Krnješevci 1792-1799. godine (odlomak iz rukopisa “Krnješevci, selo u Sremu”)

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Aleksić dr Snežana

Sa odlaskom graničara u proleće 1792. godine na daleko evropsko ratište, neizvesnost i strepnja uselili su se u svaku graničarsku kuću u Sremu. Tokom jeseni 1792. godine, čitava dva meseca “videlo se svako veče od zapada, malo levo ka Francuskoj,  na nebu veliko crvenilo, koje je od prvog mračka skoro do pola noći trajalo. Svako se tom božjem prikazu čudio.” Vesti koje su počev od 1792. godine pristizale iz Evrope u Srem, nisu bile dobre.

U 1793. godini iz Srema je izmarširao i ostatak prvog i drugog bataljona Petrovaradinske pukovnije, u godinama koje su usledile i ostali bataljoni. U zimu 1796/97. godine izmarširao je i poslednji, četvrti bataljon, tzv. “Beljci” u opancima i kožusima. Pristigli su u februaru 1797. u pomoć svojim očevima i braći, koji su se borili oko Kela. Potom su, od februara do oktobra 1797. godine držali front uz Rajnu od Bazela do Frajburga. U oktobru je sklopljeno primirje kojim je Austrija dobila Veneciju, Istru i Dalmaciju.

Primirje je trajalo tokom 1798, a u martu 1799. rat je nastavljen. Bitke su vođene u alpskim predelima Graubindena u Švajcarskoj, gde su graničari tokom primirja bili na odmoru. Strateško utvrđenje Lucijenštajg, blizu Majenfelda držali su Francuzi, a Austrijanci su pokušavali da ovladaju utvrđenjem, koje je smešteno u neposrednoj blizini do oblaka visoke stene Klekberg. Ova stena držana je za sasvim neprohodnu, Francuzi se iz njenog pravca nisu nadali bilo kakvom napadu. Međutim, Sremci su uspeli da se po gustom mraku i magli uspužu preko snegom i ledom okovanih stena Klekberga, i da se prišunjaju Francuzima. Jurišom je komandovao oberlajtant Nović. Sremci, graničari Petrovaradinske pukovnije “tako probuše i sa bodilima i kopljima pobodu mnoge Francuze, koji se u mraku zamrse i nisu znali kud će bežati… Svi Varadinci su se kasnije raspoznavali po tome što su pozadi imali zakrpe na kabanicama.”

Rat sa Francuzima na Evropska bojišta izveo je sve vojnosposobne Sremce. “U pojedinim kompanijama bilo je sada po tri i četiri člana istog domaćinstva, a kod kuće je ostao poslednji neborački bataljon, starci od 50-60 godina, romi i ćoravi, da stražare na čardacima protiv Turaka.”

Iz revizionih lista Petrovaradinske pukovnije saznaju se imena i kućne numere graničara iz Krnješevaca iz vremena 1795-1799. godine. Popis svedoči da su u godinama ratova sa Francuzima iz graničarskih kuća u Krnješevcima učestvovali svi vojnosposobni, a najviše članovi graničarske zadruge Lešić sa kućnog broja 81.

Popis graničara Krnješevaca u 1795. – 1799.  godini

Izvor: Muster listen, 1795-1799, film 1172920, fasz. 3560-3561, year 1792-1800.

Tokom godina ratovanja sa Napoleonom, osim graničara na ratištima Evrope, stradali su i civili u Sremu, naročito u epidemiji kuge 1795/96. godine.

Kuga se pojavila prvo u Beogradu, tokom jula 1795. godine, odatle je preneta u Srem. Od svih mesta najteže je bio pogođen Irig, u koji je iz Krnješevaca kugu donela izvesna Anđelija Nedeljković, koja je bila prva žrtva ove pošasti. Anđelija je  preminula od kuge 14. jula 1795. godine.

Istorijske vesti kazuju da je kuga u Krnješevce stigla juna 1795, i da je  među njenim prvim žrtvama bio paroh Ranko Jurišić, rodom iz Srbije iz Šapca. Jurišić je neposredno pre izbijanja epidemije došao na službu u parohiju u Krnješevcima gde je zaražen i umro jula meseca.