Крњешевци 1777-1790. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана

Према попису становништва из 1777. У Крњешевцима је било 883 становника од чега је 873 православних и 10 католика. У годинама 1785. и 1786. године цео Срем је ојачан људством, тада су се доселили  хришћани источног и западног исповедања, из предела Јадранског мора, из Котора, Боке и Венеције. Мајор Станислав Шумарски је забележио да су ови досељеници са собом дотерали прилично велик број коза, оваца, говеда и коња са самарима (оседланих), који су децу и пртљаг носили. Много година касније, у Срему се говорило ”ти си се бабо на самару доселио.”

Војну реорганизацију која је спроведена у периоду од 1772. до 1788. године свакако је условио прилив становништва у Војну границу, што је довело до повећања броја кућа у свим компанијама. Реорганизација је, између осталог,  подразумевала и пренумерације постојећих и нумерације новоформираних граничарских кућа.

У 1785. години у Крњешевцима је било 84 граничарске куће од плетара, покривене трском и рогозином, ушорене, и једна ,,илирска црква са школом од дрвета.” Селу је недостајало ораће земље, пошто се земља при пролећној поплави већином налазила под водом. Стога су Војне власти 1786. решиле да се пустара Тапавица у Румском влателинсту преузме по процењеној вредности, и један њен део раздели на коришћење граничарима из Крњешеваца.

О реорганизацији кућних нумера у Крњешевцима током 80-их година XVIII сасвим поуздано сведочи граничарски попис из 1766. године у коме је на кућној нумери 1 евидентирана породица Тодоровић, а на нумери 2 Трифуновић. У 1788. години у кући са бројем 1 и даље су Тодоровићи, док је Трифуновићима додељена нумера 10. Овај податак упућује да је у селу, које је при инкорпорацији у Војну границу конципирано као и остала граничарска места у моделу  ушореног типа, дошло до реорганизације и препарцелизације додељених војничких лена. Тада су у грађевинској зони села војна лена – окућнице уситњене. Старим граничарским кућама и оним тек основаним, новонасељеним, као и оним кућама које су биле у плану за насељавање, додељене су нове кућне нумере.

Ово уређење, којим су смањене површине обрадивог земљишта које се налазило уз куће, довело је до потребе за стварањем нових обрадивих површина, што је условило додатно крчење и култивацију сеоског атара. Крњешевцима је  недостајало ораће земље, пошто се земља сеоског атара при пролећној поплави већином налазила под водом. Стога су Војне власти 1786. решиле да се пустара Тапавица у Румском влателинсту преузме по процењеној вредности, и један њен део раздели на коришћење граничарима из Крњешеваца.

У годинама око 1788. миграције становништва нарочито из Шумадије, Мачве и Јадра у Срем јављају се као последица Аустро-турског рата (1787-1791). ,,Варадинци, љути Сремци, Турцима су током 1788. и 1789. године, код Београда, Шапца, Лешнице и Сокола у Србији страшан страх задавали, многе Турке бајонетима су пробадали.”

,,Србима, тако многобројним у аустријској војсци, све је то изгледало као неки крсташки рат за ослобођење од неверника њихове старе домовине, браће који су остали у турском ропству. Срби су тај рат водили са пуним верским и националним одушевљењем. И то не само да су ратовали угарски Срби, но су се дигли и Срби у Србији.”

Из једног документа у вези са регрутацијом за Михаљевићев фрајкор, дознаје се да је Михаљевић у Крњешевцима дана  13. јануара 1788. године потписао један Записник, који садржи податке о томе да је 2. децембра 1787. у  Крњешевцима врбован за фрајкор извесни Ђорђе Петровић, стар 26 година, рођен у Барајеву у Србији, те да је овај Петровић ступио у фрајкор 9. јануара 1788. године. Из фрајкорске ревизионе листе, која је потписана у Бољевцима 22. фебруара 1789,  дознаје се да је Георгије Петровић напустио фрајкорску службу 8. фебруара 1789. године.

О томе да су новонасељеници али и староседеоци Крњешевчани учествовали и гинули у Аустро-турском рату, упућује  белешка из 1790. године, која казује да је у Крњешевцима, при храму Благовештања пресвете Богородице,  15 јуна  (Видовдан) одржан помен изгинулима. Свакако, не треба заборавити Косовске јунаке, али је врло вероватно да је помен држан и изгинулима у тада још увек актуелном  рату.

У 1788. години Крњешевци се налазе у Шимановачкој компанији. У селу је 81 граничарска нумера али нису све граничарске куће биле насељене.

Списак граничара  и кућних нумера  Крњешеваца 1788. године

Извор: Muster listen 1788. (film 1172919, fasz. 3559-3560, year 1772-1792.)