Порекло становништва насеља Браћани, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Налазе се у дијелу Жупе бандићке, која се простире од Мокања до подгорине Сађавца. Насеље је смјештено између села Жупе и Малензе на једној и брда Сађавца на другој страни. Граница атара, почев са сјевера, води од Биге na ка истоку на Вучји студенац и даље на Обрамовину, те на запад преко Јагњила, Пјешчина, Драговића главице и Дољана до на Бигу. Дуг (З–И) 3,5 и широк око 1 km, атар захвата 3,5 km2 површине. Средина села је на висини Од 110 m.
Историјат.
Иако назив Браћани не налазимо y коришћеним изворима, овдје је свакако постојало старије насеље. Код те претпоставке имамо у виду то што су и ово подручје насељавали Малоншићи, од којих се задржало име недалеког села Маленза. У облику презимена Малоншићи се први пут у которским- споменицима спомињу 1432, а у облику племена Молоншићи 1466. г. У турском дефтеру из 1521. год. заведена је нахија Молоншићи са 14 села и махала y којима је било 150 кућа, а у дефтеру из 1523. стоји да је у 5 села и 11 махала исте нахије било 141 кућа; у самом селу Малоншићи са засеоком (махалом) Вранићи било је 13 кућа. Нешто касније 1529–39. год. Малоншићи су имали 131, а 1570. г. 170 кућа.
Ердељановић је y читавој Жупи бандићкбј (тј. у данашњим Браћанима и Жупи) евидентирао 73 д. Међутим, 1925. Браћани су имали 34 д. са 175 становника, а 1948. исто толико и једних и других. Па затим: 1953 (39 : 176), 1961 (34 : 140) и 1971 (29:91). Од задњег броја исте године y селу је од рођења живјело 63, а 28 се доселило, и то 16 до 1945. г., а остали послије. Домаћинства су према броју чланова y задња два пописа била: са 1 (5:2), са 2 (4 : 12), са 3–5 (9:9), са 5—8 (10 : 5) и са 8 и више (3:1). Уједно је структура главних старосно–полних група била: прве 53:26 (ж. 28 : 12), друге 60 :34 (ж. 35 :17) и треће 27 : 31 (ж. 14 : 16).
Структура становништва.
Тада су образовна обиљежја мјештана била: без школе 45:43 (ж. 37:31), са четворогодишњом 56:25 (ж. 24 :8), са осмогодишњом 11:8 (ж. 4:4), са средњом 3 : 1 и квалификованих радника 0 :3 (ж. 0:1 ), а неписмених је било 35:32 (ж. 29:26).
У исто вријеме је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (0:0), до 2ха (1:19), са 2—5 (6 : 8), са 5–10 (20:2), са 10–15 (6 :0) и са Преко 15 (1:0), односно пољопривредних 15 :22, мјешовитих 19:5 и непољопривредних 0:2;
У 1953. г0дини 76 активних издржавало је 90 лица; у пољопривреди 63 :73, а са личним примањима било је 10. Исти однос се у два наредна пописа промијенио овако: активних је било 69:37, издржаваних 57:54 ; у пољопривреди 60:30 и 25:43, а са личним примањима 14:0 лица.
Тип села.
Релативно погодно лоцирани и у новије вријеме повезани краком пута дугим 0,3 km (изграђеним. 1973) од пута који води до Титограда према Петровцу, Браћани имају повољан географски положај. Од Титограда су удаљени 14, а од Даниловграда 8,5 km. Мала удаљеност кућа од средишта села чини насеље релативно збијеним. Село има 15 приземних и 10 кућа на изби, покривене су тиглом; дашчани плафон је у 11, малтерисани у 9, а 2 су без плафона. Знатнијим преправкама и доградњом захваћене су тек послије 1945. г.; у 9 кућа дограђено је по 12 соба y кухиња. Стамбени фонд пописан је као 28 станова са 1079 m2 од којих је 1 из првог, 11 из другог, 11 из трећег и 5 из четвртог периода; земљани под је имало 11, отворено огњиште 17, а електрично освјетљење 24 куће. Према врсти су: 16 једнособних и гарсоњера, 8 посебних соба и 4 двособна; сви су настањени.
Становништво.
У селу су јуна 1974. г. живјели:
-Вукадиновићи (9 д.),
-Вуковићи (4),
-Ђурановићи (2) и:
-Секулићи и Баровићи (по 1 д.).
Послије 1945. иселило се 36; y Војводини су колонизована 2 д., а у међуратном пeриоду (у Метохију) такође 2. На рад y Америку ишла су 4 лица. Дневних миграната (до Титограда) је 1974. било 5.
Воде.
Село има заједничку воду, звану Боровик, изграђену 1938. и 20 бистијерни од којих су изграђене 3 до 1918, 13 у периоду 1918—45. и 4 послије 1945. године.
Остали подаци о селу.
Од 1968. г., када је уведено електрично освјетљење, до септембра 1973. мјештани су прибавили 19 електричних шпорета, 7 фрижидера, 1 телевизор и 10 радио–пријемника; 2 д. користе само огњиште, 8 огњиште и обичан шпорет и 10 огњиште и електрични шпорет. Гусле (5) уступају мјесто грамофонима (10) и транзисторима (8). Гуслари се сада углавном слушају са грамофонских плоча. Аналогне су промјене и у опреми кућа намјештајем и другим покућством. Задржали су се мјестимично предмети везани за огњиште, ниска ручно рађена сједишта и „кашуни” за оставу. Готово поред свих кућа су појате и „кућерице“ за стоку, живину и крмад. Доњи дијелови кућа овдје се више користе као магацини, утолико више што је ово виноградарски крај.
Помоћни објекти су у саставу дворишта или обора, који су умногоме изгубили своју функцију. Ситне стоке y селу има врло мало. Уочи задњег рата, пак, већи дио домаћинстава изнамљивао је овце на Латично, а мањи дио их је давао другима на чување. Сеоске комунице су y саставу племенске – Сађавцу и Сиљавици. Сађавац је близу, а Сиљавица је удаљена око 8 km.
Положај кућа је такав да су се око или близу њих могле створити окућнице, а исто тако су недалеко од њих главнице (најчешће оранице заједно са виноградима и воћем, посебно смоквама), Односно најквалитетнији дијелови имања. Сада је доцуше добар дио ораница заливађен и већа пажња се поклања испаши и сјенокосима него усјевима. Устаљена пажња се ипак највише задржала на виноградима.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)