Порекло презимена, село Велика Хоча (Ораховац)

Порекло презимена насеља Велика Хоча, општина Ораховац. Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије”). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Од Ораховца према југоистоку до Велике Хоче стиже се макадамским путем, који вијуга странама питомих брежуљака у дужини од 5 километара. Село лежи у долини и странама двају брежуљака. Северно од села уздиже се брдо, а са источне и западне стране брежуљци.

Воде и тип насеља.

Кроз село протиче поток и дели га на два неједнака дела. Са десне стране потока налазе се само три куће и две цркве. Поток истиче из врела, које је на северној периферији села. Велика Хоча је село збијеног типа. Уске улице воде покрај, најчешће, старих кућа зиданих непеченом циглом а покривених каменим плочама. Међутим, у последње време ничу планске зграде, подигнуте од тврдог материјала, које су умногоме измениле лик села.

Старине – цркве.

Мештани тврде да је Велика Хоча била насељена пре доласка Tyрака у наше крајеве, да је била већа него данас, да су суседна села Мала Хоча и Брестовац била њене махале, а да је од суседног села Зочишта, које је удаљено око 4 км, Велика Хоча била удаљена „само 20 метара“.

Да је Велика Хоча заиста била давно насељена потврђује и чињеница да у њој има десет цркава. Црква Свети Илија налази се на страни брежуљка на улазу у село. Од ње су остали само зидови у висини од једног метра. Мештани не знају кад је црква подигнута, нити када је срушена. На месту где је била црква налази се насложено камење, а на месту олтара налази се плоча умашћена воском, јер мештани за празник, а нарочито за Светог Илију, овде пале свеће. У самом десном углу цркве расте дуд. Црква је била величине око 5 х 3 м. Поред ње је било пет брестова, од којих је остало само једно суво стабло са неколико грана.

Црква Светог архиђакона Стефана велика је око 13 x 5 м. Зидана је каменом, на темељима старе цркве. Састоји се из два дела. Први део подигнут је 1854, а други десет година касније. Изнад улазних врата налази се звоник, а ниже звоника фреска светог Стефана. Покривена је црепом. Подигао ју је архимандрит Радовић. Ентеријер цркве обилује фрескама. Изнад самих врата налази се орахова даска, окачена о зид у хоризонталном положају. Избушена је на седам места. Она представља клепало. Недељу дана пред Васкрс и за сам Васкрс не звони звоно, па га замењује клепало.

Црква Светог апостола Петра налази се на брежуљку. Од ње се чувају остаци зидова, који су високи око један метар. На месту олтара насложено је камење у виду оџака, и ту се виде остаци свећа, које мештани пале за Петровдан.

Сто метара југоисточно од цркве Светог Стефана налази се црква Светог Луке. Од ње су остали зидови у висини до три метра. Зидана је каменом и малтером, а мештани кажу да је подигнута у 13. веку. Поред ње се налазе 12 камених плоча, y које су урезани крстови. Зидови одолевају времену, а унутра расте коров. Са десне стране до врата и до олтара виде се трагови фресака. Очуване фреске су скинуте и налазе се у Заводу за заштиту споменика у Приштини.

Црква Свете Ане налази се у центру села y школском дворишту. Величине је око 5 Х 4 метра. Зидана је каменом и омалтерисана и са спољашње и са унутрашње стране. Зидови се лучно савијају и чине кров. Преко камена на крову је изливена бетонска плоча, која је покривена лимом. Мештани чувају предање да ју је подигла нека Ванка из Хоче за душу сина који је погинуо у рату.

Поред дома културе налазе се остаци цркве Света Пречеста. Мештани верују да је ово била најстарија црква у селу. Од ње су остали зидови у висини од око 0,5 м. На олтару су видни остаци свећа.

На источној периферији села налази се црква Светог Јована. Основа јој има облик крста. Састоји се од припрате, лађе и олтара. Зидана је каменом, а покривена каменим плочама. На зидовима се виде фреске, од којих је мали број очуван. На фрескама су оштећене очи или цело лице светаца. Црква је подигнута у 14. веку, а рестауирана 1976. године. Лоцирана је на узвишењу, те се од ње види цело село.

Недалеко од потока налази се црквица Света Недеља. Уместо малтера, камење у зиду повезано је блатом. То је веома ниска црква. Зидови су јој високи око 1,5 метар. Кровна конструкција је од дрвета. Покривена је плочама. Црква је са унутрашње стране омалтерисана. Мештани не знају кад је подигнута.

Од цркве Свети Ранђео чувају се само остаци. Смештена је на присојној страни брежуљка, десно од потока.

Црква Светог Николе налази се у гробљу, недалеко од потока, у страни брежуљка. Дуга је око 10, а широка око 5 метара. Зидана је каменом и малтером. Мештани кажу да је подигнута у Х1 веку. Црква нема врата са западне, већ само са јужне стране. Примећује се да је била сва у фрескама, од којих је мали број очуван.

У центру Велике Хоче налази се један историјски споменик. То је камена кућа, у којој су 1905. године погинули: Лазар Кујунџић, учитељ из Ораховца, Саватије Милошевић, члан министарства дела Рашке, Жика Миловановић, потпоручник, Жика Коњушки, из Коњуха (код Липљана), Таса Миленковић из Драјковца у Сиринићу, Станиша Шелић из Готовуше у Сиринићу, Јован Михајловић, начелник министарства у пензији. Спомен–плоча је подигнута 1936. године. Мештани кулу називају Спасовдан, зато што су именовани погинули на Спасовдан, радећи на организовању устанка против непријатеља.

Школство.

Основна школа у селу датира од 1865. године. У Великој Хочи је месни центар, којем гравитира неколико села. Велика Хоча је веће метохијско село, насељено углавном Србима, којих има 231 кућа. Поред Срба, у овом селу живе и четири албанске куће.

Порекло становништва.

Срби су у селу старинци, па 54 куће не чувају предање о пореклу. Из Ораховца и околине доселили су се преци 52 куће, од којих преци 21 куће из оближњег села Ретимље крајем прошлог века (по другој верзији, они су досељени из Ибарског Колашина), преци девет кућа дошли су некада давно из оближњег села Малишева, преци шест кућа из села Нашпоља осамдесетих година прошлог века, преци четири куће из Јанчишта крајем прошлог века, преци једне куће некада давно из Затрића, док су се преци 11 кућа доселили крајем прошлог века из Ораховца. За Црну Гору порекло везују 29 кућа, од којих су се преци 11 кућа доселили из околине Пљеваља, почетком XIX века, преци десет кућа из околине Даниловграда, некада давно; информатори шест кућа кажу да су им се преци доселили из Црне Горе, али не знају кад ни из којег су места дошли, док се у две куће чува предање да су им се преци некада давно доселили из околине Иванграда. Из Сретечке жупе доселили су се преци 27 кућа средином прошлог века. За Ибарски Колашин порекло везују 27 кућа, одакле су им се преци доселили некада давно.

Из околине Суве Реке доселили су се преци 17 кућа. Преци шест кућа доселили су се из Лике некада давно. За Македонију порекло везују пет, а за Бугарску четири куће. И они своје време доласка објашњавају са „некада давно”. Крајем прошлог века из Призрена су се доселили преци четири куће. Око 1830. године доселили су се преци три куће из околине Чачка, а три куће су дошле за послом, и то једна из Истока, 1950, а једанаест година касније по једна из села Гораждевца код Пећи и Ђаковице.

Просечан број чланова у кући је нешто већи од 5,31.

Презимена.

-Аксић, шест кућа. Преци су им се некада давно доселили из Кичева у Ораховац, а из Ораховца прешли у Велику Хочу средином прошлог века. Слава Свети Стефан; мала слава Светих Стефан л’етњи.

-Аксић, раније презиме Недељковића.

-Бабуновић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан.

-Бркић, једна кућа. Преци су им се доселили некада давно из Ибарског Колашина. Слава Свети Тома.

-Булић, једна кућа. Доселили су се за послом из Гораждевца код Пећи 1961. године. У Гораждевац су прешли из Истока четири године раније, а у Исток из Шекулара 1951. године. Слава Свети Јован (20. 1) ; мала слава Свети Јован летњи.

-Вечевић, четири куће. Доселили су се из оближњег села Јанчишта крајем прошлог века. До 1943. године презивали су се Ђорђевић. Слава Свети Ђорђе ( 16. XI); мала слава Ђурђевдан.

-Вукадиновић, шест кућа. Доселили су се из села Студенчане код Суве Реке средином прошлог века. Слава Велика Госпођа.

-Гарић, девет кућа. Преци су им се доселили из Малишева веома давно. Слава Свети Ђорђе ( 16. XI) ; мала слава Ђурђевдан.

-Гогић, десет кућа. Доселили су се из околине Пљеваља око 1810. године. Неко време презивали су се Јовановић, па су опет узели старо презиме Гогић. Слава Свети Атанасије.

-Гогић, раније презиме Петровића. Ново презиме су узели 1966. године.

-Грковић, пет кућа. Доселили су се из Ораховца крајем прошлог века. Слава Лазаревдан.

-Димић, две куће. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из околине Иванграда. Слава Свети Стеван; мала слава Свети Стеван летњи.

-Долашевић, девет кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мапа слава Светих Никола летњи.

-Ђорђевић, раније презиме Вечевића.

-Ђуричић, 21 кућа. По једној верзији доселили су се из суседног села Ретимља крајем прошлог века. У Ретимљу су се презивали Станковић. По другој верзији доселили су се из Ибарског Колашина некада давно. Од њих једна кућа има секундарно презиме Станковић. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован летњи.

-Закић, једна кућа. Нису сачували предање o пореклу. Презивали су се Поповић. Ново презиме узели су почетком овог века. Слава Свети Ђорђе. Мала слава Ђурђевдан.

-Зивгаревић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Николдан; мала слава Николдан летњи.

-Зивгаревић, раније презиме Цвејића.

-Илић, раније презиме Младеновића.

-Илић, четири куће. Доселили су се из Селагражде код Суве Реке. Слава Ваведеније.

-Јакшић, раније презиме Радосављевића и Накаламића.

-Јовановић, две куће. Не чувају предање о пореклу. До другог светског рата презивали су се Поповић. По Јовану, прадеди информатора, узели су ново презиме. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан.

-Јовановић, раније презиме Гогића и Шавелића.

-Јовичић, једна кућа. Преци су им се некада давно доселили из Црне Горе. Слава Свети Никола; мала слава Светих Никола летњи.

-Костић, једна кућа. Дошли су 1950. године за послом из Истока. Слава Ђуђиц и мала Ђурђевдан.

-Лукић, петнаест кућа. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Ибарског Колашина. Слава Светих Никола; мала слава Светих Никола летњи.

-Маврић, четири куће. Доселили су се некада давно из Маврова. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Максимовић, секундарно презиме четири куће Мицића.

-Маниташевић, десет кућа. Чувају предање да су им се преци доселили некада давно из околине Даниловграда. Слава Лучиндан.

-Маринковић, презиме једног детета, које живи са разведеном мајком. Дошло је из Штимља 1975. Слава Свети Ђорђе (9 XII).

-Марковић, секундарно презиме две куће Накаламића.

-Милић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Врачи.

-Митровић, секундарно презиме једне куће Мицића.

-Михајловић, десет кућа. Доселили су се некада давно из Ибарског Колашина. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Михајловић, раније презиме Симића.

-Мицић, двадесет три куће. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Средске. Од њих четири куће имају секундарно презиме Максимовић, једна Митровић, једна Стевић, а две куће породични надимак Прцић. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Младеновић, две куће. Преци су им се некада давно доселили из Село–гражде код Суве Реке. Презивали су се Илић до 1969. године. Слава Ваведење.

-Мојсић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Стеван; мала слава Светих Стеван летњи.

-Најкић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Гордана Најкић, 15 година.

-Накаламић, осам кућа. Не чувају предање o пореклу. Раније су се презивали Јакшић. Ново презиме су узели 1944. године. Од њих две куће имају секундарно презиме Марковић. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Нашпалић, шест кућа. Не чувају предање o пореклу. Слава Свети Јован (20. I); мала слава Свети Јован летњи.

-Неделковић, једна кућа. Порекло везују за Кичево. Доселили су се средином прошлог века. До 1955. године презивали су се Аксић. Слава Свети Стефан; мала слава Свети Стефан летњи.

-Павловић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Лука.

-Патарногић, четири куће. Доселили су се из Призрена крајем прошлог века. Слава Света Петка ; мала слава Света Петка летња.

-Петковић, четири куће. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Бугарске. Слава Светих/Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Никола Петковић, 51 год.

-Петковић, презиме једне девојчице, која је дошла са мајком из Штрпца 1969. године. Слава Света Петка; мала слава Света Петка летња.

-Петровић, једна кућа. Преци су им се доселили из околине Пљеваља око 1810. године. Презивали су се Гогић до 1966. године. Слава Светич Атанасије.

-Поповић, шест кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе (16. Х1) ; мала слава Ђурђевдан.

-Поповић, раније презиме Јовановића и Закића. Информатори Илија Јовановић и Димитрије Закић.

-Прцић, породични надимак две куће Мицића.

-Радојчић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава Ђурђевдан.

-Радосавлевић, три куће. Чувају предање да су им се преци доселили из околине Чачка око 1830. године. Презивали су се Јакшић. Ново презиме су узели по информаторовом прадеди Радосаву. Слава Свети Ђорђе (16. XI).

-Савић, презиме једне бабе, која је дошла на Затрића. Славила је Светог Стефана, а сад слави Светог Николу.

-Симић, једна кућа. Презивали су се Михајловић. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Соколовић, једна кућа. Доселили су се из Ђаковице 1962. године. Дошли су за послом. У Ђаковицу су дошли из Пирота пре другог светског рата. Слава Свети Никола.

-Спасић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Раније су се презивали Столић. Слава Свети Никола; мала слава Свети–Никола летњи.

-Станковић, једна кућа. Презивали су се Столић по пред други светски рат. Ново презиме су узели по информаторовом прадеди Станку.

-Станковић, секундарно презиме једне куће Ђуричића.

-Сташић, четири куће. Доселили су се из Средске средином прошлог века. Слава Свети Стефан; мала слава Свети Стефан летњи.

-Стевић, секундарно презиме једне куће Мицића.

-Столић, четири куће. Чувају предање да су им се преци доселили некада давно из Црне Горе. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Столић, раније презиме Спасића и Станковића. Информатори Марко Спасић и Андреја Станковић.

-Тасић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Тодић, шест кућа. Не чувају предање o пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Филиповић, пет кућа. Чувају предање да су им се преци доселили некада давно из околине Суве Реке. Слава Свети Јован (20. 1); мала слава Свети Јован летњи.

-Цвејић, једна кућа. До првог светског рата презивали су се Зивгаревић. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Чичић, презиме једног детета, које је дошло из Призрена 1971. године. Слава Свети Никола.

-Чубановић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Петровдан.

-Чукарић, шест кућа. Чувају предање да су им преци дошли из Лике веома давно. Слава Свети Никола ; мала слава Свети Никола летњи.

-Шавелић, шест кућа. Доселили су се из села Нашпоља код Ораховца пре сто година. Презивали су се Јовановић. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован летњи.

ИЗВОР: Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.