Инфо

7. април 2023.

1

„Гружа и Гружани у српској историји“ – књига члана „Порекла“ Саше Зарића

  Недавно је изашла из штампе монографија „Гружа и Гружани у српској историји“ аутора Саше Зарића, члана „Порекла“. Издавач књиге је „Центар за културу и библиотека – Кнић“. Уредник монографије је Марија Костић, а рецезент је Борислав Челиковић, историчар и уредник у ЈП Службени гласник и приређивач библиотеке „Корени“. Гружански…

› више информација

Женидба и смрт Гавре Ковачевића из Голубинаца

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Стихови песме ,,Женидба и смрт Гавре Ковачевића из Голубинаца’’ настала је у времену између два светска рата, аутор стихова је непознат. Данас се ова песма може придружити корпусу нематеријалне културне баштине уско везане за географску регију источног Срема, конкретно за места Голубинце, Карловчић…

› више информација

Случај антисемитизма: Трагедија на јеврејској веридби

Истражујући јеврејске матичне књиге за Бачку Паланку, у току 1882. године наишли смо на пет узастопно уписаних насилних смртних случајева. У питању су Абрахам Штајнбах (стар 73), Адолф Кон (56), Мориц Шварц (38), Розалија Волф (26) и Игнац Сингер (26). Код свих је уписан као датум смрти 7. септембар 1882….

› више информација

29. јануар 2023.

0

Од дечије маште до уметности Радована Сремца

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана У Галерији Дома Војске (бившем Ратничком дому) у Београду, током децембра 2022. и јануара 2023, приређена је изложба “Шумановић и Босиљ: од поетског реализма до симболичке наиве”.  Аутори изложбе виши кустоси Љубинка Пантић и Радован Сремац, кроз четири ауторска вођења 10. и 24….

› више информација

7. јануар 2023.

0

Христос се роди! Ваистину се роди! Срећан Божић!

Христос се роди! Ваистину се роди! Овим радосним поздравом уредништво портала Порекло жели срећан Божић свим својим посетиоцима уз жељу да га још дуго година у миру, срећи и љубави дочекују.  А као што то и доликује објављујемо божићну посланицу патријарха Српског господина Порфирија   Српска Православна Црква својој духовној…

› више информација

Постављање јелки на београдским улицама (историјска вест из 1941. године)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Данас се у нашој широкој јавности готово ништа не зна о о томе како су у првој години окупације кићене Теразије за католички Божић,  како су постављане јелке на београдским улицама. Данас се овај догађај може посматрати и анализирати из више аспеката. Некима…

› више информација

11. децембар 2022.

0

Никољдански попуст на књигу “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” (12-19. XII 2022)

Време је окупљања породица, кумова и пријатеља на крсним славама, а уочи прославе Светог Николе, којег као заштитника има највећи број Срба, одлучили смо да Вам помогнемо у избору славског поклона, посебно уколико идете на прославе у домове Херцеговаца. Од 12. до 19. децембра 2022. наше капитално издање “Генетичко порекло…

› више информација

Чији је Стари савски мост

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Наша јавност ових дана заокупљена је “пореклом” Старог савског моста. Недоумица се свела на то, да ли је ово “немачки” или “наш” мост? Мост на реци Сави који је подигнут у окупацији, никако се не треба сматрати инвестицијом Немачке у инфраструктуру окупираног Београда….

› више информација

3. децембар 2022.

3

Добри јунак и чоек из Гацка: Гроб сердара Николе Гргура – примјер континуитета средњовјековног клесарског наслијеђа

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Миња Пјешчић У селу Берушица код Гацка налази се риједак примјерак надгробног споменика с почетка XX вијека инспирисан средњовјековним клесарским наслијеђем којег је у овом крају у изобиљу. Ради се о гробу ратника опјеваног у народној пјесми, сердара Николе Гргура (1832-1895), командира Херцеговачког устанка 1875-78. Споменик…

› више информација

Цртице из Босне – о српским спахијама под турском владом

Овај чланак се објављује као први у низу чланака из нове рубрике Стари чланци и текстови у којој ћемо у наредном периоду преносити вредне и занимљиве чланке и текстове из старе књижне и периодичне грађе којих до сада није било на интернету. ПИШЕ: Хаџи Сава Косановић, митрополит дабробосански, 1889. године…

› више информација