Порекло
Објављена књига “Косаничани : Од Голије до Раче, Врхлаба и даље”
У издању аутора Драгића Марића изашла је његова књига “Косаничани : Од Голије до Раче, Врхлаба и даље”. У књизи (430 стр, Б5, тврди повез, око 100 углавном старих фотографија), изнета су истраживања о кретању фамилија из Старе Херцеговине и Црне Горе које су се пре више од два…
› више информацијаПорекло презимена Ждракић
Презиме Ждракић постојало код Срба у Далмацији, у селу Миочић код Дрниша, као и код Хрвата из Веље Међе код Требиња. Настало је као надимачко у оба случаја и немају исто порекло. Ждрака може значити “зрак” или особу која чудно гледа (зрачи). У Миочићу су Ждракићи постојали у 18. и…
› више информацијаПорекло презимена Ждракановић
Ждракановићи су Срби из села Пребиловци код Чапљине у Херцеговини. Презиме је настало као надимачко. Крсна слава непозната (ако неко зна, нека напише у коментару). Усташе су 1941. побиле 30 Ждракановића у Пребиловцима. (извор: Попис жртава рата 1941-1945, БиХ, 2008) Према попису у БиХ 1991. у селу је остала само…
› више информацијаКелнери
У било којој кафани, механи, ресторану, гостионици или хотелу, свуда где може да се једе и пије, свуда су потребни келнери. Прави мајстори свог заната су љубазни и памте шта наручују сталне муштерије, а за све остале записују у своје блокче. Понекад су у прилици да обавесте да не примају…
› више информацијаПорекло глумца Драгомира Бојанића Гидре
РОЂЕН: Крагујевац, Краљевина Југославија, 13. јун 1933. ПРЕМИНУО: Београд, Савезна Република Југославија, 11. новембра 1993. РОДИТЕЉИ: Отац Јоца (1900-1945), жандармеријски наредник; Мајка Новка (1904-1942), дев. Парезановић. Венчали су се 1930. године у крагујевачкој Старој цркви. Осим Драгомира имали су и сина Миломира (рођ. 1931. године). Током тридестих година су се…
› више информацијаКувари у старом Београду
Слично ашчијама, и кувари су се бавили кувањем, што чини сличност између та два заната. Разлика је углавном у муштеријама и врстама јела која се спремају, па и у томе што кувари нису имали самосталне радње. Кувари су били при кафанама или хотелима, који су умели да буду на далеко…
› више информацијаАшчије у старом Београду
Током брзог раста Београда у XIX веку, досељавали су се и имућни и они који то нису. Београђани су се разликовали по начину становања, облачењу и многим другим стварима, али су сви имали потребу за исхраном. Чиновници, официри и слично су могли да приуште ручак у разним кафанама по граду,…
› више информацијаЋевабџије у старом Београду
Осим уобичајеног ‘да се једе кашиком’ у кафанама се увек могу добити и разни специјалитети од меса. Један од најпопуларнијих су ћевапи. Ћевабџије (понекад записани и као ћевапџије) се помињу у београдским парохијама, у књигама рођених, као очеви или кумови. Помињу се тек од краја XIX века. Парохија Светог Марка:…
› више информацијаПОДКАСТ ПОРЕКЛО: Емисија “Родословци”, гост Милојица Спарић, најстарији српски родословац
У емисији “Родословци” представљамо истакнуте чланове Друштва српских родословаца “Порекло”. Милојица Спарић рођен је 10. маја 1933. у селу Херцеговачка Голеша код Прибоја. Због рата у школу је пошао тек почетком 1945. године, у својој 12 години, али је у свом веку стигао да заврши високе школе и постане учитељ…
› више информацијаКафеџије у старом Београду
Кафане су веома важно место не само ради јела и пића, него и ради окупљања, преговарања, договарања, склапања послова. Веома су бројне у старом Београду. У њима су радиле многе кафеџије. Неке кафане су историјски познате. Некада се тачно знало где се ко окупља – било да се ради о…
› више информација


