Порекло презимена насеља Зочиште, општина Ораховац. Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије”). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Село се налази у дошши између два брежуљка, југоисточно од Ораховца, од којег је удаљено око 7 км. Источно од села уздиже се брдо Цер, а са западне, северне и јужне стране простиру се питоми брежуљци засејани виновом лозом или житарицама. Тако је село са свих страна окружено брежуљцима. Више села, према истоку, пролази макадамски пут, који повезује Ораховац са Сувом Реком.
Старине.
На самом улазу у село, на страни брежуљка, “налази се гробље, а поред њега црква Свети Врачеви, за коју мештани тврде да је „300 година старија од Дечана”. Црква се састоји из два дела. Припрата је нешто шира и дужа од другог дела (око 6 х 9 M) и нема фресака. Из ње се улази у цркву, чији су зидови испуњени фрескама.
Воде.
У подножју брежуљка ниже цркве извире врело. Из њега истиче поточић, који протиче кроз село и дели га на два неједнака дела. Недалеко од Врела, на десној страни поточића, налази се основна школа, која датира од 1874. године.
Порекло становништва.
У Зочишту живе Албанци и Срби. Српских кућа има 49. Од њих шеснаест не чувају предање о пореклу. Преци десет домова доселили су се из Дробњака око 1850. године. Шест кућа порекло везују за Колашин. Почетком прошлог века доселили су се преци пет кућа из суседног села Затрића, одакле су побегли од исламизације. Преци три куће дошли су из Ибарског Колашина средином прошлог века. Из околине Охрида доселили су се преци две куће око 1830. године. Једна кућа досељена је на села Пирана код Призрена крајем прошлога века, једна из Ораховца почетком овог века, једна из суседног села Ретимља, једна из Штрпца 1934, две из Добрића код Ђаковице 1965 (досељеници из Црне Горе после првог светског рата) и једна некада давно из Црне Горе. Просечан број чланова у кући је нешто изнад 8.
Презимена.
-Благојевић, десет кућа. Чувају предање да су им се преци доселили из Дробњака око 1850 године. Раније су се презивали Исаиловић, а потом Стефановић до ослобођења. По претку Недељку, кога су звали Дела, имају и секундарна презимена Деловић и Неделковић. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава Ђурђевдан.
-Бошкоћевић, раније презиме Станишића.
-Гарић, једна кућа. Дошли су за послом из села Добрића код Ђаковице 1965. године, а у Добрић су се населили на Брскута к0д Титограда 1929. Слава Свети Никола; мала слава Света Петка (27. Х).
-Деловић, секундарно презиме Благојевића.
-Ђорић, једна кућа. Не чувају предање o пореклу. Слава Светих/Атанасије.
-Жужани, породични надимак Јовановића.
-Исаиловић, раније презиме Благојевића.
-Јефтић, секундарно презиме две куће Крстића.
-Јовановић, пет кућа. Побегли су од исламиаације иа оближњег села Затрића. Чувају предање да су им неки рођаци примили ислам не успевши да побегну. И данас неке Албанце из Затрића сматрају рођацима. Тамо су се презивали Перић и носили породични надимак Жужани. Слава Свети Врачи; мала слава Свети Врачи летњи.
-Костић, секундарно презиме Николића.
-Крстић, шест кућа. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из околине Колашина. До првог светског рата презивали су се Недел’ковић. Две куће имају Секундарно презиме Јефтић. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.
-Крстић, три куће. Преци су им се доселили na Ибарског Колашина средином прошлог века. До ослобођења презивали су се Радич. Слава Света Ппетка ; мала слава Света Петка л’етња.
-Крстић, једна кућа. Доселили су се из оближњег села Пирана крајем прошлог века. Раније су се презивали Стојановић. Око 1920. Године узели су ново презиме. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.
-Лабовић, једна кућа. Доселили су се за послом из села Добрића код Ђaковице 1965. године, а у Добрић су се населили из Облог Брда код Андријевице 1924. године. Слава Аранђеловдан.
-Мишић, седам кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Митровдан.
-Неделковић, секундарно презиме Благојевића.
-Неделковић, раније презиме шест кућа Крстића.
-Николић, једна кућа. Доселили су се из оближњег села Ретимља 1941. године. Имају секундарно презиме Костић. Слава Митровдан.
-Церић, раније презиме Јовановића.
-Петровић, једна кућа. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Црне Горе. Слава Свети Стефан; мала слава Свети Стефан летњи.
-Радич, раније презиме Крстића (пореклом из Ибарског Колашина).
-Симић, две куће. Преци су им се доселили из околине Охрида око 1830. године. Слава Митровдан.
-Станишић, једна кућа. Доселили су се из Штрпца (Сиринић) 1934. године. Даље порекло везују за Црну Гору. Раније су се презивали Бошкоћевић. Ново презиме су узели око 1920′. године. Слава Свети Ранђо; мала слава Свети Ранђо летњи.
-Станковић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Митровдан.
-Стефановић, раније презиме Благојевића. Информатор Стајко Благојевић.
-Стојановић, четири куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава Ђурђевдан.
–Стојановић, раније презиме Крстића (пореклом из оближњег села Пирана).
-Трпковић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Митровдан.
-Шорић, једна кућа. Доселили су се из Ораховца почетком овог века. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.
ИЗВОР: Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)