Крњешевци 1800-1843. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана

Ратови са Наполеоном настављени су и у 19. веку, истовремено, у Србији је букнуо устанак. Током 1807. године на снагу је ступио “Темељни закон” којим су регулисани узајамни односи између државе и граничара. Према податку из пописа  који је спроведен “1808. године, у Крњешевцима је био 681 становник.”

Попис граничара Крњешеваца 1810-1811. године

1	2	3	4	5
Р.бр.	година	име и презиме	година старости	година рођења
1	децембар 1809. г.	Која Никетић	40	1769
2		Рафаело Марковић	30	1779
3	1810. година	Миладин Видаковић	29	1781
4		Игњат Стојановић	28	1782
5		Аксентије Јовановић	30	1780
6		Патнелија Јовановић	28	1782
7		Манојло Милосављевић	31	1779
8		Нестор Живановић	23	1787
9		Матеја Симић	21	1789
10		Урош Живановић	27	1783
11		Илија Поповић	26	1784
12		Петар Игњатовић	21	1789
13		Сима Николић	29	1781
14		Манојло Белић	26	1784
15		Михаило Радоевић	21	1789
16		Павле Груић	32	1778
17		Аврам Миловановић	21	1789
18		Јован Великић	18	1792
19		Јован Вујић	17	1793
20		Милован Видаковић	24	1786
21		Марко Тукелић	38	1772
22		Петар Игњатовић	19	1791
23		Паво Михаилевић	29	1781
24		Филип Јанковић	39	1771
25		Гаја Јовановић	21	1789
26		Нестор Живановић	25	1785
27		Јеротије Миросављевић	21	1789
28		Лазар Богосављевић	28	1782
29		Коста Видаковић	30	1780
30		Антоние Лукић	20	1790
31		Михаило Марковић	18	1792
32		Лазар Илић	29	1781
33		Кузман Јовановић	42	1768
34		Мелентије Видаковић	18	1792
35		Ранко Леишић	36	1774
36		Ћира Савић	28	1782
37		Тимотије Чавић	26	1784
38		Јован Раичевић	29	1781
39		Јован Савић	31	1779
40		Аксентије Савић	37	1773
41		Марко Никетић	28	1782
42		Тодор Верчалин	30	1780
43		Јефто Груић	24	1786
44		Ивко Трифуновић	28	1782
45		Петар Миљковић	36	1774
46		Марко Стоичевић	29	1781
47		Петар Груић	24	1786
48		Јован Раичевић	31	1779
49		Павле Стоичевич	28	1782
50		Василиј Гривић	35	1775
51		Алекса Богосављевић	23	1787
52		Иван Марковић	29	1781
53		Марко Белић	34	1776
54		Матеа Симић	24	1786
55		Зариа Јанковић	18	1792
56		Леонтије Трифуновић	19	1791
57		Игњат Васић	20	1790
58		Атанасије Вуичић	28	1782
59		Димитрије Милосављевић	32	1778
60		Вићентије Никетић	36	1774
61		Максим Груић	39	1771
62		Богдан Видаковић	29	1781
63	1811. година	Манојло Белић	24	1787
64		Михајло Бугарин	32	1779
65		Аксентије Јанковић	21	1790
66		Манојло Белић	39	1772
67		Јован Раичевић	23	1788
68		Јован Груић	21	1790
69		Андрија Раичевић	29	1782
70		Тимотије Утвић	39	1772

Извор: Muster listen, 1810-1811., film 1172924, fasz.3579, year 1810-1811.

Као епилог ратова са Наполеоном, током 1811. године у земљама под круном Хабзбурга долази до монетарног слома и банкротства државе. Аустрија је 1805. изгубила Белгију и Милано, Истру, Венецију, Далмацију и Боку Которску, све јадранско острвље. У 1809. години граничила се са Француском на реци Сави (код Јасеновца), а због губитка прекосавских крајева (данас Хрватска) велики број досељеника из ових крајева слио се на простор Срема. Уз то, слом Првог српског устанка колоне избеглица из Србије усмерио ка Срему. Тако су ратне околности људством ојачале простор Срема. “Од 1774 до 1810. населило се у Крњешевце 13 породица из западних крајева.”

У 1810. години забележено је да су се у општини Крњешевци налазили потеси: “Лукин салаш, Полој, Јенџа, Оток, Крст, Греда и  Кувалово.” Земљиште у овим потесима послужило је за насељавање нових становника Крњешеваца. Војно лено износило је око 24 јура оранице и ливаде.

Након Наполеоновог освајања простора дуж Јадранског мора и његовог планинског залеђа, “Горња граница” је избегла у просторе Славнонско-сремске војне границе. Све три пуковније Славонско-сремске војне границе (Градишка, Бродска и Петроварадинска) 1817. године примиле су становништво из Горње границе. Тада су Војне власти издале више дозвола за насељавање расељеног становништва Горње границе у компаније Петроварадинске пуковније. Тако су “браћа Михајло и Стеван Царић, из Прве банске регименте добили дозволу да се населе у Крњешевце.”

Као и у свим другим стварима, тако је и по питању насељавања главну улогу вршила Војна команда, која је доносила одлуке и издавала потребне дозволе насељеницима. Сви они, који су се желели настанити у Војној граници, морали су ступити у војнограничарску службу. Изузетно, занатлијама и трговцима је било дозвољено насељавање у војнограничарским местима уз дозволу Земунског магистрата као главног трговачко-занатлијског центра на простору Војне границе. У таквим случајевима Војне власти су занатлијско-тргоачком сталежу давале углавном привремене дозволе за рад и насељавање у Војној граници.

Трансфер-листа Крњешеваца 1815. године

1	2	3	4	5
Р.бр.	година	име и презиме	година старости	година рођења
1	1815. година	Маринко Марић	19	1796
2		Георг Николић	30	1785
3		Зарија Стоичевић	25	1790
4		Михаило Радојевић	24	1791
5		Аксентије Савић
6		Паун Чавић	16	1799
7		Викентије Путниковић	27	1788
8		Трифун Никетић	28	1787
9		Тодор Верчатин	22	1793
10		Павле Груић	22	1793
11		Зарија Јанковић	30	1785
12		Милентије Видаковић
13		Иван Радовановић	22	1793
14		Максим Стојадиновић	30	1785
15		Остоја Видаковић	29	1786
16		Роман Лапчевић	17	1798
17		Петар Игњатовић	37	1778
18		Трифун Лешић	33	1782
19		Нестор Живановић	29	1786
20		Аксентије Јовановић	29	1786
21		Викентије Јанковић	35	1780
22		Остоја Видаковић	26	1786

Извор: Muster listen, 1810-1811., film 1172927 , fasz. 3582-3583 , year 1815-1818.

* * *

Историјске вести сведоче да је  школа у Крњешевцима током школске 1802. године уредно радила, похађало ју је 25 ђака, учитељ је и даље био Гаврил Јанковић. Децу је 1805. године учио Гаврил Маркович, а 1806. године учитељ је био  Јелисеј Зоркић. Током 1811. године парох у Крњешевцима је Јован Јаковљевић, учитељ Павле Попадић. У години 1815.  на учитељској служби налазио се Јелисеј Зоркић, који је на служби у Крњешевцима већ био 1806. године.

Године 1822, са благословом митрополита Стевана Стратимировића сазидана је нова црква у Крњешевцима, од “добре грађе”. Храм је посвећен Благовестима превете Богородице.

Исте 1822. године проигуман манастира Хиландара у Светој Гори био је Доситеј, рођен у Крњешевцима као Димитрије Миленић (Маленић?). Ово се дознаје из једног Записничке молбе упућене Земунском магистрату.

У години 1824. на учитељској служби у Крњешевцима налазио се Николај Ипич. Током 1825. године обновила је парохија у Крњешевцима фонд црквених књига, вероватно настојањем пароха Јована Ненадовића, који је те године на служби у Крњешевцима. Историјске вести откривају да је  у години 1827. Јован Ненадовић, парох Крњешевачки,  уписан у листи пренумераната на забавник “Даница”.

У Крњешевачку парохију 17. маја 1832. године поставио је архиеписко и митрополит карловачки Стефан Стратимировић јереја Александра Радосављевића, рођеног 17. марта 1795. године у граничарском месту Платичеву.  Током његовог службовања спроведени су радови на уређењу унутрашњости парохијске цркве. Иконостас је резао Максим Лазаревић, а осликао га је 1843. године Петар Чортановачки.