Порекло презимена, село Крњешевци (Стара Пазова)

Крњешевци на карти Славонске војне границе 1780. (https://maps.arcanum.com/en/map/firstsurvey-slavonia)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић

Крњешевци, село у Срему

Са освајањем Купиника – последњег упоришта српске средњовековне државе, турски освајачи поробили су читав Срем. Из дефтера 1566/67. сазнаје се да су Крњешевци били насељени, убележени су као село са црквом. Тапијска такса на црквено земљиште износила је 60 акчи. За одржавање реда, у смислу данашње полицијске службе, били су задужени матролози. У Крњешевцима 1568. године матролог је Лазар Радојчић, а 1590. Ђурађ Цветко.

Нешто касније историјске вести из 1702, потом и из 1713. године бележе Крњешевце као насељено место у Срему, које после 1718. године село потпада под аустријску власт. Већ 1724. године Крњешевци се помињу као пустара на којој су као закупци Јеврем и Петар из Путинаца сејали кукуруз и просо. Четири године касније, Крњешевци су убележени као пустара у сурчинском дистрикту, коју је у годишњем закупу за 60 форинти држао Јеврем, сточни трговац из Путинаца.

Око 1730. Војку и Голубинце са још 9 других села и пустара, међу којима су и Крњешевци, добио је барон Бернат, али је ово властелинство брзо угашено, а пустаре и села прешле су у саставе суседних властелинстава. Из овог времена нема поузданих података да је у Крњешевцима постојало насеље, или уколико је постојало оно је у времену око 1734. расељено. После 1739-40. године Крњешевци су насељени, а што је у вези са сеобама Срба под Арсенијем IV, када је у Срем дошло до прилива становништва, углавном под заповеднишвом Вука Исаковича, што је условило и померање становништва из једног у друго место Срема, а у вези са организацијом Војне границе.

У времену када је организована Војна граница у Срему, 1742-47, Крњешевци су остали у Провинцијалу. Године 1743. пустару у Крњешевцима са 150 фиринти арендирао је Милош Обрадовић. У селу Крњешевцима 1753. године службовао је један свештеник, године 1756. у селу је 31 кућа и дрвени храм покривен шиндром посвећен Благовестима. Исте године отпочео је Седмогодишњи рат. Како је у Војној граници било мало људи способних за војну службу, Хабзбуршка монархија спроводи реорганизацију у погледу власничких односа у Срему. За потребе војних власти откупљено је Властелинство Војка са 11 насеља: Голубицни, Војка, Деч, Пећинци, Крњешевци, Михаљевци, Попинци, Прхово, Шимановци, Угриновци, Добановци. На овај начин, војно способним људством су попуњени недостајући војни капацитети, а становници насеља која су тада прикључена Војног граници, све до њеног развојачења, живели су по правилима која су важили за све граничарске породице.

У годинама које су уследиле Крњешевци напредују. У селу је 1766. забележено 42 куће а 1774. године у селу је избројана 71 кућа.  Последња деценија XVIII века Крњешевцима није донела нарочито добре животне околности. У години 1791. у селу је 77 домова са 758 становника, но у годинама које су уследиле, ”становник” села постаје и куга.

Куга, која је 1795/96. године харала у Срему и до данас остала запамћена као ”иришка куга” јавила се прво у Београду, током јула 1795. године, одатле је пренета у Срем. Од свих места најтеже је био погођен Ириг, у који је из Крњешеваца кугу донела извена Анђелија Недељковић, која је била прва жртва ове пошасти, 14. јула 1795. године.

Славонска генерална команда обавестила је 3. августа 1795. Петроварадински магистрат о избијању куге на подручју Петроварадинског кантона, у граничарском селу Крњешевцима, одакле се проширила на провинцијална места Ириг и Нерадин, а  26. августа Генерална команда шаље Земунском магистрату опис симптома и начин лечења болести која влада у Крњешевцима да се, знања ради, покаже градском физику и хирурту.

Током трајања епидемије о стању у Крњешевцима подношени су свакодневни извештаји (један број ових извештаја до данас је сачуван у Историјском архиву Београда, фонд Земунски магистрат). Из ових извештаја сазнаје се да су Крњешевци село, односно сви становници Крњешеваца, по избијању куге стављени у строги карантин под војним надзором. Из извештаја из 1796. године, који је поднео капетан Мунт из Голубинаца Војној команди у Земуну, сазнаје се  да су у Крњешевцима ”три реконвалесцента оздравила сасвим, па је према томе у Крњешевцима сада народ здрав. У току је била дезинфекција одела, па када овај посао буде готов, сви становници Крњешеваца који су становали изван села, у колибама, моћи ће да се врате у своје очишћене и дезинфиковане куће”. Међутим, Крњешевци, као и Крчедин и Деч још неко време су остали изоловани од осталих места – у карантину.

Околности које је изазвала епидемија почеле су се нормализовати крајем 1796. године, тада су се при парохијском звању у Крњешевцима, а како тврди М. Косовац, стале водити матице рођених, а наредне 1797. године и матице умрлих. Да су се животне прилике унутар Крњешеваца у годинама које су уследиле сасвим нормализовале, потврђује податак да је 1802. године у Крњешевцима радила школа. Но убрзо, уследиле су нове околности које су пореметиле свакодневицу Крњешеваца. Били су то ратови са Французима, али и догађаји у вези Српског устанка. Међутим, без обзира на велике историјске ратне и револуционарне догађаје, оно што је било животно битно, а надасве кључно у формирању власничких односа у Срему, те као такво оставило дубок траг по питању права  власиштва које и данас баштине  граничарске породице целог Срема (а то не знају!), јесте Темељни закон који је донет 1807. године. Овај, за граничаре најзначајнији закон регулисао је права и обавезе граничарских породица са једне и ”цара” са друге стране. ”Цар” је у овом односу била Хабзбуршка монархија коју је у Граници представљала Војна власт. Касније, граничарска права су још једном, дефинитивно потврђена и проширена Темељним законом 1850. године.

* * *

Становништво Крњешеваца 1566-1574. године

На основу приређеног текста дефтера [McGowan B., Sirem sancagi mufassal tahrir defter, Ankara, 1983] из времена Селима II (1566-1574.), ишчитавају се имена пореских глава у 28 кућа у Крњешевцима: ”Kinez – Lazar Rahoyit’, Subota – iflah, Putnik – iflah, Istepan – iflah, Bun Todor. Nikola Yovan, Peyo Radko, Yovan Vukasin, Nikola Icvetko, Ognan Vuk, Vuk Yovan, Subota Milos, Yocko-Kor, Subota D’ura, Radul D’ura, D’urad Ranit’, Istepan Yovanit’, D’ura Yovanit’, Petriyeva Radetiko, Bun Diragoylo, Mihaylo Ranit’ Petar Yovan, Marko Yovan, Niko Bilan, Bun Petre, Istoysa Yovan, Istepan Paval, Novak D’uran, Bala Radica.”[1]

Из пописа се уочава да је сеоски кнез био извесни Лазар, коме је поред овог, убележено и друго име у буквалној транскрипцији – Рахојић, што је вероватно Радојић изведено од мушког имена Радоје. Два имена иза наведене титуле или звања, под утицајем данашњег схватања имена и презимена, за време о коме је реч, не могу се применити у буквалном смислу.  У конкретном примеру,  не треба изоставити могућност да је сеоски старешина Крњешеваца пописан са пуним називом своје титуле која је могла буквално гласити Кнез-Лазар, у смислу врховног старешине, а да је његово властито име које након ове титуле следи било Рахојић-Радојић-Радоје. Но, ово су само претпоставке.

Међу именима пореских обвезника Крњешеваца уочавају се имена календарско – светачког и световног типа: Вук (2), Вукашин (1), Драгојло (1), Ђура (4), Ђурађ (1), Јован (6), Јоцко (1), Јованић (2), Лазар (1), Марко (1) , Милош (1), Михајло (1), Никола (2),  Нико (1), Новак (1), Пејо (1), Петар (2), Павел (1), Радко (1,  Радица (1), Ранић (2),  Радул (1), Стојша (1), Степан (3), Субота (3), Тодор (1), Цветко (1).

У попису доминирају имена карактеристична за словенско, односно српско етничко тело. Ово не треба да чуди пошто се претпоставља да су у временима пре Косовског боја, а сасвим  је извесно и касније, од времена деспота Стефана Лазаревића,  сремске пределе интензивно насељавали Срби. Зна се да је поседима око Купиника једно време управљао Радич Поступовић, у нашој епици опевани Облачић-Раде. Нешто касније, народни песник сплео је венац незаборава око лика Змај – Огњеног Вука. Отуда, не изненађује што је у турском дефтеру из времена 1566-1574, међу пореским главама пописан и ”Ognan Vuk”. Огњени Вук из Крњешеваца, био је одраз свести о једном прошлом времену и последњем историјском јунаку кога је народна епика, за вечност, окитила митским моћима.

Најзаступљеније име у пореском попису Крњешеваца је Јован. Ово име убележено је шест пута, а потом још три пута у изведеном облику. Једном је убележено име Ђурађ, а изведеница од овог имена – Ђура убележена је четири пута. Дакле, имена Јован и Ђурађ са својим изведеницама најзаступљенија су имена међу пореским обвезницима Крњешеваца из времена треће четвртине XVI века.

Отворено питање зашто су имена Јован и Ђурађ-Ђура била најзаступљенија међу Крњешевчанима, вероватно да одговор  проналази у историјским чињеницама које казују да су деспоти из дома Бранковића били Ђурађ-Ђорђе и Јован Бранковић. Познато је да су Јован и Ђорђе синови деспотице Ангелине и слепог Стефана столовали из Купинова. Јован је био последњи деспот из ове лозе, а Ђурађ – Ђорђе као владика Максим, са мајком Ангелином подизао је православне цркве и  веру у Срему. Извесно је да су светитељски култ и историјска слава браће Бранковић изузетно присутан и након турског освајања Срема 1521. године, што не чуди. Познато је да  благородна породица Бранковић била  она карика која је поробљено становништво Срема чврсто скопчала са властитим коренима и етничким идентитетом.

Иако историјски извори наводе да је након пада Срема под турску управу 1521. године хришћанско становништво расељено, велика је вероватноћа  да се у Крњешевцима задржало староседелачко, средњовековно становништво. На то упућује чињеница да међу пописаним пореским обвезницима нема ни једног ”доселца” – досељеника, као и то да у списку пореских обвезника нема имена/презимена везаних за топониме, који углавном указују на географско порекло – родни крај, односно, завичај особе која га носи. Стога, из пореског дефтера  1566-1574. године може се извести закључак да је у тим годинама присутно становништво Крњешеваца староседелачко.

[1] McGowan B., Sirem sancagi mufassal tahrir defter, Ankara, 1983, 376.

_________________________

 

 

Порекло становништва села Крњешевци, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године.

Крњешевци (781 ст.), ратарско–сточарско (38% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (78 т) сремској дилувијалној (лесној) тераси (крњешевачка депресија), с обе стране пута Стара Пазова–Купиново, 1 km северно од ауто–пута Београд–Загреб, 13 km јужно од Старе Пазове. Површина атара, чији део припада огледном добру Института за кукуруз из Земун–поља, износи 2.478 hа. У атару има дренажних канала, од којих су највећи: Велики Бегеј, Приливак, који се у њега улива јужно од села, и Кувалов, ЈЗ од насеља.

Крњешевци су друмског облика са две улице, од кој их је дужа поред поменутог пута, док се краћа одваја од ње у центру и води ка вишој оцедитој греди. Пре мелиорисања насеље је у време већих киша било окружено барама. Око села се налазе депресије и лесом завејане безимене долине (забарене у влажнијим деловима год. — јун, јул, новембар). Највећа депресија је Велика бара СИ од села, која је почетак Угриновачке баре.

Помињу се 1713, када овде живе Срби, и касније као део Угриноваца и самостално насеље.

Кретање броја становника:

1910. — 1.004,

1921. – 952,

1931. — 972 житеља.

Током Другог светског рата село је страдало од усташа.

Ст. је углавном српско (90,8%), а има Рома (4,9%) и др. Индекс демографског старења (ј,) креће се у распону од 0,3 (1961) до 0,7 (1991).

Православни храм Св. Благовести подигнут је 1820. (0бновљен 1994).

Водовод добијају 1989. год.

Имају четвороразредну ОШ (шк. 2000/01. – 45 ученика), мањи дом културе, здравствену амбуланту и др. Ратарски приноси су мањи него у околним селима због високих фреатских вода. Копањем канала забареност је смањена, али не и спречена. Исушене забарене површине су претворене у пашњаке.

ИЗВОР: Географска енциклопедија насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године.

* * *

Архивска грађа за Крњешевце:

Црквене матичне и остале књиге из цркве Св. Благовести за период од 1878. до 1959. чувају се у Историјском архиву Срема у Сремској Митровици.

* * *

Прочитати и следеће:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.