Poreklo prezimena naselja Orahovac, opština Orahovac. Prema knjizi Metohija III (Mileta Bukumirić, “Iz onomastike južne Metohije). Izdanje Službeni glasnik i SANU 2021. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Veći deo grada leži u strani i podnožju brdašca koje se uzdiže istočno od njega. Sa severne i južne strane spuštaju se brežuljci, na čijim se stranama u poslednje vreme podižu savremene zgrade, koje po arhitekturi odgovaraju potrebama čoveka i razlikuju se od onih y centru i istočno od centra grada. Prema zapadu leži plodna metohijska ravnica, u kojoj se nalaze sela Brnjača, Bela Crkva i Zrze.
Sudeći po arhitekturi i načinu života, Orahovac ima više osobina po kojima bi se svrstao u selo nego u gradove. U većem delu grada su tesne kaldrmisane ulice, a ponekad i vrlo strmene i nepristupačne vozilšia. Kuće su toliko česte kao da su se nadnele jedna nad drugom. Mnoge su pokrivene ćeramidom, a ima i onih koje su pokrivene kamemm pločama.
U krugu dvorišta, koje je najčešće ograđeno zidom od nepečene cigle, vrlo često se mogu videti stogovi stočne hrane, a kroz kapiju, načinjenu od dasaka ili ispletenu prućem, naziru se i stada ovaca, koza, goveda ili bivolica.
Komunikacije.
Centar se za nijansu razlikuje. Nalazi se na jednoj zaravni, asfaltiran je i okružen naherenim dućanima, među kojima se ističe i poneka stambena zgrada. Kroz njega prolazi asfaltna traka prema jugu, do periferije, odakle se nastavlja makadamski put do susednog sela Velike Hoče i dalje prema Suvoj Reci, a prema zapadu asfalt prolazi kroz Brnjaču i Belu Crkvu, izbija na železničku prugu u Zrzu i povezuje grad sa putem Đakovica–Prizren.
Starine i obrazovanje.
U gradu se nalazi crkva Sveta Bogorodica, obnovljena 1859. godine. Zidana je kamenom i malterom, a pokrivena je crepom. Postoje živi svedoci da je početkom ovog veka postojala osnovna škola u kojoj se izvodila nastava na srpskohrvatskom jeziku. Oni se sećaju da se u početku nastava izvodila u Šorića vodenici, a kasnije u krugu crkve. Broj učenika kretao se oko 30. Prvi učitelj bio je Blagoje Kujundžić.
Deca Albanaca pratila su do oslobođenja od Turaka nastavu u zasebnoj školi na turskom jeziku. Posle Drugog svetskog rata povećao se broj učenika, pa i broj škola, pedesetih godina ovog veka otvorena je i srednja škola.
Etnička struktura.
Za poslednjih sedam decenija etnička struktura grada umnogome se izmenila. Prema podacima koje dobijamo od Jovana Cvijića, Orahovac je na početku 20. veka imao: 141 kuću Srba pravoslavnih, 416 kuća Srba muhamedanaca, 51 kuću Cigana pravoslavnih i 7 kuća Cigana muhamedanaca.” Sličnu konstataciju navodi i Gliša Elezović, koji je posetio Orahovac 1932. godine, zapisavši da „stanovnici ove varoši, i pravoslavni i muslimani, govore jednim srpskim dijalektom”.
Popisi iz 1971. i 1981. godine pružaju drugu etničku sliku. Prema popisu iz 1971. godine, Orahovac je imao 10.070 stanovnika, od kojih su 7.859 Albanci, 1.951 Srbi, 172 Crnogorci, 8 Turci, 23 Romi i 57 ostali. Deset godina kasnije u Orahovcu je registrovano 10.449 Albanaca, 2.034 Srba, 144 Crnogoraca, 84 Muslimana i 367 ostalih. Za ove potrebe u Orahovcu su obrađene 204 kuće pravoslavne i 32 kuće muslimanske veroispovesti (u gradu žive i Muslimani, čiji je maternji jezik srpskohrvatski). Sudeći po podacima iz poslednjeg popisa, obuhvaćeno je 50% stanovništva pravoslavne veroispovesti i svi Muslimani. Međutim, po podacima sa terena, Muslimana u Orahovcu ima znatno više, ali su mnogi, uglavnom poslednje decenije, promenili prezimena i decu šalju u školu na albanskom jeziku, mada mnogi u kući i ne znaju albanski jezik.
Poreklo rodova.
Orahovčani su uglavnom starinci, pa 60 kuća ne čuvaju predanje o poreklu, dok neki poreklo objašnjavaju etimologizirajući svoje prezime. Tako 20 kuća Vitoševića tvrde da su im se preci nekada davno doselili sa planine Vitoše u Bugarskoj, sedamnaest kuća Grkovića poreklo vezuju za Grčku (osim njih i šest drugih kuća čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Grčke), a tri kuće Moravčevića za Pomoravlje. Za Crnu Goru poreklo vezuju 43 kuće, od kojih jedanaest kuća za okolinu Bijelog Polja, osam kuća za okolinu Plava, sedam kuća za okolinu Kolašina, tri kuće za Bjelopavliće, a četrnaest kuća znaju samo da su im se preci doselili iz Crne Gore. Niko od informatora nije mogao da objasni vreme doseljavanja, već svi kažu „nekad davno”. Iz devet mesta pokrajine doselilo se 38 kuća, od kojih osam nekada davno iz Ibarskog Kolašina, osam iz susednog sela Brnjače (sedam pre početka ovog veka, a jedna pred drugi svetski rat), sedam iz obližnjeg sela Male Kruše nekada davno, pet kuća iz Prizrena (četiri početkom ovog veka, a jedna 1933. godine), pet kuća iz susednog sela Velike Hoče (tri početkom ovog veka, jedna 1920, a jedna 1966. godine), dve kuće iz Sredske 1910, jedna iz obližnjeg sela Opteruše 1938, jedna na Titove Mitrovice 1962. i jedna iz Obilića 1976. godine. Deset kuća poreklo vezuju za Liku i sedam za Čačak. Nijedna muslimanska kuća nije sačuvala predanje o poreklu. Prosečan broj članova u srpskoj kući iznosi pet, a u muslimanskoj nešto više od sedam.
Zanimanje stanovništvaa.
Osnovno zanimanje meštana je poljoprivreda. Klima i teren odgovaraju vinovoj lozi, pa se Orahovčani bave i vinogradarstvom. Podrum u Brnjači, podignut krajem prošle decenije, podstaknuće vinogradare i olakšati im plasiranje proizvoda, te neće morati kao ranije transportovati vino na čezama do kupca čak i u okolinu Peći.
Orahovac spada u nerazvijene opštine, te su u industrijskoj delatnosti zaposleni samo radnici u fabrici plastičnih masa „18. novembar”, a mnogi su našli posao u fabričkim halama susednih gradova.
Poreklo rodova.
-Anđelković, sekundarno prezime Kolašinaca.
-Antić, sedam kuća. Doselili su se na Male Kruše nekada davno. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
–Arsić, ranije previše Stankovića.
-Balošević, trinaest kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Svetih Stefan, mala slava Sveti Stefan.
-Banzić, jedna kuća. Doselili su se iz Opteruše 1938. godine.
-Vasilević, pet kuća. Doselili su se uz susednog sela Brnjače oko 1900. godine. Slava Sveti Vasilije.
-Velikić, pet kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Prezivali su se Moravčević. Novo prezime su uzeli po nekoj babi Veliki. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Vitošević, 20 kuća. Poreklo vezuju za planinu Vitošu u Bugarskoj. Ne čuvaju predanje kad su se doselili. Slava Sveti Đorđe (16. XI) ; mala slava Đurđevdan.
-Vučić, dve kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili na Crne Gore. Slava Sveti Jovan (6. H).
-Galić, četiri kuće. Doselili su se iz Prizrena oko 1910. godine. Slava Sveta Prečista.
-Grković, obrađeno sedamnaest kuća. Čuvaju predanje da im je neki davni predak, poreklom iz Grčke, ostao u Orahovcu kao turski vojnik. Grkovića u Orahovcu ima oko 40 kuća. Po drugoj verziji doselili su se iz okoline Ivangrada, odakle su im preci pobegli zbog krvne osvete. Slava Lazareva subota.
-Dedić, devet kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Prezime su dobili po Jefti, pradedi informatora, koga su zvali deda. Slava Sveti Stefan; mala slava Svetih Stefan letnji.
-Dimić, ranije prezime Jankovića (doseljenih iz Brnjače).
-Đorđević, dve kuće. Preci su im se nekada davno doselili iz susednog sela Brnjače. Slava Mitrovdan.
-Sabsa, porodični nadimak Kujundžića.
-Ilić, jedna kuća. Doselili su se iz Velike Hoče 1920. godine. Slava Svetidž Đurđic; mala slava Đurđevdan.
-Janković, jedna kuća. Doselili su se iz Brnjače 1936. godine, a u Brnjaču su prešli iz obližnjeg sela Velike Kruše. Ranije su se prezivali Dimić. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Janković, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ranije su se prezivali Kikić. Slava Svetih Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Jeftić, tri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Ibarskog Kolašina. Ranije su se prezivali Ristić. Novo prezime su uzeli 1947. godine, po Jefti, informatorovom dedi. Slava Sveti Ranđo; mala slava Sveti Ranđo letnji.
-Jovičić, 11 kuća. Poreklo’vezuju za okolinu Bijelog Polja, odakle im je predak, po predanju, pobegao sa mladom, koju je ukrao svatovima. Ovamo se predstavljao da je iz Karadaka, pa šiaju porodični Nadimak Karadačanin. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Kazić, sedam kuća. Poreklo vezuju za crnogorski Kolašin. Slava Mitrovdan.
-Karadačanin, porodični nadimak Jovičića.
–Kikić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Kikić, ranije prezime jedne kuće Jankovića.
-Kit-Garini, sekundarno prezime dve kuće Kujundžića.
-Kolašinac, pet kuća. Preci su im se doselili iz Ibarskog Kolašina oko 1850. godine. Ranije su se prezivali Rakić i Anđelković. Od 1926. uzeli su prezime Kolašinac. Slava Sveta Petka.
-Krstić, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Kralj.
-Kujundžić, sedam kuća. Poreklo vezuju za Čačak, odakle su im se, po redanju, preci doselili kao prvi doseljenici Orahovca. Imaju porodični nadimak Zabza. Dve kuće imaju sekundarno prezime Kit-Garini. Slava Svetih Stefan; mala slava Sveti Stefan letnji.
-Lukić, jedna kuća. Doselili su se iz Velike Hoče 1966. godine.
-Lević, dve kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Leskić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Marković, tri kuće. Poreklo vezuju za Bjelopavliće, odakle su im se preci doselili oko 1800, godine. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Matić, četiri kuće. Poreklo vezuju za Crnu Goru. Čuvaju predanje da su im se preci doselili sredinom HIH veka, ali ne znaju iz kojeg mesta Crne Gore. Slava Sveti Jovan (20.01); mala slava Sveti Jovan letnji.
-Milenković, osam kuća. Čuvaju predanje da su im se preci doselili iz okoline Plava nekada davno. Slava Sveti Jovan (20. 1) ; mala slava Sveti Jovan (7. VI).
-Mitić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Vasilije.
-Mojsić, četiri kuće. Ne čuvaju predanje oporeklu. Slava Sveti Stevan; mala slava Sveti Stevan letnji.
-Moravčević tri kuće. Poreklo vezuju za Pomoravlje. Slava Sveti Nikola: mala slava Sveti Nikola letnji.
-Moravčević, ranije prezime Velikića.
-Nedelković, jedna kuća. Doselili su se iz Titove Mitrovice 1962. godine. Slava Sveti Vasilije.
-Nedelković, jedna kuća. Doselili su se iz Prizrena 1933. godine. Slava Sveti Panteliman.
-Nikolić, ranije prezime Ćosića.
-Radić, devet kuća. Poreklo vezuju za Crnu Goru, ali ne znaju kad i iz kojeg mesta su im se preci doselili. Slava Sveti Stevan; mala slava Sveti Stevan letnji.
-Radovanović, jedna kuća. Preci su im se doselili iz Crne Gore oko 1900. godine. Slava Sveti Nikola.
-Rakić, ranije prezime Kolašinaca. Informator Marko Kolašinac.
-Ristić, ranije prezime Jeftića.
-Simić, tri kuće. Doselili su se iz Velike Hoče oko 1900. godine. Slava Svetih Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Simić, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava svetih/Nikola mala slava Sveti Nikola letnji.
-Stanković, šest kuća. Poreklo vezuju za Grčku. Slava Sveti Stefan; mala slava Sveti Stefan letnji. Ranije su se prezivali Arsić.
-Stojanović; jedna kuća. Doselili se se iz Obilića 1976. godine. Slava Vasilica.
-Stolić, četiri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Vasilica.
-Trbusić, dve kuće. Doselili su se iz Sredske oko 1910. godine. Slava Svetii Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Ćosić, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ranije su se prezivali Nikolić. Slava Sveti Vasil.
–Ulamović, osam kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Šarić, deset kuća. Poreklo vezuju za Liku. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
Prezimena muslimanskih rodova.
-Budulić, ranije prezime porodice Šalja.
-Vukašinović, ranije prezime porodice Ukšini.
-Durguti, jedna kuća. Poreklo vezuju za Malesiju, odakle su im se preci doselili nekada davno.
-Đurić, ranije prezime porodice Zećiri.
-Zećiri, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Prezivali su se Đurić.
-Kadiri, dve kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ranije su se prezivali Kadirić.
-Latić, dve kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu.
-Nimani, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu.
-Ondozi, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu.
-Ukšini, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ranije su se prezivali Vukašinović.
-Hajda, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu.
-Cena, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ranije su se prezivali Cenić.
-Cenić, ranije prezime porodice Cena.
-Šabandula, pet kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu.
-Šabani, sedam kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu.
-Šalja, dve kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Prezivali su se Budulić do 70–tih godina ovog veka.
–Štavica, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu.
IZVOR: Prema knjizi Metohija III (Mileta Bukumirić, “Iz onomastike južne Metohije). Izdanje Službeni glasnik i SANU 2021. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
31. mart 2022. u 11:27
Bojan
Danasnji Albanci u Orahovcu naselili su se u taj kraj iz Kraljeva, nakon sto su ustanici, pod vodjstvom Karadjordja, oslobodili tadasnji Karanovac od Turaka.To su , naravno, islamizovani Srbi , koji sve do danasnjih dana nijesu naucili albanski jezik vec su svoj jezik nazivali “ravaćkim”, kako uostalom govore i Srbi iz tog kraja.Iz tog razloga,svog srpskog porijekla,bili su najbeskrupulozniji tokom posljednjeg rata od svih svojih sunarodnika na Kosmetu.Vremenom su, zeneci se i udavajuci se sa okolnim albanskim porodicama iz orohovacke okoline preuzeli albanski etnicitet. Literatura;1.Stara Srbija, Jastrebov. 2.Orahovac, profesor Vitosević.