровне Зиболд, прве жене лекара у Србији
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Јаковљевић Марија Фјодоровна Зиболд – прва жена лекар у Србији, радила je као оператор и надзорница болнице у Београду. Рођена је 1849. у Риги. Гимназију је похађала у Петрограду. Медицину је завршила у Цириху. Након завршетка студија радила је као лекар у Петрограду. Када је…
› више информацијаПорекло презимена Бетић
Презиме Бетић присутно је код Срба на Косову и Метохији. Бетићи у месту Синаје славе Митровдан (мала слава Свети Сава). Има их одсељених у село Дубрава код Истока. За Бетиће се наводи да су око 1800. године дошли у Синаје “из Калудре”. ИЗВОР: Светозар Стијовић, Ономастика источног дела Метохијског Подгора,…
› више информацијаДокументи: Како су посланици троједне краљевине Далмације, Хрватске и Славоније реаговали на вест о атентату на кнеза Михаила Обреновића 1868. године
Кнез Михаило Обреновић владао је у два наврата Кнежевином Србијом – најпре од 1939. до 1942, а потом од 1860. до 1868. када је убијен у атентату на Кошутњаку. Вест о погибији српског кнеза одјекнула је широм региона и Европе. Овде доносимо како су реаговали у најближем суседству, у тадашњој…
› више информација


