Порекло
Механџије у старом Београду
У механама се могло појести и попити али и преспавати, одморити за даљи пут или повратак кући. Механе су још од турског времена биле у градовима, а за време кнеза Милоша су отваране и по селима. Механџије се помињу у књигама рођених у парохији Саборне цркве. Као и у осталим…
› више информацијаГњатовићи из Далмације и Лике
Аутор: Слободан Зрнић Презиме Гњатовић настало је од имена Игњат/Игњатије/Гњато, типично за Србе. Хрватска/католичка верзија је Игнације, али такво име се и не може наћи у старим римокатоличким матичним књигама из унутрашњости Далмације. Гњатовићи су најбројнији били у селу Билишане код Обровца, са 74 припадника 1948. године (извор: Лексик презимена…
› више информацијаМесари, касапини и кобасичари старог Београда
Ретко који оброк прође без хлеба, као што се и ретко који ручак направи без поврћа. Није пресудно да ли су домаћин или домаћица ишли у набавку, али после посете пекари и бакалници било је потребно купити још нешто, да би ручак садржао и нешто конкретно – месо. Сасвим је…
› више информацијаIn memoriam: Преминуо дугогодишњи члан Порекла Војислав Ананић (1948-2025)
Друштво српских родословаца “Порекло” остало је без једног од највреднијих чланова. Наш драги Војислав Ананић преминуо је у Сенти 29. октобра у 78. години живота. Иако је годинама био суочен с тешком болешћу то никад није била препрека да даје огроман допринос. На страницама портала Порекло објављено је око 250…
› више информацијаБакалини у старом Београду
Бакалнице су обезбеђивале разноврсну робу, већину свакодневних потреба старих Београђана – поврће, воће, брашно, шећер, зејтин, кафу. Нису продавале месо и хлеб. Многе бакалнице нису биле велики простори, али су зато бакалини били врло бројни. У неким случајевима, када се продавала роба која је из удаљених крајева или иностранства, радње…
› више информацијаПромоција књиге „Храм у Поблаћу“, аутора Витомира Радовића
У суботу 1. новембра 2025. године, у 18 сати, у сали „Васко Попа“, на Сајму књига у Београду, биће представљена књига Витомира Николиног Радовића Поблаћанина, члана Друштва српских родословаца „Порекло“, под називом: „ХРАМ У ПОБЛАЋУ, ОД НЕМАЊИЋА ДО ДАНАС ДРУГО ИЗМИЈЕЊЕНО И ПРОШИРЕНО ИЗДАЊЕ, ЗАПИСИ О ИСТОРИЈИ И ЛЕГЕНДИ.“ Књига…
› више информацијаПекари, симиџије, фурунџије старог Београда
Сва три заната су се бавила печењем брашна, али су правили различите ствари. Фурунџије (стари назив екмеџије) су правили хлеб од црног брашна, кифле и переце. Симиџије су правили разна пецива – симите, погаче, пите и друго. Пекари су правили хлеб од белог брашна. Фурунџије – екмеџије и симиџије се…
› више информацијаПОДКАСТ ПОРЕКЛО: Емисија “Родословци”, гост Томаш Ћоровић, аутор књига о дробњачком крају
У емисији “Родословци” представљамо истакнуте чланове Друштва српских родословаца “Порекло”. Томаш Ћоровић, инжењер електротехнике, рођен је у Врточ Пољу (општина Шавник) 1946. године. Аутор је више књига о црквама, људима и обичајима дробњачког краја. Ћоровић је у свом богатом животу остварио успешну пословну и јавну каријеру, а круна његовог јавног…
› више информацијаОџачари у старом Београду
За многе важне кућне послове је потребно припремити топлу воду. Свеједно да ли је у питању прање веша, кување или купање, вода је морала да се загреје. Током хладних месеци се и грејало. Једини начин да се наведено спроведе је био да се ложи, дрво или угаљ, што ће последично…
› више информацијаКерамичари у старом Београду
Куће се одавно граде у Београду, али је питање колико лако се у њима становало. Београд је од краја XIX века полако добијао водовод и канализацију, што је помагало одржавању чистоће из здравља, мада није само по себи решавало питање удобног боравка у кућама. Тај проблем решавају керамичари. Кухиња или…
› више информација


