Крњешевци 1791-1792. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана

Историјске вести говоре да је у години 1791. у селу 77 домова са 758 становника. Овај податак није подударан са подацима из Војне евиденције, која сведочи да је 1788. у Крњешевцима 81 кућна нумера, а наредни Војни попис из 1792. године евидентирао је и једна нумера више, тако да је у овој години у селу 82 куће нумере.

Разлика у укупном броју кућа у селу Крњешевцима у одређеним годинама вероватно да се јавила отуда што је Војна евиденција обухватила све куће, односно, кућне нумере, како оне које су биле насељене тако и оне нумере које су биле празне и спремне за насељавање, а врло је могуће да је попис кућа и становништва који је објавио Д. Поповић преузет из евиденција православне цркве, у који нису били унети подаци за становништво других конфесија. Према податку из пописа становништва и кућа у 1791. години може се закључити да је тада у Крњешевцима у просеку у свакој кући живело по 9 становника.

После Аустро-турског рата Сремци су упућени у рат са Французима. Oбриси овог страдања наслућивали  су се и пре његовог почетка, у сујеверју народа: “старе бабе у Срему и Славонији прорицале су да ће бити великог и дугог рата и крволиптања са Французима, што се збиља и догодило од 1791. до 1801, када је више милиона људи изгинуло и било рањено.”

Француска је објавила рат Аустрији 20. априла 1792, али су команду за покрет на будуће ратиште граничари добили већ у марту. Како је у Француској тињао грађански рат и унутрашња револуција, те су прилике у њој биле крајње нестабилне, Аустрија је рачунајући на своје савезнике Енглезе, Холанђане и Немце, на бојиште упутила половину својих расположивих трупа. Међутим, Французи су се пре објаве рата, у матру и априлу измирили између себе, удружили, и сви који су могли понети оружје укључили су се у борбу.

Петроварадинска регимента на бојиште није измарширала са оба своја походна батаљона, већ је дала део свога људства за формирање I и II специјалног славонско-сремског батаљона, за које су Бродска и Градишка регимента такође дале део својих граничара. Граничари су тако са пола својих капацитета јуна месеца ушли у прву битку код Луксембурга након које су продрли у Холандију. Борбе су трајале током читавог лета и јесени, све до новембра. Граничари Сремци и Славонци ратовали су заједно са Михаљевићевим фрајкором који је бројао 2.200 људи “оностраних и овостраних Срба”. Граничари и фрајкорци током 1792. године водили су тешке борбе у којима су претрпели велике губитке.

У 1792. години Крњешевци су у компанији Шимановци, под заповедништвома капетана Обућине, који је упућен у рат са Французима.  Из “листе пешадије” која је сачињена у Митровици, 20. септембра 1792. године, сазнају се подаци о 31 граничару из Крњешеваца.

Попис граничара Крњешеваца у 1792. години

име и презиме граничара	кућни број	година рођења	из места	из земље	постао граничар године
Марко Тодоровић	5	1766	Крњешевци	Срем	1789
Стојадин Николић	7	1756	Крњешевци	Срем	1788
Која Николић	7	1755	Крњешевци	Срем	1772
Марко Реичевић	8	1763	Крњешевци	Срем	1781
Тимотиј Реичевић	8	1753	Крњешевци	Срем	1788
Ивко Тривуновић	10	1768	Крњешевци	Срем	1790
Мелентиа Јовановић	11	1766	Крњешевци	Срем	1785
Јован Јовановић	11	1761	Крњешевци	Срем	1785
Георгие Радовановић	19	1763	Крњешевци	Срем	1788
Андрија Савић	22	1762	Крњешевци	Срем	1781
Никола Савић	22	1758	Крњешевци	Срем	1778
Риста Шарић	27	1767	Крњешевци	Срем	1785
Коста Тукелић	28	1767	Крњешевци	Срем	1788
Савић Велић	44	1763	Крњешевци	Срем	1788
Трифун Ћирић	48	1773	Крњешевци	Срем	1789
Васа Миловић	49	1769	Зрмања	Хрватска	1789
Михаило Никетић	51	1759	Крњешевци	Срем	1787
Гаврило Груић	55	1760	Крњешевци	Срем	1781
Иван Груић	55	1768	Крњешевци	Срем	1787
Петар Груић	59	1767	Крњешевци	Срем	1785
Мате Утвић	62	1764	Крњешевци	Срем	1788
Павле Јанковић	63	1768	Крњешевци	Срем	1781
Марко Јанковић	63	1749	Крњешевци	Срем	1766
Михаило Јанковић	63	1768	Крњешевци	Срем	1788
Васа Илић	68	1759	Крњешевци	Срем	1781
Васа Стоичевић	70	1773	Крњешевци	Срем	1790
Ђорђе Стојадиновић	74	1772	Крњешевци	Срем	1789
Марко Лукић	79	1766	Крњешевци	Срем	1785
Јован Кривић (или Гривић?)	80	1768	Брезово поље	Хрватска	1785
Матиа Лешић	81	1763	Крњешевци	Срем	1785
Коста Бурсаћ	82	1761	Дуго поље	нечитко	1789

Извор: Muster listen, 1792, film 1172919, fasz. 3559-3560, year 1772-1792.

После 1788. године, у Крњешевце су насељене три граничарске породице. Двојица граничара у Крњешевце су доселили из Хрватске: Васа Миловић из Зрмање и Јован Кривић (Гривић?) из Брезовог Поља. Коста Бурсаћ, досељен је у Крњешевце из Дуге Пољане, у 1792. години  био је командир компаније у Славонском батаљону који је тог пролећа из Срема  измарширао у рат са Французима.

Од укупно 31 граничара, њих 16 је у Крњешевцима имало децу, и то 12 дечака и 15 девојчица, односно, у Крњешевцима је у 1792. години било укупно 27 деце чији очеви су ратовали са Французима. Просечна старост деце износила је 4,5 година, дечаци су у просеку имали 6,5 година, а девојчице 2,9 година. О супругама граничара, мајкама ове деце, у војној евиденцији нема података.

Попис граничара и њихове деце  у 1792. години

име и презиме граничара	Кућни број	Година рођења	деца граничара
			мушка	узраст у 1792. години	година рођења	женска	узраст у 1792. години	година рођења
Стојадин Николић	7	1756	Живко	1	1791
Која Николић	7	1755	Самаило	13	1779	Живана	0,5	1792
			Сима	3	1789
Марко Реичевић	8	1763	Зариа	2	1790	Анђелиа	4	1788
Тимотиј Реичевић	8	1753				Пеладиа	0,5	1792
Мелентиа Јовановић	11	1766				(нечитко)	1	1791
Јован Јовановић	11	1761				Неранџа	0,3	1792
Георгие Радовановић	19	1763				Стамена	5	1787
Андрија Савић	22	1762				Марта	6	1786
						Десанка	2	1790
Никола Савић	22	1758				Стана	8	1784
						Стамена	5	1787
Риста Шарић	27	1767				Палада	1	1791
Коста Тукелић	28	1767				Живана	0,5	1792
Савић Велић	44	1763	Марко	0,5	1792	Јека	8	1784
Михаило Никетић	51	1759	Трифун	7	1785	Анушка	4	1788
			Живко	1	1791
Гаврило Груић	55	1760	Марко	13	1779
			Трифун	11	1881
Павле Јанковић	63	1768				Аксениа	0,5	1792
Марко Јанковић	63	1749	Јефтимие	16	1776
			Зариа	10	1782
			Исак	1	1791

Извор: Muster listen, 1792, film 1172919, fasz. 3559-3560, year 1772-1792.

Током година у којима су граничари ратовали, у Крњешевцима је радила школа. Учитељску службу 1786. и 1787. године вршио је Прокопиј Маркијановић, а 1792. Гаврил Јанковић. У годинама 1794. и 1795. учитељ је био је Григориј Витаковић, родом из Земуна, а 1795. године заменио га је учитељ Андрија Богосављевић.

У 1791. години у селу је пописано 77 кућа са 758 становника и 1 свештеником. Историјске вести из 1792. године бележе на служби у Крњешевцима извесног јерођакона Лојнаоса.