Градска општина Барајево:
Арнајево, Барајево, Баћевац, Бељина, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцати, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанци и Шиљаковац.
Градска општина Вождовац:
Бањица, Бели Поток, Јајинци, Кумодраж, Раковица, Зуце, Пиносава и Рипањ, Бошњаци и Брђани.
Градска општина Врачар:
Градска општина Гроцка:
Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари.
Градска општина Звездара:
Миријево, Мали Мокри Луг и Велики Мокри Луг.
Градска општина Земун:
Батајницa и Угриновци.
Градска општина Лазаревац:
Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, Бурово, Велики Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Лукавица, Мали Црљени, Медошевац, Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, Чибутковица, Шопић и Шушњар.
Градска општина Младеновац:
Амерић, Белуће, Бељевац, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Марковац, Међулужје, Младеновац (варош), Младеновац (село), Пружатовац, Рабровац, Рајковац, Сенаја, Црквине и Шепшин.
Градска општина Нови Београд:
(обухвата и Бежанију која је до 1972. била самостално насеље).
Градска општина Обреновац:
Баљевац, Барич, Бело Поље, Бргулице, Бровић, Велико Поље, Вукићевица, Грабовац, Дражевац, Дрен, Забрежје, Звечка, Јасенак, Конатице, Кртинска, Љубинић, Мала Моштаница, Мислођин, Обреновац, Орашац, Пироман, Пољане, Ратари, Рвати, Скела, Стублине, Трстеница, Уровци и Ушће.
Градска општина Палилула:
Крњача, Вишњица, Борча, Велико Село, Дунавац, Карабурма, Ковилово, Овча, Падинска Скела (обухвата и насеља Бесни Фок, Црвенка, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Прелив, Товилиште, Врбовски и Сланци.
Градска општина Раковица:
Кнежевац (припојено Кијево), Раковица и Ресник.
Градска општина Савски Венац:
Градска општина Сопот:
Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча, Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, Грково, Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот и Стојник.
Градска општина Стари Град:
Градска општина Сурчин:
Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар и Сурчин.
Градска општина Чукарица:
Жарково, Железник, Велика Моштаница, Остружница, Пећани, Руцка, Рушањ, Сремчица и Умка.
4. октобар 2013. у 21:03
Милодан
Лазаревац и околна села, Трбушница. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
-Трбушница је на развођу Пештана и Оњега, а између села Рудоваца, Крушевице, Брајковца и Бистрице. Границе сеоског атара су до Брајковца Дебело Брдо и Ранков Рт; до Бистрице Брдо Старач, Збеговиште, Вис Главица, брда Петлача и Раковац; до Малих Црљена су коса Чик, места Павловац и Паљевине; према Крушевици су места у потесу Осоје, Липар, Гудура и Дуго Церје до Оњега; одатле граница иде преко Палежа и Просека до Брајковца. Куће су растурене по косама и чине насеље разбјеног типа. Насеље се дели на два краја: Црнишеву који је до Брајковца а други је Радишки Крај.
Воде.
-Вода за пиће и остале домаће потребе употребљава се са извора („бунара“) и са бунара. Извори су Беговац, Златинац и Раковац. Речица Трбушница постаје од потока Масурићевца и Бубање. Остали сеоски потоци су незнатни и лети пресушују.
Земље.
-Њиве и ливаде су на местима која се зову: Ранков Рт, Старач, Збеговиште, Главица, Петлача, Вињаг, Дебели Брег, Пољана, Мале Кошаре, Велике Кошаре, Липар, Разбојиште, Гудуре, Криваја, Просек, Славковице, Церје, Узана, Блата, Осоје, Дојинац, Равни, Сошинац и Павловац. Код Крстате Плоче, на Старачу је каменолом гранита.
Подаци о селу.
-Старо село је било на месту Павловцу у Осоју. На Липару је вођена борба између Томе Вучића и Мићића 1842. године. У селу има два гробља; једно је у Бележној Јарузи а друго на Разбојишту, на коме је било старо гробље.
Литија се носи на Спасовдан а заветина се држи на Младенце.
Ово насеље се први пут помиње 1664. године а унето је и у Ебшелвицову карту. По архивским подацима забележено је 1811. године а 1818. године у њему је било 41 кућа. Године 1844. Трбушница је имала 59 кућа са 358 становника. Данас у њој има 34 рода са 211 кућа.
Порекло становништва.
Најстарији родови у овом селу доселили су се из Старог Влаха пре Карађорђевог устанка. То су родови:
-Бркићи су најстарији у селу, Никољдан.
-Суботићи (Јеремићи, Живковићи и Недељковићи) су се доселили после Бркића, Јовањдан.
-Радишићи, Аранђеловдан.
-Крунићи (Илићи, Матићи и Марковићи) су били један род, па су се разродили, Ђурђевдан.
-Стевановићи, Лучиндан.
-Живановићи (Васиљевићи), Никољдан.
-Лукићи, су славили Савиндан па им се неки гост смрзао на путу и од тада славе Петровдан.
-Димиријевићи (Филиповићи, Кандићи, Накићи, Ранковићи, Тодосијевићи, Ђорђевићи и Милановићи), предак од Бркића узео удовицу из Сремчице, у Београдској Посавини, која му је довела сина Димитрија, по коме су се презивали Димитријевићи, Алимпијевдан.
-Лукићи други су из Босне, Мратиндан.
-Ранђићи (Дишићи, Мирковићи, Пауновићи, Живковићи, Петровићи и Спасојевићи) су се доселили „од Колашина“, Митровдан.
После Карађорђевог устанка доселило се шеснаест родова:
-Кондићи су из Бихора, једног одсељеника имају у Барошевцу а једног у Београду, Ђурђиц.
-Васићи су из Марковца у Лепеници, Алимпијевдан.
-Павловићи, дед се доселио пре стотину година из Барошевца, Никољдан.
-Вићентијевићи су дошли из Крушевице, Св. Врачи.
-Јанковићи су „од Јавора“, Лазаревдан.
-Симићи су дошли из Осата, Лучиндан.
-Недељковићи су из Старог Влаха, Ђурђиц.
-Благојевићи (Јовановићи) су од Сарића у Дудовици, Аранђеловдан.
-Ђорђевићи су се доселили око 1860. године из Орашца у Горњој Јасеници, Ђурђевдан.
-Стојановићи су из Доњих Присјана у Власотиначком срезу, Митровдан.
-Борисављевићи су се доселили после ратова 1878. године из Заграђе на Руднику, Ђурђевдан.
-Недељковићи су из Пркосаве, Ђурђевдан.
-Јанковићи су из Винче у Горњој Јасеници, Стевањдан.
-Прокићи (Јовановићи) су из Жабара у Лепеници, Јовањдан.
-Петровићи су из Жабара, Никољдан.
-Плећевић су од Плећевића у Гарашима у Горњој Јасеници, Јовањдан.
Новији досељеници су:
-Симићи ссу се доселили 1905. године из Пласковца у Горњој Јасеници, Никољдан.
-Ивановићи су из Брајковца, Св. Петка Параскева.
-Мишчевићи су из Лике, Никољдан.
-Саблићи су из Книна у Далмацији (ваљда у Лици, оп. Милодан), Ђурђевдан.
-Вулићевићи су из Пркосаве, Никољдан.
-Миловановићи су из Пркосаве, Никољдан.
-Радивојевићи су из Крушевице, Никољдан.
-Лазаревићи су изумрли а били су пореклом из рудничког Озрена.
-Михаиловићи си изумрли у овом селу; од њих су Гајићи у Бистрици.
-Петровићи су цигански род, не знају матерњи језик, доселили се као ковачи из Жабара у Лепеници, Св. Петка Параскева.
8. октобар 2013. у 02:15
Јовица Кртинић
Милодан:
Лазаревац и околна села, Цветовац*. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
*Ово село је у потпуности расељено због ширења тамнавских копова РБ Колубара (оп. Милодан)
Положај села.
-Цветовац је на алувијалној равници између река Колубаре, Лукавице, Пештана и њихових отока Пештанца и Брзака. Куће су удаљене једна од друге по стотину и више метара и чине насеље разбијеног типа. Оно се дели на Горњи и Доњи Крај.
Воде.
-За пиће и друге домаће потребе употребљава се вода са бунара и ђермова, које има свака кућа, а неке куће имају по два или три бунара у ливадама, на којима се напаја стока. Они су дубоки од 3 до 6 метара. Кроз село и сеоски потес теку Колубара, Лукавица, Колубарина отока Брзак и Пештанова отока Пештанац. Пештан се састаје са Луковицом код места Саставака. Раније су ове реке плавиле село, па се због тога село три пута расељавало, одлазећи у Вреоце и враћајући се натраг. Сада су речна корита исправљена и прочишћена и, када падну велике кише и после топљења великог снега у пролеће, излива се само старо корито Колубаре, које се назива Предо, али не чини знатне штете.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима која се зову: Старо Село, Аниште, Каменица, Лешће, Буџаци, Кључеви, Врбље, Мишја Бара, Ђурина Бара, Црна Бара, Кућерина и Дивчи Бара.
Стара шума је искрчена и утрина издељена. Приватна шума се чува по забранима, а заједничка је у Доњем Крају, поред Лукавице. Старији људи памте када су куће биле у густој шуми, а у Скобаљском Кључу она је била толико густа да се кроз њу није мога “да провуче ни гуја”.
Старине у селу.
-Старо гробље просекла је и непрестано руши Лукавица. Друго старо гробље је било на месту Старом Селу у Горњем Крају. Ту су се и до данас сачували надгробни споменици од камена, који су без натписа и шара. У месту Врбљу има камени надгробни “белег” који је без натписа и не зна се чији је. Код места Врајкорског Гроба нађен је четвртасти наковањ од гвожђа, који је тежак око 60 “ока”. Стари пут је прелазио Колубару на Марином Броду, водио је поред хана у месту Старом Селу, па даље ишао за Степојевац. Старо насеље је било на месту Старом Селу, а ту је за време Турака био хан. Тада се насеље, по предању, звало Лугић.
Настанак села.
-Данашње насеље су основали Вреочани средином прошлога века. На том месту они су имали сточарске колибе. Старији људи у Вреоцима памте, када је у данашњем Цветовцу, на месту Борачким Воденицама (воденице Малог Борка, оп. Милодан) било четири вреочке колибе за стоку а сада је ту читаво село.
Ов насеље је званично проглашено за село 1874. године а дотле је било заселак Вреоца.
Име селу.
1. На простору данашњег Цветовца су биле цветне ливаде, по којима се то место назвало Цветовац, па се по томе и данашње село тако назвало.
2. М. А. Маринковић, учитељ, забележио је 1897. године два народна предања, по којима се то место тако назвало:
а) Село се назвало по неком хајдуку Цветку, који је ту погинуо.
б) По другој варијанти Цветовац је добио име по извесној Цвети, која се удала и прва одведена из Вреоца у Цветовац.
3. По Ристи Т. Николићу и М. Ђ. Милићевићу село се назвало по Цветоју, оснивачу села.
Подаци о селу.
-Данашње гробље је заједничко са Вреочким у Вреоцима. Литија се носи на Спасовдан а заветни дан је Бели Четвртак, пред Велики (Васкршњи) пост, који се празнује збиг града и Тресковита Среда, шеста посел Велике Среде, која се празнује због грома. Данас у Цветовцу има 19 родова са 120 кућа.
Порекло становништва.
Пре Првог народног устанка доселило се седам родова.
-Томићи, предак Тома се доселио из Херцеговине и први засновао село у данашњем Лугу, Ђурђевдан.
-Зорићи (Радичевићи, Маринковићи, Радојичићи), доселила се три брата од којх су данашњи родови, Игњатијевдан.
-Ерићи су од Вишеграда, Игњатијевдан.
-Марковићи и Усинци, имају крвне сроднике који су прешли у ислам негде у Босни, Ђурђевдан.
-Терзићи, предак, као “терзија”, се доселио од Призрена, Аранђеловдан.
-Новаковићи су, како кажу, “арнаутске крви”, Аврамијевдан.
-Веселиновићи су из Срема, Ђурђевдан.
У прошлом веку па до данас доселило се дванаест родова:
-Пауновићи (Стојичевићи) су од Бајине Баште, Митровдан.
-Глишићи* су Ужичани, Никољдан.
*Они су сродници мајора Александра Глишића који је погинуо код Куманова 1912. године.
-Госпавићи (Вукићи и Васићи) су од Радичевића у Вреоцима, Игњатијевдан.
-Грчићи су од Грчића у Вреоцима, Игњатијевдан.
-Тадићи су из Малог Борка у Тамнави а старином су из околине Ужица, Аимпијевдан.
-Крсмановићи “Ерцеговци” су из Вреоца, Јовањдан.
-Карамарковић је из Вреоца, слави женину славу – Јовањдан.
-Крстићи су из Малог Борка, Трифундан.
-Милиновић је из Вироваца код Мионице, слави женину славу – Ђурђевдан.
-Гордићи, отац дошао из Чичкова код Ариља, прво у Вреоце па овамо; имају крвне сроднике Гордиће у Чибутковици, Мратиндан.
-Дишић је дошао из Конатица жени у кућу 1920. године, Ђурђиц.
-Матејић је из Великих Црљена, Ђурђевдан.
8. октобар 2013. у 21:02
Милодан
Лазаревац и околна села, Чибутковица. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
Чибутковица је у долини Љига, а између његових притока Оњега и Грабовице. Куће су на присојним страбама побрђа, између којих има неколико долина сеоских потока. Оне чине насеље разређеног типа, које се не дели на изразитије крајеве.
Воде.
-У селу има два јака извора и то Маџарац код цркве и Бунарина код Црквине. Остали извори су изван насеља. То су ови извори: Барутљива Вода у долини Грабовице, Кисела Вода у Лаковим Ливадама у месту Грабовици и Хајдучка Вода у шуми код Васића Свињца и Житних Јама. Сеоски потоци су: Црне Река или Велика Река, Грабовица или Грабовачки Поток, Ковачица која у Вигњишту постаје од неколико безимених потокоа и Зечевица између Ковачице и Грабовице.
Земље и шуме.
-Места у којима су њиве и ливаде називају се: Дуга Коса, Црне или Велика Река, Кованлук, Буранијашевица, Злурада, Прва Бара, Међедна Бара, Мравинци, Турски Гроб, Виноградина и Грабовица; испод села су Просине, Макиши и Љиг.
Сеоска шума је на Церовој Главици, Дугој Коси, Каменитој Коси, Сарићввој Коси, Белој Коси и Камењаку.
Камен кречњак се вади и пече креч у Аксентијевића Страни
Старине у селу.
-Код Јевремовића кућа има повећа бара, а код ње су и рушевине од некаквих зграда. Народ казује да је ту био “град проклете Јерине”. У зидинама тога тобожњег града налазиле су се узидане гвоздене алке. Остаци тих грађевина су блокови нетесаног камења, међу којима има највише белутка, који народ односи за зидање бунара. на том месту није био никакав град, већ су ту били ханови а узидане алке служиле су за везивање коња.
Стара црква је била на месту Црквинама, недалеко од данашње цркве. Око ње је било старо гробље. Данашња црква је у долини Црне Реке а ту је и основна школа. Народ прича да је на том месту било старо српско гробље. Црква слави Ђурђевдан. Она је подигнута 1805. године од брвана и служила је до 1848. године када је на тадашњим темељима подигнута нова црква од тесаног камена и покривена шиндром. Иконостас је радио, па запису на њему, Никола Јанковић из Охрида 1848. године. Црква је наново покривена лимом 1883. године и на крову су постављена два метална крста.
Казује се да је неко нашао на месту Буранијашеици новац који је припадао овој цркви и ту закопан у времену неке народне бежаније. У потоку Зечевици има три надгробна “белега” без натписа.
Име селу.
-За име села се казује да је дошло по “чибуцима”, које су израђивали Цигани на месту Вигњишту. По другим казивањима људи овог села су били богати и побожни. Они су често ишли у “хаџилук” на Хростов гроб, а отуда се враћали са запаљеним чибуцима. Суседи су те хаџије називали “Чибутковцима”, тј. људи који пуше на “чибуке”, па се по њима и село тако назвало. Боснића Брдо зове се по некој девојци, из Босне, која је на том месту погинула, па јој се и данас гроб чува у Радосављевића воћњаку.
Подаци о селу.
-Литија се носи о Белом Четвртку по Духовима. Заветина се нија држала. Али град потуче летину на дан Св. Арханђела Михаила 1883. године, па је од тада тај дан постао “заветан” за село да се празнује.
Године 1664. пропутовао је кроз ову област турски путописац Евлија Челебија, који у свом путопису помиње насеље Ковач на месту данаше Чибутковице. То се име очувало и до наши дана у називу речице Ковачице, а из тога времена је, вероватно, и назив Вигњиште. На Ебшелвицовој карти забележен је данашњи назив овог села. У њему је било 1818. године 40 кућа, 1844. године 62 куће са 411 становника. Данас у Чибутковици има 4 родова са 188 кућа.
Порекло становништва.
Најстарији родови у овом селу су:
-Нешовићи, који су изумрли и
-Милићи (Илићи), Мратиндан.
Ова два рода се сматрају за старинце.
Пре Карађорђевог устанка доселила су се два рода:
-Чанчаре (Чанчаревићи), предак Матеја доселио се из Добриње код ужичке Пожеге. Илија Маринковић Чанчара учествовао је у боју на Мишару 1806. године. Његов брат Јевто погинуо је на Мишару као коњички заставник, Аранђеловдан.
-Кукавице (Милошевићи), предак се доселио из села Кукавица код Новог Пазара; имају одсељенике у Барзиловици, Аранђеловдан.
У прошлом веку доселило се тридесет и три рода:
-Црноречани (Радосављевићи и Тадићи), предак се доселио “од воде Лима”, Никољдан.
-Јовановићи, предак Петар Буква се доселио “од Лима”, Јовањдан.
-Вуковићи (Станојевићи) су из Ракара код Ваљева, доселили се око 1830. године, Ђурђиц.
-Павловићи, предак се доселио из Пирлитора на Лиму, Ђурђиц.
-Рафаиловићи (Петровићи) су из Брђана код Чачка, Св. Врачеви.
-Аћимовићи су из Крушевачке Жупе, Ђурђевдан.
-Колачарићи су из “Свете Горе”, а овамо се доселио предак Радивоје после “маџарске буне” из Бежаније у Срему, Никољдан.
-Бодироге (Јевремовићи, Ђорђевићи и Николићи), су Ужичани, Стевањдан.
-Богдановићи, “капетан” Богдан доселио се из Ужица, Никољдан.
-Крстовићи, прадед Крсто доселио се из Ивањице, Св. Јоаким и Ана.
-Аксентијевићи, прадед “кнез” Аксентије доселио се са Златибора 1850. године и био једини писмен човек у овоме крају тог времена, Ђурђевдан.
-Сарићи (Милошевићи), прадед дошао однекуд као слуга, Св. Врачеви.
-Антонијевићи су са Златибора, Лучиндан.
-Ћосићи су са Златибора, Никољдан.
-Мирковићи су са Златибора, Никољдан.
-Домановићи су са Златибора, Св. Врачеви.
-Гусковићи (Божићи) су из Бргула у Тамнави, Јовадан.
-Зарићи, отац, као грађевинар, се доселио из Сијече Ријеке (Сече Реке) код Косјерића, Ђурђевдан и Лучиндан као славу земље на коју су се населили.
-Ћобинци (Живановићи) су из околине ужичке Пожжеге, Михољдан.
-Багићи (Стефановићи) су од Ужица, Никољдан.
-Живковићи су од Ужица, Никољдан.
-Милосављевићи су од Ужица, Св. Врачеви.
-Неговановићи су Ужичани а овамо су дошли из колубарског Стрмова код манастира Боговађа, Аранђеловдан
-Зиндовићи су од Ивањице, Ђурђевдан.
-Савковићи су од Косјерића, Св. Врачеви.
-Јевремовићи су од Косјерића, Лучиндан.
-Гордићи, Живан Горда дошао као слуга из Чичкова код Ивањице, Никољдан.
-Танасијевићи су Ужичани, Лучиндан.
-Михаиловићи су из Барзиловице, Никољдан.
-Јоцулићи (Митровићи) су Ужичани а овамо су дошли из Бабајића на Љигу, Лучиндан.
-Васићи су из околине Чачка, Лучиндан.
-Милутиновићи, дед Клемпо доселио се из Тутоша код Нове Вароши, Никољдан.
-Раденковићи су из Бранетића у Качеру, Аранђеловдан.
Новији досељеници:
-Сандићи су из Петке, дошао очуху у кућу, Ђурђевдан.
-Ковачевићи су дошли 1903. године из оближњег Латковића, који припада ваљевској Колубари, Аранђеловдан.
-Пољанци (Томићи) су из Пољанице код Горњег Милановца; имају одсељенике у Барзиловици, Ђурђиц.
-Лукићи су из Умчара у Беогрдском Подунављу а старином су од Сјенице, Лучиндан.
-Радосављевићи су из околине Младеновца, Ђурђевдан.
-Хајдуковићи (Јовановић) су из околине Младеновца, Мратиндан.
-Зечевићи си из Липовца у Горњој Јасеници, населили се 1907. године, Лучиндан.
-Матићи су из Вреоца, Игњатијевдан.
-Јестровићи су из Бранетића и Качеру, Ђурђевдан.
-Стевановићи, отац дошао као “ћерамиџија” из околине Врања, Ав. Петка Параскева.
9. октобар 2013. у 20:47
Милодан
Лазаревац и околна села, Шопић. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
-Шопић је једно међу већим селима ове области. Оно је у колубарској равници између речица Лукавице и Пештана. Куће су са обе стране главног пута Београд-Лазаревац и готово ушорене, а уколико се иде даље од пута са обе стране оне су разређеније и чине насеље мање збијеног типа. Оно се дели на ове крајеве: Орашац до Лазаревца, Криваја у долини потока Криваје, Црквено Поље – језерска тераса код данашње цркве, Шабац испод Орашца, Улице и Црна Бара према Колубари и крај Пештан поред реке Пештана.
Воде.
-За пиће и домаће потребе употребљава се вода са бунара, а стока се напаја на Лукавици, Пештану, потоку Криваји и на Колубариној отоци Очази, која потече само када надође Колубара. После већих киша и наглог топљења снега Колубара, Пештан и Лукавица плаве њиве у пољу.
Земље и шуме.
-Земиште је плодно, особито оно у равници испод насеља. Њиве су на местима која се зову: Трновчица, Прекаја, Лазина, Штипаљица, Глогов Кључ, Миовача, Пештан, Мрамор, Алуга, Црна Међа, Рудо Брдо, Руди Гај, Средњи Рт, Кусадак, Збеговиште, Белића Бара, Којина Бара, Дубочица, Очага, Рибеш, Разлив (отока Лукавице), Медведар и Зелена Бара.
Шума се чува у приватним забранима. Сеоске шуме и утрине нема.
У крају Орашцу вади се лигнит.
Старине у селу.
-У Орашцу, недалеко од железничке станице (Лазаревац, оп. Милодан) изоравају се темељи неког старог насеља. Ту је било и старо гробље, са кога је повађено надгробно камење и узидано у цркву. По предању у том насељу је била и “маџарска” црква.
На њиви Готовчевића познају се темељи од неке друге цркве. По једном казивању и она је била “маџарска”, док је по другим, вероватнијим, причањима, то била привремена црквица у збегу. И око ове цркве познају се трагови старог гробља.
О постанку имане отока Очаге прича се у народу, да су се волели момак и девојка, а родитељи им нису дали да се узму. Момак се договори са девојком, па побегну у шуму на место где данас протиче Очага. После тешког живота и гладовања момак остави девојку и оде у село по храну. Након дугог чекања девојка је помислила, да ју је момак напустио, па је у очајању, идући његовим трагом, горко плакала и проклињала га. Тамо где су јој падале сузе провалила се земља и, по сузама из очију проваљено место (отока), назове се Очага.
За Станин Вир у Очази, прича се, да је нека баба Стана узјахала јарца да пређе Очагу, па је пала у вир и удавила се.
Име селу.
-По предању ово насеље је основао пре Карађорђевог устанка неки Стеван Шопшага, по коме се место назвало Шопић. Шопшага је са пет синова дошао “од банске стране” и населио се поред Колубаре на којој је саградио воденицу са осам витлова, која још и данас постоји.
Подаци о селу.
-Данашња црква је прво подигнута 1815. године од брвана на темељима неке старе цркве, па је обновљена 1869. године. Она је у Црквеном Пољу, готово у средини села и посвећена је Св. Арханђелу Гаврилу. Литија се носи први дан Духова. Држе се три заветна дана; Ново лето, Св. Тривун и други дан Васкрса.
Шопић се први пут помиње по архивским подацима као “шопићска нурија” 1723. године; а на једној географској карти из 1745. године Шопић је означен на Колубари. Затим се помиње као насеље 1811. године; било је у њему 54 куће; године 1844. има је 95 кућа са 578 становника. Данас у њему има 24 рода са 258 кућа и један цигански род са 4 куће.
Порекло становништва.
Од Шопшагиних синова су данашњи родови у Шопићу:
-Нинковићи (Мијатовићи, Урошевићи, Недељековићи – данас Рајићи, Радојевићи, Живојиновићи, Павловићи, Игњатовићи, Михаиловићи, Бранковићи, Пауновићи, Вићентијевићи, Ђорђевићи, Илићи, Дудићи
– данас Недељковићи други, Ивановићи, Јовичићи или Јовановићи, Стекићи или Ђаковићи – Живановићи и Радовановићи), Овај велики род се данас разродио, па се међусобно жене и удају. Сви славе Мратиндан осим што једна породица Дудића слави женину славу – Никољдан.
-Протићи (Лазаревићи, Лазићи, Поповићи, Радовановићи други, Виторовићи и изумрли Матићи), доселили су се од Невесиња пре девет колена. Од њих су одсељени Влајићи у Жаркову, Маринковићи у Шиљаковцу, Маџарски у Гунцатима а једна породица се одселлила у Срем и тамо је изумрла. Лазаревићи тврде да су род са поп Луком Лазаревићем, Карађорђевим савремеником из Свилеуве у Тамнави, сви славе Никољдан.
-Мартиновићи су старином из Херцеговине, а овамо су дошли “из прека”. По породичном предању неки предак данашњих Лазаревића откупио је Мартина као роба од Турака и довео га овамо из Срема, Митровдан.
-Бирчевићи (Павловићи, изумрли Готовчевићи, Стајчићи, Милиовијевићи, Милошевићи, Николићи, Новаковићи, Остојићи и Микићи), предак се доселио од Сјенице и затекао у Шопићи пет кућа. Даљом старином су из Бирча у Босни. И овај род се до данас разродио, Аранђеловдан.
-Бабићи су из Босне, дошли на земљу Мратинаца, Лучиндан и Мратиндан,
-Топаловићи (Тодосијевићи, Павловићи други и Иванковићи или Влајићи), предак Топал доселио ссе из Босне, Јовањдан.
-Спасићи и Стакићи су један род, зајенички предак се доселио из Босне, Св. Гаврило.
У прошлом веку доселило се девет родова:
-Петронијевићи (Јаковљевићи, Ђорђевићи, Симићи и Јеремићи), предак Петар Брка доселио се из Босне, а по другом вероватнијем причању, доселили су се из Сјенице у времену Карађорђевог устанка. Од Петра је данас седмо колено. Једна породица Петронијевића се одселила у Соколово а две су се одселиле у Месарце у Мачви (Петровићи), Св. Врачеви.
-Аночићи су од Сјенице, Аранђеловдан.
-Топџићи не знају за своју старину али знају да су им преци учествовали у Другом устанку, Ђурђиц.
-Радивојевићи (Марковићи) су побегли из Босне због крве освете, тамо су славили Лазаревдан а овде Аранђеловдан.
-Ранковићи, прадед се доселио око 1830. године из Босне, Мратиндан.
-Николићи, дед Периша се доселио из Лукавице, Лучиндан.
-Матејићи, дед се однекуда доселио, Аранђеловдан.
-Петковићи су род Николићима; отац дошао из Лукавице жени у кућу у изумрли род Томића, па због тога славе Лучиндан и Томића славу Аранђеловдан.
-Костићи су иу Босне, Крстовдан.
-Гавриловићи су из ужичке Високе, Ђурђевдан.
-Радовићи су Херцеговди, пребегао у Црну Гору па отуда овамо, Никољдан.
Новији досељеници су:
-Баћански су из Босне, Никољдан.
-Пантелићи, отац се доселио из Ћелија 1905. године, Ђурђевдан.
-Васићи су род Васићима у Лазаревцу, Алимпијевдан.
-Боровићи су из Црне Горе, Лучиндан.
-Томашевићи су се доселили 1923. године из Даросаве, Ђурђиц.
-Стефановићи су из Ужица, Јовањдан.
-Стојковићи су из Стрижеваца у Лужници код Пирота, Стревањдан.
-Драгићевићи су из Дрена, Јовањдан.
-Ђорђевићи су Цигани-ковачи, доселили су се од Сјенице после рата 1878. године, Никољдан.
10. октобар 2013. у 21:14
Милодан
Лазаревац и околна села, Шушњар. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
Шушњар је мало насеље у непосредној близини Лазаревца, управо на косама западно од њега, а доскора је био заселак Петке. Засновано је на крчевинама густе шуме о почетку прошлога века. Куће су по странама коса. Већи део кућа је на рзвођу Шушњарице и потока Дубоке Јаруге. Насеље је разређеног типа. Шушњар је главни путем подељен на два безимена краја.
Воде.
Речица Шушњарица утиче у Лукавицу. У селу има два извора; Бабинац и Копљаник, али се вода за пиће и остале домаће потебе користи са бунара. У месту Пољанице непрестано подвире вода, рони у земљу, али се извор никако не јавља.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су помешане. Оне су на местима која се зову: Обренове Ливаде, Кућерине до Лазаревца, Зољара, Велико Брдо, Хајдучка Коса, Грабовица, Дебело Брдо, Велика Ливада, Анатема, Лука и Поље.
Шума је у месту Пределима, а готово свака кућа има свој забран.
Старине у селу.
-Неко старо гробље било је на Дебелом Брду, од кога данас нема никаквог трага. Ту, на Дебелом Брду, вођене су крваве борбе између српске и аустроуграске војске у Колубарској бици 1914. године.
Име селу.
-Село је добило име по густој шуми у којој је настало због велике количине опалог лишћа у позну јесен, које се у тим крајевима назива “шушањ” те је село по томе добило своје име, Шушњар.
Подаци о селу.
-Ово насеље се први пут помиње 1818. године, а 1844. године имало је 44 куће са 99 становника. Гробље је у селу на месту на коме је било неко старо гробље. Заветни дан је летњи Св. Никола. данас Шушњар има 16 родова са 60 кућа и једна цигански род са једном кућом.
Порекло становништва.
Пре Карађорђевог устанка доселило се три рода:
-Ђукетићи су најстарији у селу. Њихов предак Ђукета Петрашиновић доселио се из Пријепоља, где данас имају крвне сроднике. Ђукетини синови били су са Карађорђем у походу на Сјеницу 1809. године, славе Никољдан.
-Арсенијевићи су дошли после Ђукете од Новог Пазара, Ђурђевдан.
-Бојићи су дошли по позиву Арсенијевића из Новог Пазара, Никољдан.
После Карађорђевог устанка доселио се овај род:
-Петровићи (Савковићи) су дошли из Босне, Мратиндан.
У другој половини прошлог века доселило се осам родова:
-Вујановићи су из Херцеговине; род су им Филиповићи у Петки, одакле су овамо дошли, Мратиндан.
-Живановићи (Миловановићи) су из Босне а овамо су дошли из Шопића, Мратиндан.
-Ранковићи су из колубарског Пепељевца , Андријевдан.
-Станићи су из Вишеграда, Никољдан.
-Филиповићи (Васиљевићи) су из Босне, Никољдан.
-Нешковићи, отац дошао из Босне у Ћелије па су из Ћелија дошли у ово село, Лучиндан.
-Кнежевићи су из Лајковца (не каже се којег), Ђурђевдан.
-Максимовићи су из Босне, Никољдан.
Новији досељеници:
-Јовановићи је од Јовановића из Петке, Стевањдан.
-Мијатовићи и Петровићи други су један род, преселили се из Петке, Стевањдан
-Митровићи су из Венчана, Ђурђевдан.
-Марковићи су из Лајковца (на каже се којег), Ђурђевдан.
-Богићевићи су гурбетски Цигани, ковачи, Св. Петка Параскева.
Изумрли родови:
-Стевановићи и
-Митровићи други, славили су Аранђеловдан.
11. октобар 2013. у 20:37
Милодан
Барајево и околна села, Арнајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
-Арнајево је на побрђу у северном делу овеобласти. Границе сеоског атара су према Соколови сеоски пут и шума у месту Вртача, до Лесковца и Великог Борка је река Бељаница, до космајског села Бељине су њиве у Међуричу, Лугу, Самаринама, код Крушке и у Осретку; до космајског села Рожанаца су њиве у Равницама, Думачи, Думачин Поток, потес и речица Велика Сеона и Бостаниште а до Јунковаца је речица и потес Сеона. Куће су разређене по странама коса, а има их и у пространим долинама. Насеље се дели на крајеве, који се називају по родовима: Петковски Крај на југу села, Бошковски Крај на југозападу, затим Констатиновића Крај, Миљковачки Крај, Јанчића Крај и Филиповски Крај чине главни део насеља.
Воде.
-Село обилује изворском водом. Она се користи за домаће потребе на овим изворима: Врбици, Ђаковцу, Стубљаци, Чесми у Лугу, Ора’у, Карачновцу у Бошковском Крају, Ресановцу у средини села, Миљковачком Бунару и на Бунарачи*
*У шумадијској Колубари “бунарима” се називају приридни извори воде (извори), а копане бунаре називају “ђермовима”, јер се вода вади помоћу ђерма.
Осим извора у селу има и неколико копаних бунара. Кроз село протичу Карановачки Поток, Думачин или Ђаковачки Поток и Водични Поток.
Земље.
-Њиве и ливаде су на местима: Мршинцу, Гају, код Порте, у Пољу, Рту, Страни, Лугу, Кључевима, Крушику, Орницама, Потесу, који некада био заједнички а сада је подељеен. Неке њиве и ливаде називају се по изворима и потоцима а неке смо већ поменули приликом описа граница атара овог села.
Подаци о селу.
-По најстаријим досељеницима ово село је засновано крајем 18. века, а као село се помиње по писаним подацима тек 1818. године, када је имало 36 кућа. Година 1822. имало је у њему 37 кућа а 1844. године имало је 50 кућа са 332 становника. Данас Арнајеви има 20 родова у 167 кућа.
Данашпње гробље је у Константиновића Крају. Литија се носи на Белу Суботу, прву по Тројицама, а “бденије” (заједничка заветна молитва) држи се на “Св. апостоли Вартоломеј и Варнава”, 11 јуна по старом календару.
Порекло становништва.
Најстарији род доселио се пре Карађорђевог устанка, то су:
-Миљковићи, данас Богојевићи, Богосављевићи, Танасијевићи и Лукићи. Предак Миљко, по коме су се раније презивали Миљковићи, доселио се однекуд и засновао село. Њима су по свој прилици род и ове фамилије, јер сви славе Никољдан::
-Богићевићи и Радојичићи..
-АНђелковићи.
-Бошковићи (Петровићи) и Дамњановићи.
-Ђорђевићи,
-Милојевићи,
-Ђурђевићи,
-Симићи и Јовановићи,
-Стојановићи,
-Пантелићи,
-Илићи (једна породица Илића одселила се у Медошевац),
-Томићи,
-Петковићи и
-Зарићи – који су уизумрли по мушкој лози.
За своју старину не зна осам родова:
-Ивановићи, славили Аранђеловдан, сада славе Никољдан.
-Давидовићи, Игњатијевдан.
-Спасојевићи, Јовановићи и Константиновићи су један род, славе Јовањдан.
-Филиповићи, Ђурђевдан.
-Симићи, једна породица се одселила у Соколово, Ђурђиц.
-Константиновићи други, Ђурђиц.
-Миловновићи, једна породица се одселила у Жарково код Београда, Никољдан.
-Пантелићи, Јовањдан.
У првој половини пршлога века доселила су се три рода:
-Борисављевићи и Ђорђевићи су један род, доселили су се са Златибора, Ђурђиц.
-Иванковићи су из Хомоља, Ђурђиц.
-Белаћевићи (Николићи и Васиљевићи) су из Јунковаца; Никољдан.
-Павловићи су из Јунковаца; од њих се једна породица одселила у Степојевац, Јовањдан.
У другој половини 19. века доселило се четири рода:
-Петровићи су из Македоније, зову их Цинцарима, Ђурђиц.
-Цветковићи су из Тажева код Кичева, Никољдан.
-Пауновићи су из Велике Крсне код Смедерева (ја бих рекао код Младеновца, оп. Милодан), Никољдан.
-Костићи су из Враништа код Струге, Никољдан.
Родови који су се доселили у првим деценијама овога века:
-Лазићи су из Ропочева у Космају, Игњатијевдан.
-Петровић је дошао жени у кућу из суседног села Лесковца, а старином је из Косјерића, Петровдан.
-Радовановић је дошао жени у кући из села Бабе под Космајем а старином је од Сјенице, славио Аранђеловдан а сада слави женину славу Јовањдан.
-Павловићи су од Павловића у Великом Борку, а старином су из Старог Влаха, Никољдан.
12. октобар 2013. у 20:38
Милодан
Порекло становништва градске општине Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај насеља.
-Барајево је велико насеље у изворишној долини Барајевице и њених саставница које чине Барајевску Реку. Куће су по странама коса у које су се усекли дубоки потоци, па је због тога насеље разбијеног типа. Оно се дели на ове крајеве: Липовицу на Средњем Рту, тј коси која је између државне шуме у Липовици и потока Кључева. Крајеви Велики Ненадовац и Мали Ненадовац су на коси између Кључева и потока Раковице. Крај Глумчево Брдо је на Широком Рту, између Раковице и речице Барајевице. Средњи Крај је средина (тада) села у коме је црква и основна школа између Барајевице и потока Бећирке. На коси између Бећирке и Дубоког Потока је доњи крај Караула, а горњи је Стражарија. На коси између Дубоког Потока и Суве Реке је крај Равни Гај. Друмско насеље Багрдан је на Барајевској Реци више села Бождаревца. Сви ови већи крајеви Барајева имају своје мање крајеве. Тако се доњи крај Липовице назива Смрдан, горњи крај Глумчева Брда је Вучинац, а један део Вучинца се назива Црквенац. На крај Вучинац наставља се крај Бељинац, а више њега је крај Дражиновац. Вучинац, Црквенац, Бељинац и Дражиновац називају се општим именом Брда.
Циганске куће чине посебно насеље Средњега Краја. Горњи крај Равнога Гаја назива се Дубраве, а један део Дубрава назива се Витковица.
Воде.
-Насеље обилује добром и здравом изворском водом. Сви извори лети, у времену највећих суша, умање воду, али не пресушују. Знатнији су ови извори: Точкић у Липовици; Раковица, Дујиловац, Амбарина, Николин Рт су у Ненадовцу; Долови, Граничевац, Бубањача, Јасенак, Брестов Рт, Поднаврти, Врело (у Дражиновцу), Баташина у Брдима, Црквенац, Свињчине (код Циганских кућа); у Равном Гају су извори; Каменац, Жојинац, Митровац, Плочник, Добра Вода и поток истог имена, Нартак и Јочинац. У Средњем Крају је извор Мали Валов, а у Стражарији је Велики Валов. Има неколико кућа у Липовици, Средњем Крају и у Равном Гају које се служе водом са бунара.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су измешане. Најбоље су њиве за кукуруз у долини Барајевске Реке, а њиве по странама коса су за стрна жита. Називи њива и ливада су по потоцима или по крајевима насеља, а осим њих забележили смо ове незиве: Врелине, Козареве Њиве, Криве Њиве, Баташина, Бучница, Креметне (Кремените) Њиве, Љута Страна, Крушик, Мало Поље, Велико Поље, Јасеновац, Усколетинац, Лешћар, Мекоте, Маркове Њиве, Гај, Пајкуша, Буљковац, Радивојевац и Радионица на врху косе Средњег Рта.
Зајеничка сеоска шума је у Липовици и у Ковачевцу. Готово свака кућа има своје посебне забране (шуме) у долинама сеоских потока.
Старине и насељу.
1. У селу има разних остатака из прошлости. кремење, као сечива, најстарији су остаци праисторијских људи које се и данас изорава на Кременитим Њивама.
2. Поток Кључеви одронио је пре прошлих ратова (Балкански, први и други и Први светски-Велики рат, оп. Милодан) обалу, па су се на тај начин у њој показала два повећа земљана лонца и један мањи, који су били преврнути један до другог, а испод њих нађен је само пепео.
3. До скора су се у крају Липовици налазила по њивама камена “корита”, па су их људи вадили из земље и узиђивали у кошеве за кукуруз. То су били, по свој прилици, римски саркофази.
4. Преко Барајева пролазио је стари српски пут које је из Београда водио преко Рипња, краја Стражарије у Барајеву, Карауле, Таборишта, Багрдана и даље преко Бождаревца за Рудник
5. Средњовековни српски трагови сачували су се и у топографским називима Радионица за њиве и Ковачевац за шуме, где су, вероватно, биле топионице за олово.
6. Турски, односно источњачки, трагови очували су се, осим већ поменутих назива, и у називима потока Бећирке и Суљине Јаруге.
7. Има неколико старих, вероватно средњовековних, гробаља, које народ сматра да су “маџарски”. Таквих старих гробаља има у крају Равном Гају на Дебелом Рту, у Великом Ненадовцу. Мађарко Гробље код Валова у Средњем Крају и Мађарско Гробље у Багрдану код Здравствене задруге.
8. По јеном другом народном казивању стара гробља у Великом Ненадовцу и у таборишту била су српка. У овом последњем се и данас ископавају људске кости и лобање.
9. За Табориште се казује да је ту била нека стара варош, од које се још и данас налазе остаци зграда.
10. По предању Глумчево Брдо је припадало неком глумцу.
11. До државне шуме у Липовици има неколико растурених надгробних споменика од камена, за које народ не зна коме припадају.
12. Јено место у Караули се назива Цветков Гроб, а друго у Багрдану се назива Станков Гроб. Предања о овим гробовима нема у народу.
13. Више Великог Ненадовца има надгробни камени споменик Двокатовићев, претка данашњих Двокатовића.
14. Испод Таборишта, на месту Нерезини, је горб са каменим спомеником претка данашњих Вилотијевића, кога су Турци на том месту посекли.
15. У месту Парлогу има неколико новијих надгробних споменика од камена.
Настанак насеља.
-По предању старо Барајево било је на месту данашњег Багрдана.У Таборишту је била нека варош која је претходила Баргрдану. За време Првог народног устанка Турци су посекли претка данашњих Мацанића, па се становништво, у страху од освете за подигнути устанак, расели у оближњу шуму у Средњам Крају. После народног ослобођења од Турака становништво је из Средњег Краја сишло у Стражарију (Бушићи, Илићи, Бркићи и Гајићи), па су се касније одатле преселили у равни Гај “идући за шумом” (по свој прилици 1813. године). Остали крајеви су млађег постанка, а најмлажђи крај је Липовица, који је постао од сточарских станова на том месту.
по народном казивању Багрдан није постојао као насеље у првој половини прошлога века. Њега су основали печелбари и трговци (“механџије”) из Македоније. Данас у њему има 6 кафана, 5 мешовитих радњи, 5 опанчара, 5 ковача, 4 абаџијске радње, 3 ћурчијске радње, две коларнице, две каменорезнице, две обућарске (ципеларске) и по једна месара, пекара, берберница, столарска и лимарска радња и један моторни млин.
Пазарни дан у Багрдану је понедељек.
Наставиће се….
13. октобар 2013. у 20:56
Милодан
Барајево,наставак….
У селу има три основне школе: у Средњем Крају код цркве је најстарија, у Глумчевом Брду и у Равном Гају. Литија и црквена слава је летњи Св. Никола, 9 маја. У Барајеву данас има три гробља: најстарије је у Багрдану, у коме се сахрањују умрли из Багрдана, Средњег Краја, Карауле, Стражарије и Равног Гаја, а из осталих крајева се сахрањују у гробљу на Глумчевом Брду. Циганско Гробље је више циганских кућа идући за Парцански Вис.
Барајево се први пут помиње 1664. године а по једном запису на надгробном каменом споменику у барајвском гробљу погинуо је 1759. године “Марко Пеичин од села Барајева”. Године 1818. било је у њему 56 кућа, 1822 године 59 кућа а 1844. године 83 куће са 554 становника. Данас у њему има 66 родова са 505 кућа и 8 циганских родова са 41 кучом.
Порекло становништва.
-По предању из старог Барајева, које је било на месту данашњег Багрдана, раселили су се у оближњу шуму, на мести данашњег Барајева, 1804. године седам родова:
-Мацанићи. Пошто су Турци, из освете за народни устанак 1804. године, посекли њиховог претка, они се преселе у шуму у данашњи Средњи Крај, па су се одатле населили у крај Дражиновац, Никољдан.
-Шакићи (Дамњановићи) су у Равном Гају, Караули и Багрдану, Никољдан.
-Бушићи (Ивановићи, Пантелићи или Илићи и Урошевићи) су сви у Равном Гају; овамо су дошли из Багрдана а старином су од Новог Пазара, Никољдан.
-Часници (Јеремићи, Аврамовићи, Вуксићи или Пантићи, Џалићи – данас Михаиловићи, Мијатовићи, Стојановићи, Илићи, Ранковићи) живе у Средњем Крају, Глумчевом Брду, Стражарији и Витковици. Они су од четири брата који су се доселили од Сјенице, Никољдан.
-Данићи (Горуновићи), Брзаци (Јовановићи, Лазаревићи и Симићи), Пајићи (Павловићи), Ћосићи (Мишићи, Милошевићи), Дукатовићи или “Двокатовићи” (Ташићи, Ивковићи) живе у Глумчевом Брду, Средњем Крају, Равном Гају, Караули и Баргдану, род су Часницима, а овамо су дошли из Срема после неке бежаније. Од њих се једна породица одселила у Раковицу код Београда а једна у Београд, славе Никољдан.
-Обућине (Мићићи или Петровићи) живе у Стражарији, Равном Гају, Багрдау и у Ненадовцу, род су Часницима, али су се већ давно разродили, Никољдан.
-Трапулићи (Михаиловићи) су у Караули и род су Обућинама, Никољдан.
-Бркићи су у Стражарији, Равном Гају, Багрдану и у Витковици, су старином од Сјенице, овамо су дошли са часницима, Никољдан.
-Горуновићи су у Вучинцу, предак је пореклом од Бркића, отишао на имање – жени у кућу па узео њено презиме али се не каже да ли је узео и славу.
-Топаловићи или Васиљевићи (Благојевићи, Васиљевићи, Радојичићи, Радивојевићи, Давидовићи, Марковићи) живе у Глумчевом Брду, Дражиновцу, Липовици, Средњем Крају, Црквенцу и Ненадовцу. су потомци четири брата досељена од Никшића. Предак Драгић погинуо је са кнезом Симом Марковићем, Никољдан.
-Субићи (Павловићи, Јанковићи) живе у Глумчевом Брду, Равном Гају, Стражарији, Караули и Црквенцу, овамо су дошли из Срема а старином су из Херцеговине, Никољдан.
У првој половини прошлога века доселило се једанаест родова:
-Обрадовићи живе у Равном Гају, предак се доселио “од Милешеве” у северној Херцеговини у крај Дубраве, па су сишли у Равни Гај, Ђурђевдан.
-Стевановићи живе у Глумчевом Брду, Багрдану и Липовици, доселили су се из Херцеговине са Обрадовићима; имају одсељенике у космајском Манићу, Никољдан.
-Палачићи (Павловићи) су у Средњем Крају, доселили су се од Пријепоља, Јовањдан.
-Милошевићи су у Средњем Крају и Караули, доселили су се од Сјенице, Јовањдан.
-Јовановићи други су у Средњем Крају, Ненадовцу, Караули и Липовици, су од Сјенице, Јовањдан.
-Икићи (Николићи) су у Средњем Крају, доселили су се од Сјенице, Никољдан.
-Павловићи су у Глумчевом Брду су из Херцеговине, Никољдан.
-Марковићи (Петковићи и Јовановићи) живе у Ненадовцу, Багрдану, Смрдану, и Средњем Крају, предак муслиман дошао из Босне па се покрстио, Лазаревдан.
-Игњатовићи су у Глумчевом Брду, доселио се из Босне, Ђурђевдан.
-Бангелићи (Ивановићи, Гајићи и Јовановићи) су у Караули, Равном Гају и Средњем Крају су из Драгачева. У Јовановићима има неколико новијих удомаца, који су примили њихово презиме и славу, Пантелијевдан.
-Кузмановићи живе у Караули и Средњем Крају, старином су од Никшића, па су име се преци прво населили у Буковик код Аранђеловца, па у Парцане у Космају (данашњи Јовановићи) и потом су дошли овамо. Они знају да су им преци били у “бежанији” у Срему по свој прилици 1813. године па су се отуда повратили, Пантелијевдан.
Наставиће се….
14. октобар 2013. у 20:13
Милодан
Барајево, наставак
У другој половини прошлога века доселило се тридесет родова.
-Станојевци, Ере (Јовановићи, Николићи, Стевановићи и Миловановићи) живе у Средњем Крају, Глумчевом Брду, Вучинцу, доселили су се однекуд из Ужичког покруга, Јовањдан.
-Ерићи (Костићи) су у Равном Гају и Караули су дошли из Ужичког округа, Аранђеловдан.
-Михаиловићи су у Багрдану, отац се доселио из Босне, Никољдан.
-Роксићи су у Стражарији, доселили су се “из прека”, тј из српских крајева на северној страни Саве и Дунава, Ђурђевдан.
-Маринковићи (Милосављевићи и Пантићи) су у Стражарији, Равном Гају и Караули, славе Аранђеловдан. Њима су род и:
-Пантићи други у Багрдану који славе Митровдан, доселили су се од Ниша; имају одсељенике у Баћевцу (Маринковићи).
-Бановићи су у Багрдану, доселили су се из Босне, Ђурђевдан.
-Николићи (Вилотијевићи и Илићи) су у Глумчевом Брду, доселили су се из Бежаније у Срему (сада Београду), Никољдан.
-Јанковићи су у Багрдану, дошли су из околине Куманова, Св. Атанасије Велики, 18 јануара по старом календару.
-Илићи су у Багрдану, доселили се из Македоније, Стевањдан.
-Милошевићи су у Багрдану, дошли су из Ристовца у Врањском округу, Аранђеловдан.
-Мијушковићи су у Багрдану, доселили се из Црне Горе, Јовањдан.
-Димитријевићи су у Багрдану, дошли из Македоније, Св. Мученица Катарина, 24 новембра по старом календару.
-Васићи су у Стражарији, предак дошао однекуд као слуга жени у кућу, Савиндан.
-Ђокићи “Бугари”* су у Равном Гају, отац се доселио из околине Лесковца, Никољдан.
*Овај род себе не назива овим именом, сматра га чак и увредљивим. Тако их називају само суседи у свађи или из пакости.
-Животићи су у Средњем Крају, довела га мајка као дете из Поповића у Космају, Јовањдан.
-Јовановићи су у Глумчевом Брду, доселили се из Раките у Лужници као печалбари, Никољдан.
-Лазићи су у Глумчевом Брду и Липовици, дед као учитељ дошао из Опава на Ибру, Јовањдан.
-Поповићи, отац као свештеник доселио се из Буковице у Тамнави (ја бих рекао из Подгорине, оп. Милодан) на имање удовице Бркића у Равном Гају, Никољдан.
-Радовићи су у Караули, доселили се из Метохије, Ђурђиц.
-Соколовићи су у Равном Гају, доселили се из околине Беле Паланке, Јовањдан.
-Тривуновићи су од Тривуновића у космајском Лисовићу а старином се од Беле Цркве код Ужица (рекао бих код Крупња, оп. Милодан), Аранђеловдан.
-Тривуновићи други су у Ненадовцу, дед се доселио из Босне, Јовањдан.
-Филиповићи су у Ненадовцу, доселили се 1870. године из Јелашника код Тетова, где и данас имају крвне сроднике – муслимане, Алимпијевдан.
-Цветковићи су у Равном Гају, отац се доселио из Железника код Београда, Аранђеловдан.
-Ђурђевићи су у Багрдану, отац се доселио из Босне, Ђурђевдан.
-Костићи су у Багрдану, доселили се из Македоније, Никољдан.
-Павловићи су у Ненадовцу, дед се доселио из Тузле, Јовањдан.
-Арсићи су у Багрдану, дошли из Македоније, Никољдан.
-Анђелковићи су у Ненадовцу, два брата, као зидари доселила се 1885. године из Јасенова Дела код Одороваца у Пиротском округу, Никољдан.
-Димитријевићи су у Багрдану, дошли из Парцана у Космају, Велика Госпојина.
У току овога века до наших испитивања, доселили су се ови родови:
-Стевановићи су у Средњем Крају, дошли су из Друговца код Смедерева, Лазаревдан.
-Петровићи су у Глумчевом Брду, дошли из Биноваца код Смедеерева, Аранђеловдан.
-Миловановићи су у Багрдану, дошли из Друговца код Смедерева, Никољдан.
-Јанковићи су у Брдима, дошли из Биновца код Смедерева, Лазаревдан.
-Јовановићи су у Брдима, Средњем Крају и Глумчевом Брду, дошли из Биновца код Смедерева, Св. Петка Параскева.
-Јаковљевићи су у Средњем Крају, дошли из Друговца код Смедерева, Лазаревдан.
-Гавриловићи су у Глумчевом Брду, дошли из Орашја у Смедеревском Поморављу, Никољдан.
-Вукосављевићи су у Глумчевом Брду, дошли из Стојника у Космају, Никољдан.
-Матијашевићи су у Багрдану, дошли из околине Ваљева, Никољдан.
-Стевановићи други су у Багрдану, они су од Бељића у Гунцатима, Јовањдан.
-Павловићи су у Средњем Крају су из Пиносаве код Београда, Никољдан и слава земље Јовањдан.
-Милошевићи су у Средњем Крају, они су од Ерића у Лисовићу, Лучиндан.
-Лазаревићи су у Средњем Крају, дошли из Баћевца, Мратиндан.
-Радосављевићи су у Багрдану, доселили се из Парцана у Космају а старином су из Драгачева, Никољдан.
-Стевановићи су у Багрдану, овамои су дошли из Гунцата, а отац “Шваба” се доселио из Срема, Ђурђиц.
-Николићи су у Багрдану, отац дошао као жандарм однекуд из Македоније, Лучиндан.
Цигански родови су сви румунски (“влашки”), а овамо су се доселили крајем прошлог века из Шепшина и Дубоне код Смедерева (ја бих рекао Младеновца, оп. Милодан). То су ови родови:
-Тодоровићи, славеАранђеловдан.
-Митровићи, Аранђеловдан
-Маринковићи, Аранђеловдан.
-Пауновићи, Аранђеловдан.
-Радосаввљевићи, Аранђеловдан.
-Станковићи, Аранђеловдан.
-Станковићи други, Аранђеловдан.
-Илићи, Св. Петка Параскева.
Циганске куће чине посебно насеље више Равног гаја и Средњег Краја.
Главно занимање им је земљорадња.
Крај!
15. октобар 2013. у 20:20
Милодан
Барајево и околна села, Баћевац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
-Баћевац Је на коси које чини развође речице Магачке или Брчкоте и потока Липоваче. Куће су груписане дуж сеоских путева и чине насеље разређеног типа. Село се дели на крајеве: Шеварско Крај, Доњи Крај, Горњи Крај до Мељака и Карачински Крај.
Воде.
-Село не обилује изворском водом, па због тога готово свака кућа има бунар. Познатији извори су: Водица, Чесма, Врело, Точак и Белешће под Шушевинама. Сеоски потоци су: Липовача (у њу утичи Кључеви), Рашковачки Поток или Рашковац, Лисачки Поток, Магачка или Брчкота, Деонички Поток, Буква или Гунцатска Река. Осим Гунцатске реке сви остали потоци лети пресушују.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима која се зову: Парлози, Ивковац, Њиве над Буквом, Страначка Капија, Брестачка Капија, Спасовина, Свинчине, Стрмоглавица, Голи Рашковац, Липар, Јагодинац, Пресека, Путина, Делови, Река, Лисац, Лика, Падашуме, Липовача, Стране, Павловац, Деонице, Рашковац, Карачица, Бучје, Маге, Грачаница, Врбље, Кључ и њиве у Јанчића Потоку.
У Горњем Крају до Мељака је шума Дубраве; шума има и на Липару, Деветинцу, Странама, Липовици и Тасићу (то је део Липовице у коме има извор истог имена), Букви, Шушевинама или Заградама, Јеленку и на Вису. Сточарских колииба има у Деветинцу и у Липовачи.
Старине у селу.
-Код Страначке Капије било је неко старо насеље. Ту се ископавају људске кости, делови од старих земљаних лонаца и бакарни новац. По једном нађеном римском новчићу даје се закључити да је ту било гробље неког римског насеља.
Друго старо гробље је Сватовско Гробље у Бучју, до Бождаревца. На Вису има два стара камена надгробна споменика, где су, по предању, погинула два човека из Велике Моштанице, а трећи надгробни камени споменик је без натписа и он је у близини општинске суднице.
Подаци о селу.
-Данас у селу има два гробља; једно је у Спасовини, на западу од Мага, а друго је у Јагодинцу код Брестачке Капије. Стара црква је била од брвана, саграђена око 1835. године. Данашња црква је зидана на месту старе цркве. Она је саграђена 1882. године и посвећена је Другом дану Васкрса. Ту, код цркве, је основна школа,која је подигнута 1843. године. Литија се носи на Први дан Духова.
По архивским подацима Баћевац се први пут помиње 1721. године, а затим 1818. и 1822. године. Око средине 18. века одселио се из Баћевца неки Михаил Лукин на имање манастира Фенека у Срему. Према томе данашње насеље је постало пре Карађорђевог устанка. Пошто у њему нема стариначких родова, онда по свој прилици, данашње становнишво, односни њихови преци у Баћевцу, није имало везе са становништвом и насељем у Баћевцу из почетка 18. века.
Године 1818. у Баћевцу је било 41 кућа, а 1844. године 90 кућа са 596 становника. Данас ово насеље има 28 родова са 197 кућа.
Порекло становништва.
Пре Карађорђевог устанка доселило се седам родова:
-Шиндије (Влајковићи, Ствановићи, Радовановићи, Бркићи, Иконићи, Ћурчићи, Гајићи, Јеринићи, Недељковићи иТанасковићи) су из околине Сјенице. По породичном предању њихови преци су за Карађорђевог устанка побили турске”арачлије” (порезнике) код неке тополе у селу, Ђурђиц
-Маслари (Стевановићи други и Јовановићи) и Виторовићи су вероватно потомци од Шиндија али се то изричито не тврди. Род Маслара има у Златиборском селу Ајковици, који су се доселили од Новог Пазара у почетку 18. века. Маслари у Баћевцу су вероватно од ових Маслара (иако немају исту славу) или су се непосредно доселили из села Маслара у Шекулару. У овом другом случају Маслари у Баћевцу морају бити род са Масларима у Ајковици. Они су само из истог села по коме се презивају, Ђурђиц.
-Докторовићи (Матејићи) и одсељени Јовановићи у Београду су један род. Неки њихов предак је био хајдук, кога су Турци на превару убили, па му се и сада зна гроб недалеко од цркве. Старином су од Сјенице, Аранђеловдан.
-Рафаиловићи не знају за своју старину, Аранђеловдан.
-Топаловићи (Јанковићи) и Баљевачки Милосављевићи (Сарићи или Петровићи) су један род, доселили су се из околине Новог Пазара. бежали су у Срем, по свој прилици 1813. године, неко време били у Баљевцу, па се по том селу називају Баљевчани, Трифундан.
-Маџарски (Михаиловићи) селили су се у “Маџарску”, па се повратили и узели презиме Маџарски. Крвни сродници су им су им Анђелићи и Иванковићи у Шиљаковцу. По овим својим рођацима они су старином од Невесиња, Митровдан.
-Готовчевићи (Ивановићи) су однекуд из “Старе Србије”. По предању нашли су још за Турака “готов” новац, па се обогатили и по томе су названи Готовчевићи, Ђурђевдан.
-Ћосићи (Гајићи, Николићи и Живановићи) су из Бихора, Томиндан.
-Алексићи су однекуд из “Старе Србије”, Лучиндан.
-Јеремићи или Ерски су изумрли.
После Карађорђевог устанка доселило се двадесет родова:
-Пипери (Маринковићи, Марковићи и Ненадовићи) су из Црне Горе, Јовањдан.
-Филиповићи су из Старг Влаха, Никољдан.
-Димитријевићи, прадед дошао из Баваништа у Банату, Митровдан.
-Катићи су из Кабиља у Ресави, Никољдан.
-Митзровићи су из Бајевца код Уба у Тамнави, Аранђеловдан.
-Милановићи, прадед се доселио из Лике, Аранђеловдан.
-Бугарски (Благојевићи) су из Жаркова код Београда; предак дошао на земљу неког “Бугарина”, па су по томе узели то презиме, Никољдан.
-Мачвански (Петровићи) су однекуд из мачве, Ђурђиц
-Бошњаковићи (Ивковићи), прадед се доселио из Босне, Митровдан.
-Синђићи (Петровићи) су из Босне, Јовањдан.
-Стојковићи су из Степојевца, дошли на земљу Шиндија и узели и њихову славу, Никољдан и Ђурђиц.
-Станимировићи су из Копривнице код Ниша, доселили се 1878. године, Аранђеловдан.
-Ђурђевићи су однекуд из “Старе Србије”, Савиндан.
-Косићи, отац дошао из Босне, Никољдан.
-Машићи су из Вранића, Ђурђевдан.
-Бојићи су из Лопаша у Драгачеву, Велика Госпојина.
-Маринковићи су из Барајева а даљом старином су од Ниша, Аранђеловдан.
-Сојановићи су из Босне, Аранђеловдан.
-Дрењанини су из Мале Моштанице у Београдској Посавини, Јовањдан.
-Милосављевићи, отац дошао као ковач однекуд из околине, Ђурђевдан.