Порекло презимена, насеље Ораховац (Метохија)

Порекло презимена насеља Ораховац, општина Ораховац. Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Већи део града лежи у страни и подножју брдашца које се уздиже источно од њега. Са северне и јужне стране спуштају се брежуљци, на чијим се странама у последње време подижу савремене зграде, које по архитектури одговарају потребама човека и разликују се од оних y центру и источно од центра града. Према западу лежи плодна метохијска равница, у којој се налазе села Брњача, Бела Црква и Зрзе.

Судећи по архитектури и начину живота, Ораховац има више особина по којима би се сврстао у село него у градове. У већем делу града су тесне калдрмисане улице, а понекад и врло стрмене и неприступачне возилшиа. Куће су толико честе као да су се наднеле једна над другом. Многе су покривене ћерамидом, а има и оних које су покривене камеmm плочама.

У кругу дворишта, које је најчешће ограђено зидом од непечене цигле, врло често се могу видети стогови сточне хране, а кроз капију, начињену од дасака или исплетену прућем, назиру се и стада оваца, коза, говеда или биволица.

Комуникације.

Центар се за нијансу разликује. Налази се на једној заравни, асфалтиран је и окружен нахереним дућанима, међу којима се истиче и понека стамбена зграда. Кроз њега пролази асфалтна трака према југу, до периферије, одакле се наставља макадамски пут до суседног села Велике Хоче и даље према Сувој Реци, а према западу асфалт пролази кроз Брњачу и Белу Цркву, избија на железничку пругу у Зрзу и повезује град са путем Ђаковица–Призрен.

Старине и образовање.

У граду се налази црква Света Богородица, обновљена 1859. године. Зидана је каменом и малтером, а покривена је црепом. Постоје живи сведоци да је почетком овог века постојала основна школа у којој се изводила настава на српскохрватском језику. Они се сећају да се у почетку настава изводила у Шорића воденици, а касније у кругу цркве. Број ученика кретао се око 30. Први учитељ био је Благоје Кујунџић.

Деца Албанаца пратила су до ослобођења од Турака наставу у засебној школи на турском језику. После Другог светског рата повећао се број ученика, па и број школа,  педесетих година овог века отворена је и средња школа.

Етничка структура.

За последњих седам деценија етничка структура града умногоме се изменила. Према подацима које добијамо од Јована Цвијића, Ораховац је на почетку 20. века имао: 141 кућу Срба православних, 416 кућа Срба мухамеданаца, 51 кућу Цигана православних и 7 кућа Цигана мухамеданаца.” Сличну констатацију наводи и Глиша Елезовић, који је посетио Ораховац 1932. године, записавши да „становници ове вароши, и православни и муслимани, говоре једним српским дијалектом”.

Пописи из 1971. и 1981. године пружају другу етничку слику. Према попису из 1971. године, Ораховац је имао 10.070 становника, од којих су 7.859 Албанци, 1.951 Срби, 172 Црногорци, 8 Турци, 23 Роми и 57 остали. Десет година касније у Ораховцу је регистровано 10.449 Албанаца, 2.034 Срба, 144 Црногораца, 84 Муслимана и 367 осталих. За ове потребе у Ораховцу су обрађене 204 куће православне и 32 куће муслиманске вероисповести (у граду живе и Муслимани, чији је матерњи језик српскохрватски). Судећи по подацима из последњег пописа, обухваћено је 50% становништва православне вероисповести и сви Муслимани. Међутим, по подацима са терена, Муслимана у Ораховцу има знатно више, али су многи, углавном последње деценије, променили презимена и децу шаљу у школу на албанском језику, мада многи у кући и не знају албански језик.

Порекло родова.

Ораховчани су углавном старинци, па 60 кућа не чувају предање о пореклу, док неки порекло објашњавају етимологизирајући своје презиме. Тако 20 кућа Витошевића тврде да су им се преци некада давно доселили са планине Витоше у Бугарској, седамнаест кућа Грковића порекло везују за Грчку (осим њих и шест других кућа чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Грчке), а три куће Моравчевића за Поморавље. За Црну Гору порекло везују 43 куће, од којих једанаест кућа за околину Бијелог Поља, осам кућа за околину Плава, седам кућа за околину Колашина, три куће за Бјелопавлиће, а четрнаест кућа знају само да су им се преци доселили из Црне Горе. Нико од информатора није могао да објасни време досељавања, већ сви кажу „некад давно”. Из девет места покрајине доселило се 38 кућа, од којих осам некада давно из Ибарског Колашина, осам из суседног села Брњаче (седам пре почетка овог века, а једна пред други светски рат), седам из оближњег села Мале Круше некада давно, пет кућа из Призрена (четири почетком овог века, а једна 1933. године), пет кућа из суседног села Велике Хоче (три почетком овог века, једна 1920, а једна 1966. године), две куће из Средске 1910, једна из оближњег села Оптеруше 1938, једна на Титове Митровице 1962. и једна из Обилића 1976. године. Десет кућа порекло везују за Лику и седам за Чачак. Ниједна муслиманска кућа није сачувала предање о пореклу. Просечан број чланова у српској кући износи пет, а у муслиманској нешто више од седам.

Занимање становништваа.

Основно занимање мештана је пољопривреда. Клима и терен одговарају виновој лози, па се Ораховчани баве и виноградарством. Подрум у Брњачи, подигнут крајем прошле деценије, подстакнуће виноградаре и олакшати им пласирање производа, те неће морати као раније транспортовати вино на чезама до купца чак и у околину Пећи.

Ораховац спада у неразвијене општине, те су у индустријској делатности запослени само радници у фабрици пластичних маса „18. новембар”, а многи су нашли посао у фабричким халама суседних градова.

Порекло родова.

-Анђелковић, секундарно презиме Колашинаца.

-Антић, седам кућа. Доселили су се на Мале Круше некада давно. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

–Арсић, раније превише Станковића.

-Балошевић, тринаест кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Светих Стефан, мала слава Свети Стефан.

-Банзић, једна кућа. Доселили су се из Оптеруше 1938. године.

-Василевић, пет кућа. Доселили су се уз суседног села Брњаче око 1900. године. Слава Свети Василије.

-Великић, пет кућа. Не чувају предање о пореклу. Презивали су се Моравчевић. Ново презиме су узели по некој баби Велики. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Витошевић, 20 кућа. Порекло везују за планину Витошу у Бугарској. Не чувају предање кад су се доселили. Слава Свети Ђорђе (16. XI) ; мала слава Ђурђевдан.

-Вучић, две куће. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили на Црне Горе. Слава Свети Јован (6. Х).

-Галић, четири куће. Доселили су се из Призрена око 1910. године. Слава Света Пречиста.

-Грковић, обрађено седамнаест кућа. Чувају предање да им је неки давни предак, пореклом из Грчке, остао у Ораховцу као турски војник. Грковића у Ораховцу има око 40 кућа. По другој верзији доселили су се из околине Иванграда, одакле су им преци побегли због крвне освете. Слава Лазарева субота.

-Дедић, девет кућа. Не чувају предање о пореклу. Презиме су добили по Јефти, прадеди информатора, кога су звали деда. Слава Свети Стефан; мала слава Светих Стефан летњи.

-Димић, раније презиме Јанковића (досељених из Брњаче).

-Ђорђевић, две куће. Преци су им се некада давно доселили из суседног села Брњаче. Слава Митровдан.

-Сабса, породични надимак Кујунџића.

-Илић, једна кућа. Доселили су се из Велике Хоче 1920. године. Слава Светиџ Ђурђиц; мала слава Ђурђевдан.

-Јанковић, једна кућа. Доселили су се из Брњаче 1936. године, а у Брњачу су прешли из оближњег села Велике Круше. Раније су се презивали Димић. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Јанковић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Раније су се презивали Кикић. Слава Светих Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Јефтић, три куће. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Ибарског Колашина. Раније су се презивали Ристић. Ново презиме су узели 1947. године, по Јефти, информаторовом деди. Слава Свети Ранђо; мала слава Свети Ранђо летњи.

-Јовичић, 11 кућа. Порекло’везују за околину Бијелог Поља, одакле им је предак, по предању, побегао са младом, коју је украо сватовима. Овамо се представљао да је из Карадака, па шиају породични Надимак Карадачанин. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Казић, седам кућа. Порекло везују за црногорски Колашин. Слава Митровдан.

-Карадачанин, породични надимак Јовичића.

–Кикић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Кикић, раније презиме једне куће Јанковића.

-Кит-Гарини, секундарно презиме две куће Кујунџића.

-Колашинац, пет кућа. Преци су им се доселили из Ибарског Колашина око 1850. године. Раније су се презивали Ракић и Анђелковић. Од 1926. узели су презиме Колашинац. Слава Света Петка.

-Крстић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Краљ.

-Кујунџић, седам кућа. Порекло везују за Чачак, одакле су им се, по редању, преци доселили као први досељеници Ораховца. Имају породични надимак Забза. Две куће имају секундарно презиме Кит-Гарини. Слава Светих Стефан; мала слава Свети Стефан летњи.

-Лукић, једна кућа. Доселили су се из Велике Хоче 1966. године.

-Левић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Лескић, једна кућа. Не чувају предање o пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Марковић, три куће. Порекло везују за Бјелопавлиће, одакле су им се преци доселили око 1800, године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Матић, четири куће. Порекло везују за Црну Гору. Чувају предање да су им се преци доселили средином ХIХ века, али не знају из којег места Црне Горе. Слава Свети Јован (20.01); мала слава Свети Јован летњи.

-Миленковић, осам кућа. Чувају предање да су им се преци доселили из околине Плава некада давно. Слава Свети Јован (20. 1) ; мала слава Свети Јован (7. VI).

-Митић, једна кућа. Не чувају предање o пореклу. Слава Свети Василије.

-Мојсић, четири куће. Не чувају предање опореклу. Слава Свети Стеван; мала слава Свети Стеван летњи.

-Моравчевић три куће. Порекло везују за Поморавље. Слава Свети Никола: мала слава Свети Никола летњи.

-Моравчевић, раније презиме Великића.

-Неделковић, једна кућа. Доселили су се из Титове Митровице 1962. године. Слава Свети Василије.

-Неделковић, једна кућа. Доселили су се из Призрена 1933. године. Слава Свети Пантелиман.

-Николић, раније презиме Ћосића.

-Радић, девет кућа. Порекло везују за Црну Гору, али не знају кад и из којег места су им се преци доселили. Слава Свети Стеван; мала слава Свети Стеван летњи.

-Радовановић, једна кућа. Преци су им се доселили из Црне Горе око 1900. године. Слава Свети Никола.

-Ракић, раније презиме Колашинаца. Информатор Марко Колашинац.

-Ристић, раније презиме Јефтића.

-Симић, три куће. Доселили су се из Велике Хоче око 1900. године. Слава Светих Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Симић, три куће. Не чувају предање o пореклу. Слава светих/Никола мала слава Свети Никола летњи.

-Станковић, шест кућа. Порекло везују за Грчку. Слава Свети Стефан; мала слава Свети Стефан летњи. Раније су се презивали Арсић.

-Стојановић; једна кућа. Доселили се се из Обилића 1976. године. Слава Василица.

-Столић, четири куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Василица.

-Трбусић, две куће. Доселили су се из Средске око 1910. године. Слава Светии Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Ћосић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Раније су се презивали Николић. Слава Свети Васил.

–Уламовић, осам кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Шарић, десет кућа. Порекло везују за Лику. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

Презимена муслиманских родова.

-Будулић, раније презиме породице Шаља.

-Вукашиновић, раније презиме породице Укшини.

-Дургути, једна кућа. Порекло везују за Малесију, одакле су им се преци доселили некада давно.

-Ђурић, раније презиме породице Зећири.

-Зећири, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Презивали су се Ђурић.

-Кадири, две куће. Не чувају предање о пореклу. Раније су се презивали Кадирић.

-Латић, две куће. Не чувају предање о пореклу.

-Нимани, једна кућа. Не чувају предање о пореклу.

-Ондози, једна кућа. Не чувају предање о пореклу.

-Укшини, три куће. Не чувају предање о пореклу. Раније су се презивали  Вукашиновић.

-Хајда, једна кућа. Не чувају предање о пореклу.

-Цена, три куће. Не чувају предање о пореклу. Раније су се презивали Ценић.

-Ценић, раније презиме породице Цена.

-Шабандула, пет кућа. Не чувају предање о пореклу.

-Шабани, седам кућа. Не чувају предање о пореклу.

-Шаља, две куће. Не чувају предање o пореклу. Презивали су се Будулић до 70–тих година овог века.

–Штавица, три куће. Не чувају предање о пореклу.

ИЗВОР: Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.