Крњешевци 1792-1799. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана

Са одласком граничара у пролеће 1792. године на далеко европско ратиште, неизвесност и стрепња уселили су се у сваку граничарску кућу у Срему. Током јесени 1792. године, читава два месеца “видело се свако вече од запада, мало лево ка Француској,  на небу велико црвенило, које је од првог мрачка скоро до пола ноћи трајало. Свако се том божјем приказу чудио.” Вести које су почев од 1792. године пристизале из Европе у Срем, нису биле добре.

У 1793. години из Срема је измарширао и остатак првог и другог батаљона Петроварадинске пуковније, у годинама које су уследиле и остали батаљони. У зиму 1796/97. године измарширао је и последњи, четврти батаљон, тзв. “Бељци” у опанцима и кожусима. Пристигли су у фебруару 1797. у помоћ својим очевима и браћи, који су се борили око Кела. Потом су, од фебруара до октобра 1797. године држали фронт уз Рајну од Базела до Фрајбурга. У октобру је склопљено примирје којим је Аустрија добила Венецију, Истру и Далмацију.

Примирје је трајало током 1798, а у марту 1799. рат је настављен. Битке су вођене у алпским пределима Граубиндена у Швајцарској, где су граничари током примирја били на одмору. Стратешко утврђење Луцијенштајг, близу Мајенфелда држали су Французи, а Аустријанци су покушавали да овладају утврђењем, које је смештено у непосредној близини до облака високе стене Клекберг. Ова стена држана је за сасвим непроходну, Французи се из њеног правца нису надали било каквом нападу. Међутим, Сремци су успели да се по густом мраку и магли успужу преко снегом и ледом окованих стена Клекберга, и да се пришуњају Французима. Јуришом је командовао оберлајтант Новић. Сремци, граничари Петроварадинске пуковније “тако пробуше и са бодилима и копљима пободу многе Французе, који се у мраку замрсе и нису знали куд ће бежати… Сви Варадинци су се касније распознавали по томе што су позади имали закрпе на кабаницама.”

Рат са Французима на Европска бојишта извео је све војноспособне Сремце. “У појединим компанијама било је сада по три и четири члана истог домаћинства, а код куће је остао последњи неборачки батаљон, старци од 50-60 година, роми и ћорави, да стражаре на чардацима против Турака.”

Из ревизионих листа Петроварадинске пуковније сазнају се имена и кућне нумере граничара из Крњешеваца из времена 1795-1799. године. Попис сведочи да су у годинама ратова са Французима из граничарских кућа у Крњешевцима учествовали сви војноспособни, а највише чланови граничарске задруге Лешић са кућног броја 81.

Попис граничара Крњешеваца у 1795. – 1799.  години

Извор: Muster listen, 1795-1799, film 1172920, fasz. 3560-3561, year 1792-1800.

Током година ратовања са Наполеоном, осим граничара на ратиштима Европе, страдали су и цивили у Срему, нарочито у епидемији куге 1795/96. године.

Куга се појавила прво у Београду, током јула 1795. године, одатле је пренета у Срем. Од свих места најтеже је био погођен Ириг, у који је из Крњешеваца кугу донела извесна Анђелија Недељковић, која је била прва жртва ове пошасти. Анђелија је  преминула од куге 14. јула 1795. године.

Историјске вести казују да је куга у Крњешевце стигла јуна 1795, и да је  међу њеним првим жртвама био парох Ранко Јуришић, родом из Србије из Шапца. Јуришић је непосредно пре избијања епидемије дошао на службу у парохију у Крњешевцима где је заражен и умро јула месеца.