Порекло
Професори гимназија 1900. године у Београду
У Државном шематизму са календаром за 1900. годину се може видети да је број државних гимназија и сличних школа смањен на само три. Постоје само Прва и Друга гимназија и Виша женска школа. У краћем периоду су Прва и Друга гимназија имале друга имена. Трећа београдска гимназија је постојала пар…
› више информацијаПрофесори гимназија 1890. године у Београду
За разлику од десет година старијег шематизма, у школској 1889/1890. години се види постојање и друге гимназије, као и учитељске школе. Београдска гимназија је преименована у Прву. Реалка и Виша женска школа су и даље присутне док једина нижа гимназија нема број него се зове само Београдска. Из означавања које…
› више информацијаПорекло презимена Колорогић
Презиме Колорогић потиче из села Дајбабе код Подгорице. Крсна је слава Петковдан. Колорога је назив за овцу савијених рогова у круг/коло. Колорогићи из Дајбаба настали су од старог рода Колорога, којем припадају још Андрићи, Мишуровићи и Дурковићи. Извесни Раде Колорога је 1822. боравио у Скадру. (1) У Шибенику је током…
› више информацијаПрофесори гимназија 1880. године у Београду
За школску 1879/1880. годину се може видети да у Београду још увек постоји само једна пуна државна гимназија (Београдска гимназија). У односу на стање десет година раније, десиле су се извесне промене. Уместо полугимназије тада су постојале две ниже гимназије. Београдска реалка и Виша женска школа су такође присутне. Професори…
› више информацијаПрофесори гимназија 1870. године у Београду
У Београду је школске 1869/1870. године постојала само једна гимназија, а осим ње још Полугимназија, Реалка (раније Послено-трговачко училиште) и Виша женска школа. Професори и предмети које су предавали, у Београдској гимназији, су: Ђорђе Малетић, директор и професор – теорије поезије Алекса Чварковић, професор – немачког језика у III, IV,…
› више информацијаУ издању КПЗ Србије објављена књига Бранка Р. Радеча “Панчевци Космету”
У издању Културно-просветне заједнице и у оквиру Библиотеке “Хронике села – Посебна издања”, бр. 174/2025, изашла је нова књига аутора Бранка Р. Радеча “Панчевци Космету”. На почетку књиге аутор у пар цртица кратки увод путем кога нас упознаје са темом књиге, а који преносимо у целости. Moнографија Панчевци Космету представља…
› више информацијаУ издању КПЗ Србије објављена књига Бранка Р. Радеча “Даринка са Космета”
У издању Културно-просветне заједнице и у оквиру Библиотеке “Хронике села – Посебна издања”, бр. 168/2024, изашла је нова књига аутора Бранка Р. Радеча “Даринка са Космета”. На почетку књиге аутор у пар цртица кратки увод путем кога нас упознаје са темом књиге, а који преносимо у целости. Ова монографија није…
› више информацијаПрофесори гимназија 1860. године у Беоргаду
Школске 1859/1860. године у Београду постоји само једна гимназија, која се само наведене године звала Књажеско-српска гимназија. И пре и после се звала Београдска гимназија. За разлику од првог штампаног шематизма, касније није дат број ученика по школама. Директор и професори гимназије, са предметима које су предавали, су: Ђорђе Малетић…
› више информацијаПорекло презимена Пецовић
Презиме Пецовић настало је од надимка Пецо (изведен од личног имена Петар). Презиме је присутно у ужичком крају, као и на југу Србије. Такође, присутно је у племену Кучи. Пецовићи у Банкање доселили су се из Селце 1920. године. Ово су најмлађи досељеници у Затријебач, самим тиме и у Банкање….
› више информацијаПрофесори гимназија 1852. године у Београду
У првом штампаном Државном шематизму са календаром, за 1852. годину, се у Београду помиње само Београдска гимназија, основана 1839. године, и која ће се касније назвати Првом. Адреса гимназије ће се мењати више пута. Током XIX века је гимназија једно време била смештена у Капетан Мишином здању, а трајно решење…
› више информација


