У Београду је школске 1869/1870. године постојала само једна гимназија, а осим ње још Полугимназија, Реалка (раније Послено-трговачко училиште) и Виша женска школа.
Професори и предмети које су предавали, у Београдској гимназији, су:
Ђорђе Малетић, директор и професор – теорије поезије
Алекса Чварковић, професор – немачког језика у III, IV, V и VI разреду
Димитрије Балаитски – латинског језика
Јевта Ђорђевић – алгебре, геометрије и експерименталне физике
Др Панајот Папакоступулос – немачког језика у I разреду оба одељења и II разреду, и јестаственице
Гаврило Витковић – рачунице и полупарне физике и практичне геометрије
Милош Зечевић – земљописа у I разреду друго одељење, историје свега света и црквено-словенског језика
Матија Карамарковић – историје српске, теорије прозе, физичког и грађевинског земљописа у I разреду I одељења и у II разреду
Јован Дерок – цртања
Михаило Остоја – француског језика
Живојин Јовичић, суплент – науке хришћанске
Јован Ђаја – заступник г. Чварковића
Карло Реш, учитељ – музике
Антоније Цимбрић – нотног певања
Асканије Седлмајер – гимнастике
Коста Јанковић – краснописа и цртања, у I и II разреду
Из списка предмета које су професори држали се може закључити да су гимназије још увек биле само шесторазредне.
Професори и њихови предмети, за Београдску полугимназију, су:
Арсеније Ристић, директор, професор – немачког језика и математичког физичког земљописа
Људевит Шпанић, професор – француског и латинског језика, популарне физике и практичне геометрије
Михаило Стојковић – српског језика, историје Срба и земљописа у II разреду
Коста Црногорац – рачунице, алгебре и јестаственице
Димитрије Исаковић – науке хришћанске, словенског језика и земљописа у I разреду
Коста Јовановић, учитељ – краснописа и цртања у I и II разреду
Аскантије Седлмајер – гимнастике
Београдску реалку су чинили ови професори и предмети:
Милан Миловук, директор, професор – науке о трговини, закона трговачког са занатлијским редом, књиговођења, стилистике с кореспонденцијом и скулптуре на дрвету
Тодор Мијушковић, професор – аритметике, алгебре, планиметрије, стереометрије, тригонометрије, аналитичке геометрије, ниже геодезије са цртањем топографским и земљописа математичког и физичког
Стеван Тодоровић – историје трговине и заната, цртања слободном руком и краснописа
Михаило Валтровић – архитектуре грађанске, грађења путова и мостова, хидротехнике са цртањем, калуповања и немачког језика
Драгутин Плајел – механике и науке и махинама са цртањем, физике и француског језика
Васо Давидовић – хемије и техничке технологије, дескриптивне геометрије, линеарног цртања и немачког језика
Никола Поповић, прота, професор – науке хришћанске
Вишу женску школу су чинили:
Катарина Миловука, управитељка – педагогике и методике
Персида Пинтеровићева, учитељка – IV разреда, стилистике с кореспонденцијом, литературе, краснописа (у VI разреду) и немачког језика
Евица Росићка – III разреда, рачуна (у I разреду) и историје српског народа
Јелена Никетићева – II разреда, политичког земљописа
Анка Јосимовићева – француског језика
Јелисавета Николићева, помоћница
Јулијана Радовићева
Милева Котуровићева
Милева Андријевићева
Владимир Вујић, професор – српског језика
Др Милан Јовановић – дијететике
Коста Црногорац – јестаственице
Стојко Марковић – рачуна (у I, II и III разреду), физичког и маетматичког земљописа
Никодим Петровић – науке хришћанске
Драгутин Плајел – физике, хемије и технологије
Тодор Мијушковић – опште историје
Антоније Шулц, учитељ – свирања
Петар Рерих – цртања
Директор Реалке и управитељка Више женске школе, Милан (1825-1883.) и Катарина (1844-1913.) Миловук, су били прачни пар и обоје су били потпуно посвећени просветном раду.
Извор: Државни шематизам са календаром за 1870. годину
Професори гимназија 1860. године у Београду
Професори гимназија 1880. године у Београду
-270x270.jpg)
Коментари (0)