Радовановић

Порекло презимена, село Оџак (Вишеград)

Порекло становништва села Оџак – Вишеград. Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковића „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ из 2008. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Село се налази источно од Поздерчића. Не зна се сигурно по чему је село добило име. Односно, може се сигурно рећи да је име Оџак по…

› више информација

Порекло презимена, село Ђуревићи (Вишеград)

Порекло становништва села Ђуревићи, општина Вишеград. Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковића „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ из 2008. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села, воде и име селу. Село се накази на десној обаки Дрине, западно од Поздерчића, насељено је православним живљем. Име је добило по следећем предању:…

› више информација

14. септембар 2022.

0

Крњешевци 1792-1799. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Са одласком граничара у пролеће 1792. године на далеко европско ратиште, неизвесност и стрепња уселили су се у сваку граничарску кућу у Срему. Током јесени 1792. године, читава два месеца “видело се свако вече од запада, мало лево ка Француској,  на небу велико…

› више информација

10. септембар 2022.

0

Крњешевци 1768-1771. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Породична презимена у Срему су се усталила тек после 1768. године, након што је у границу уведен Кантонски систем када је због евидентирања граничарских породица, које су уживале војничке сесије, сачињен и катастрални премер и попис земље, а уз то и попис војноспособних…

› више информација

Порекло презимена, село Кориша (Призрен)

Порекло становништва селаа Кориша, општина Призрен. Према студији Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије” из 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Опште напомене. Ово је веома старо српско насеље, али сада у њему, поред Срба, живи и знатан број муслиманских Арбанаса. Насеље сачињавају село Кориша и…

› више информација

Одломак из војне историје Крњешеваца, села у Срему

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Крњешевци, село у Срему, у саставу Војне границе налазили су се од 1767. до њеног укидања 1871. године. Након развојачења Војне границе и инкорпорације у цивилно друштво, Крњешевци су се обрели у Земунском котару. Војна обавеза која је у Угарској уведена 1868. године, по…

› више информација

Порекло презимена, насеље Ораховац (Метохија)

Порекло презимена насеља Ораховац, општина Ораховац. Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља. Већи део града лежи у страни и подножју брдашца које се уздиже источно од њега. Са северне и јужне стране спуштају…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део IV

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Из вести које су објављивале Београдске општинске новине у вези са казнама изреченим за неисправност животних намирница које су допремане на тржиште Београда, по именима млекара може претпоставити да су се пре Другог светског рата овим занимањем бавили Срби, Хрвати, Немци. Податак упућује на…

› више информација

Завет Срба и Словака у Бољевцима 1849. године

Историјске вести сведоче да се током 1839/40. године из Бољеваца у Провинцијал и у Србију иселило 33 породице, па је у Бољевцима било слободне земље, кућа и економских зграда. Податак не треба да чуди, нарочито ако се у хоризонту историјских прилика сагледају чињенице које казују да је у том тренутку…

› више информација

Порекло презимена, село Граница (Билећа)

Порекло становништва насеља Граница, општина Билећа – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Села граничке општине су у југоисточном углу рудињске заравни; њихов удут иде од Вуковог Вр, а и…

› више информација