Info

U Kulturnom centru Trebinje 13. maja 2022. godine premijerno je predstavljeno kapitalno izdanje Porekla – knjiga “Genetičko poreklo Srba Stare Hercegovine”.O knjizi su govorili:Siniša Jerković (urednik i autor)Velibor Mihić (urednik i autor)Miljan Grk (autor)Jovica Krtinić (urednik).

Društvo srpskih rodoslovaca “Poreklo” ponosno obaveštava da će u petak 13. maja 2022. u Trebinju premijerno biti predstavljano naše kapitalno delo “Genetičko poreklo Srba Stare Hercegovine”.Knjiga će biti predstavljena u Kulturnom centru Trebinje, u pozorišnoj sali, s početkom u 19.00 časova. Narednog dana, u subotu 14. maja smo u Ljubinju,…

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićNa Veliku subotu 27. marta 1893. godine, u popodnevnim satima osetio se u celoj Kraljevini Srbiji jak zemljotres, a potresi su potom usledili i tokom aprila. Bilo je značajne materijalne štete, najviše su postradali Jagodina, Svilajnac, Popović i druga mesta u prostoru između Morave i…

Knjiga “Genetičko poreklo Srba Stare Hercegovine” plod je šestogodišnjeg zajedničkog istraživačkog poduhvata Društva srpskih rodoslovaca “Poreklo” i Biološkog fakulteta u Beogradu. Ovom studijom je obuhvaćeno ukupno 1.143 testiranih pojedinaca, čiji su rezultati detaljno analizirani i obrađeni u zasebnim člancima. Knjiga je u kvalitetnom, tvrdom povezu, enciklopedijskog formata, na ukupno 1.228…

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićKonzistorija arhidijeceze karlovačke na sednici održanoj 2. 11. 1872. godine, raspisala je ”stečaj  na upražnjeno parohijsko mesto u Krnješevcima”. Oglasom koji je objavljen u ”Zastavi” 22.11.1872. godine,  pozvani su zainteresovani sveštenici da dostave  svoje molbenice za prijem u upražnjenu parohiju u Krnješevcima. Nakon sprovedene procedure…

Najveći broj pripadnika muslimanske elite u komunističkoj Jugoslaviji 1957. godine nacionalno se izjasnio kao Srbi (njih skoro 61 odsto), slede Hrvati (17 odsto), Jugosloveni (7 odsto), Crnogorci (3 odsto), a samo jedna od 151 anketirane ličnosti se izjasnila kao musliman.Poreklo jugoslovenskih muslimana jedna je od tema oko koje se u…

Tokom 2016. godine u Vladičanskom dvoru u Šidu osnovana je Riznica Srpskog pravoslavnog arhijerejskog namesništva šidskog. Riznica je svečano otvorena uz prisustvo mnogobrojnih građana Šida i gostiju sa strane. Tu se negde i završilo šidsko interesovanje za ovog baštinika srpske nacionalne i duhovne istorije. U svakom slučaju ovakav odnos građana…

Istorijske vesti svedoče da se tokom 1839/40. godine iz Boljevaca u Provincijal i u Srbiju iselilo 33 porodice, pa je u Boljevcima bilo slobodne zemlje, kuća i ekonomskih zgrada. Podatak ne treba da čudi, naročito ako se u horizontu istorijskih prilika sagledaju činjenice koje kazuju da je u tom trenutku…

Istorijska vest iz 1763. godine beleži da je u Boljevcima radila osnovna srpska škola, koja je u godinama koje slede iz nepoznatih razloga prestala sa radom. Naredna vest iz 1781. godine informiše da je tokom vladavine Josipa II otvorena škola u Boljevima. Srpsku narodnu osnovnu školu u 1802. godini pohađalo…

Običaj sahranjivanja unutar i pored srpsko pravoslavnih crkava u Vojvodini gotovo postaje pravilo tokom 18. i 19. veka. Pravo da budu sahranjene na ovom mestu imale su samo izuzetne ličnosti, sveštenici, osobe zaslužne za gradnju crkve i ostali dobrotvori, kao i ličnosti koje su za života pokazale veliko zalaganje za…