Poreklo prezimena naselja Zočište, opština Orahovac. Prema knjizi Metohija III (Mileta Bukumirić, “Iz onomastike južne Metohije”). Izdanje Službeni glasnik i SANU 2021. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Selo se nalazi u došši između dva brežuljka, jugoistočno od Orahovca, od kojeg je udaljeno oko 7 km. Istočno od sela uzdiže se brdo Cer, a sa zapadne, severne i južne strane prostiru se pitomi brežuljci zasejani vinovom lozom ili žitaricama. Tako je selo sa svih strana okruženo brežuljcima. Više sela, prema istoku, prolazi makadamski put, koji povezuje Orahovac sa Suvom Rekom.
Starine.
Na samom ulazu u selo, na strani brežuljka, “nalazi se groblje, a pored njega crkva Sveti Vračevi, za koju meštani tvrde da je „300 godina starija od Dečana”. Crkva se sastoji iz dva dela. Priprata je nešto šira i duža od drugog dela (oko 6 h 9 M) i nema fresaka. Iz nje se ulazi u crkvu, čiji su zidovi ispunjeni freskama.
Vode.
U podnožju brežuljka niže crkve izvire vrelo. Iz njega ističe potočić, koji protiče kroz selo i deli ga na dva nejednaka dela. Nedaleko od Vrela, na desnoj strani potočića, nalazi se osnovna škola, koja datira od 1874. godine.
Poreklo stanovništva.
U Zočištu žive Albanci i Srbi. Srpskih kuća ima 49. Od njih šesnaest ne čuvaju predanje o poreklu. Preci deset domova doselili su se iz Drobnjaka oko 1850. godine. Šest kuća poreklo vezuju za Kolašin. Početkom prošlog veka doselili su se preci pet kuća iz susednog sela Zatrića, odakle su pobegli od islamizacije. Preci tri kuće došli su iz Ibarskog Kolašina sredinom prošlog veka. Iz okoline Ohrida doselili su se preci dve kuće oko 1830. godine. Jedna kuća doseljena je na sela Pirana kod Prizrena krajem prošloga veka, jedna iz Orahovca početkom ovog veka, jedna iz susednog sela Retimlja, jedna iz Štrpca 1934, dve iz Dobrića kod Đakovice 1965 (doseljenici iz Crne Gore posle prvog svetskog rata) i jedna nekada davno iz Crne Gore. Prosečan broj članova u kući je nešto iznad 8.
Prezimena.
-Blagojević, deset kuća. Čuvaju predanje da su im se preci doselili iz Drobnjaka oko 1850 godine. Ranije su se prezivali Isailović, a potom Stefanović do oslobođenja. Po pretku Nedeljku, koga su zvali Dela, imaju i sekundarna prezimena Delović i Nedelković. Slava Sveti Đorđe (16. XI); mala slava Đurđevdan.
-Boškoćević, ranije prezime Stanišića.
-Garić, jedna kuća. Došli su za poslom iz sela Dobrića kod Đakovice 1965. godine, a u Dobrić su se naselili na Brskuta k0d Titograda 1929. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveta Petka (27. H).
-Delović, sekundarno prezime Blagojevića.
-Đorić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Svetih/Atanasije.
-Žužani, porodični nadimak Jovanovića.
-Isailović, ranije prezime Blagojevića.
-Jeftić, sekundarno prezime dve kuće Krstića.
-Jovanović, pet kuća. Pobegli su od islamiaacije ia obližnjeg sela Zatrića. Čuvaju predanje da su im neki rođaci primili islam ne uspevši da pobegnu. I danas neke Albance iz Zatrića smatraju rođacima. Tamo su se prezivali Perić i nosili porodični nadimak Žužani. Slava Sveti Vrači; mala slava Sveti Vrači letnji.
-Kostić, sekundarno prezime Nikolića.
-Krstić, šest kuća. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz okoline Kolašina. Do prvog svetskog rata prezivali su se Nedel’ković. Dve kuće imaju Sekundarno prezime Jeftić. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Krstić, tri kuće. Preci su im se doselili na Ibarskog Kolašina sredinom prošlog veka. Do oslobođenja prezivali su se Radič. Slava Sveta Ppetka ; mala slava Sveta Petka l’etnja.
-Krstić, jedna kuća. Doselili su se iz obližnjeg sela Pirana krajem prošlog veka. Ranije su se prezivali Stojanović. Oko 1920. Godine uzeli su novo prezime. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Labović, jedna kuća. Doselili su se za poslom iz sela Dobrića kod Đakovice 1965. godine, a u Dobrić su se naselili iz Oblog Brda kod Andrijevice 1924. godine. Slava Aranđelovdan.
-Mišić, sedam kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Mitrovdan.
-Nedelković, sekundarno prezime Blagojevića.
-Nedelković, ranije prezime šest kuća Krstića.
-Nikolić, jedna kuća. Doselili su se iz obližnjeg sela Retimlja 1941. godine. Imaju sekundarno prezime Kostić. Slava Mitrovdan.
-Cerić, ranije prezime Jovanovića.
-Petrović, jedna kuća. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Crne Gore. Slava Sveti Stefan; mala slava Sveti Stefan letnji.
-Radič, ranije prezime Krstića (poreklom iz Ibarskog Kolašina).
-Simić, dve kuće. Preci su im se doselili iz okoline Ohrida oko 1830. godine. Slava Mitrovdan.
-Stanišić, jedna kuća. Doselili su se iz Štrpca (Sirinić) 1934. godine. Dalje poreklo vezuju za Crnu Goru. Ranije su se prezivali Boškoćević. Novo prezime su uzeli oko 1920′. godine. Slava Sveti Ranđo; mala slava Sveti Ranđo letnji.
-Stanković, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Mitrovdan.
-Stefanović, ranije prezime Blagojevića. Informator Stajko Blagojević.
-Stojanović, četiri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Đorđe (16. XI); mala slava Đurđevdan.
–Stojanović, ranije prezime Krstića (poreklom iz obližnjeg sela Pirana).
-Trpković, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Mitrovdan.
-Šorić, jedna kuća. Doselili su se iz Orahovca početkom ovog veka. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
IZVOR: Prema knjizi Metohija III (Mileta Bukumirić, “Iz onomastike južne Metohije). Izdanje Službeni glasnik i SANU 2021. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)