Poreklo prezimena, selo Velika Hoča (Orahovac)

Poreklo prezimena naselja Velika Hoča, opština Orahovac. Prema knjizi Metohija III (Mileta Bukumirić, “Iz onomastike južne Metohije”). Izdanje Službeni glasnik i SANU 2021. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj naselja.

Od Orahovca prema jugoistoku do Velike Hoče stiže se makadamskim putem, koji vijuga stranama pitomih brežuljaka u dužini od 5 kilometara. Selo leži u dolini i stranama dvaju brežuljaka. Severno od sela uzdiže se brdo, a sa istočne i zapadne strane brežuljci.

Vode i tip naselja.

Kroz selo protiče potok i deli ga na dva nejednaka dela. Sa desne strane potoka nalaze se samo tri kuće i dve crkve. Potok ističe iz vrela, koje je na severnoj periferiji sela. Velika Hoča je selo zbijenog tipa. Uske ulice vode pokraj, najčešće, starih kuća zidanih nepečenom ciglom a pokrivenih kamenim pločama. Međutim, u poslednje vreme niču planske zgrade, podignute od tvrdog materijala, koje su umnogome izmenile lik sela.

Starine – crkve.

Meštani tvrde da je Velika Hoča bila naseljena pre dolaska Tyraka u naše krajeve, da je bila veća nego danas, da su susedna sela Mala Hoča i Brestovac bila njene mahale, a da je od susednog sela Zočišta, koje je udaljeno oko 4 km, Velika Hoča bila udaljena „samo 20 metara“.

Da je Velika Hoča zaista bila davno naseljena potvrđuje i činjenica da u njoj ima deset crkava. Crkva Sveti Ilija nalazi se na strani brežuljka na ulazu u selo. Od nje su ostali samo zidovi u visini od jednog metra. Meštani ne znaju kad je crkva podignuta, niti kada je srušena. Na mestu gde je bila crkva nalazi se nasloženo kamenje, a na mestu oltara nalazi se ploča umašćena voskom, jer meštani za praznik, a naročito za Svetog Iliju, ovde pale sveće. U samom desnom uglu crkve raste dud. Crkva je bila veličine oko 5 h 3 m. Pored nje je bilo pet brestova, od kojih je ostalo samo jedno suvo stablo sa nekoliko grana.

Crkva Svetog arhiđakona Stefana velika je oko 13 x 5 m. Zidana je kamenom, na temeljima stare crkve. Sastoji se iz dva dela. Prvi deo podignut je 1854, a drugi deset godina kasnije. Iznad ulaznih vrata nalazi se zvonik, a niže zvonika freska svetog Stefana. Pokrivena je crepom. Podigao ju je arhimandrit Radović. Enterijer crkve obiluje freskama. Iznad samih vrata nalazi se orahova daska, okačena o zid u horizontalnom položaju. Izbušena je na sedam mesta. Ona predstavlja klepalo. Nedelju dana pred Vaskrs i za sam Vaskrs ne zvoni zvono, pa ga zamenjuje klepalo.

Crkva Svetog apostola Petra nalazi se na brežuljku. Od nje se čuvaju ostaci zidova, koji su visoki oko jedan metar. Na mestu oltara nasloženo je kamenje u vidu odžaka, i tu se vide ostaci sveća, koje meštani pale za Petrovdan.

Sto metara jugoistočno od crkve Svetog Stefana nalazi se crkva Svetog Luke. Od nje su ostali zidovi u visini do tri metra. Zidana je kamenom i malterom, a meštani kažu da je podignuta u 13. veku. Pored nje se nalaze 12 kamenih ploča, y koje su urezani krstovi. Zidovi odolevaju vremenu, a unutra raste korov. Sa desne strane do vrata i do oltara vide se tragovi fresaka. Očuvane freske su skinute i nalaze se u Zavodu za zaštitu spomenika u Prištini.

Crkva Svete Ane nalazi se u centru sela y školskom dvorištu. Veličine je oko 5 H 4 metra. Zidana je kamenom i omalterisana i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. Zidovi se lučno savijaju i čine krov. Preko kamena na krovu je izlivena betonska ploča, koja je pokrivena limom. Meštani čuvaju predanje da ju je podigla neka Vanka iz Hoče za dušu sina koji je poginuo u ratu.

Pored doma kulture nalaze se ostaci crkve Sveta Prečesta. Meštani veruju da je ovo bila najstarija crkva u selu. Od nje su ostali zidovi u visini od oko 0,5 m. Na oltaru su vidni ostaci sveća.

Na istočnoj periferiji sela nalazi se crkva Svetog Jovana. Osnova joj ima oblik krsta. Sastoji se od priprate, lađe i oltara. Zidana je kamenom, a pokrivena kamenim pločama. Na zidovima se vide freske, od kojih je mali broj očuvan. Na freskama su oštećene oči ili celo lice svetaca. Crkva je podignuta u 14. veku, a restauirana 1976. godine. Locirana je na uzvišenju, te se od nje vidi celo selo.

Nedaleko od potoka nalazi se crkvica Sveta Nedelja. Umesto maltera, kamenje u zidu povezano je blatom. To je veoma niska crkva. Zidovi su joj visoki oko 1,5 metar. Krovna konstrukcija je od drveta. Pokrivena je pločama. Crkva je sa unutrašnje strane omalterisana. Meštani ne znaju kad je podignuta.

Od crkve Sveti Ranđeo čuvaju se samo ostaci. Smeštena je na prisojnoj strani brežuljka, desno od potoka.

Crkva Svetog Nikole nalazi se u groblju, nedaleko od potoka, u strani brežuljka. Duga je oko 10, a široka oko 5 metara. Zidana je kamenom i malterom. Meštani kažu da je podignuta u H1 veku. Crkva nema vrata sa zapadne, već samo sa južne strane. Primećuje se da je bila sva u freskama, od kojih je mali broj očuvan.

U centru Velike Hoče nalazi se jedan istorijski spomenik. To je kamena kuća, u kojoj su 1905. godine poginuli: Lazar Kujundžić, učitelj iz Orahovca, Savatije Milošević, član ministarstva dela Raške, Žika Milovanović, potporučnik, Žika Konjuški, iz Konjuha (kod Lipljana), Tasa Milenković iz Drajkovca u Siriniću, Staniša Šelić iz Gotovuše u Siriniću, Jovan Mihajlović, načelnik ministarstva u penziji. Spomen–ploča je podignuta 1936. godine. Meštani kulu nazivaju Spasovdan, zato što su imenovani poginuli na Spasovdan, radeći na organizovanju ustanka protiv neprijatelja.

Školstvo.

Osnovna škola u selu datira od 1865. godine. U Velikoj Hoči je mesni centar, kojem gravitira nekoliko sela. Velika Hoča je veće metohijsko selo, naseljeno uglavnom Srbima, kojih ima 231 kuća. Pored Srba, u ovom selu žive i četiri albanske kuće.

Poreklo stanovništva.

Srbi su u selu starinci, pa 54 kuće ne čuvaju predanje o poreklu. Iz Orahovca i okoline doselili su se preci 52 kuće, od kojih preci 21 kuće iz obližnjeg sela Retimlje krajem prošlog veka (po drugoj verziji, oni su doseljeni iz Ibarskog Kolašina), preci devet kuća došli su nekada davno iz obližnjeg sela Mališeva, preci šest kuća iz sela Našpolja osamdesetih godina prošlog veka, preci četiri kuće iz Jančišta krajem prošlog veka, preci jedne kuće nekada davno iz Zatrića, dok su se preci 11 kuća doselili krajem prošlog veka iz Orahovca. Za Crnu Goru poreklo vezuju 29 kuća, od kojih su se preci 11 kuća doselili iz okoline Pljevalja, početkom XIX veka, preci deset kuća iz okoline Danilovgrada, nekada davno; informatori šest kuća kažu da su im se preci doselili iz Crne Gore, ali ne znaju kad ni iz kojeg su mesta došli, dok se u dve kuće čuva predanje da su im se preci nekada davno doselili iz okoline Ivangrada. Iz Sretečke župe doselili su se preci 27 kuća sredinom prošlog veka. Za Ibarski Kolašin poreklo vezuju 27 kuća, odakle su im se preci doselili nekada davno.

Iz okoline Suve Reke doselili su se preci 17 kuća. Preci šest kuća doselili su se iz Like nekada davno. Za Makedoniju poreklo vezuju pet, a za Bugarsku četiri kuće. I oni svoje vreme dolaska objašnjavaju sa „nekada davno”. Krajem prošlog veka iz Prizrena su se doselili preci četiri kuće. Oko 1830. godine doselili su se preci tri kuće iz okoline Čačka, a tri kuće su došle za poslom, i to jedna iz Istoka, 1950, a jedanaest godina kasnije po jedna iz sela Goraždevca kod Peći i Đakovice.

Prosečan broj članova u kući je nešto veći od 5,31.

Prezimena.

-Aksić, šest kuća. Preci su im se nekada davno doselili iz Kičeva u Orahovac, a iz Orahovca prešli u Veliku Hoču sredinom prošlog veka. Slava Sveti Stefan; mala slava Svetih Stefan l’etnji.

-Aksić, ranije prezime Nedeljkovića.

-Babunović, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan.

-Brkić, jedna kuća. Preci su im se doselili nekada davno iz Ibarskog Kolašina. Slava Sveti Toma.

-Bulić, jedna kuća. Doselili su se za poslom iz Goraždevca kod Peći 1961. godine. U Goraždevac su prešli iz Istoka četiri godine ranije, a u Istok iz Šekulara 1951. godine. Slava Sveti Jovan (20. 1) ; mala slava Sveti Jovan letnji.

-Večević, četiri kuće. Doselili su se iz obližnjeg sela Jančišta krajem prošlog veka. Do 1943. godine prezivali su se Đorđević. Slava Sveti Đorđe ( 16. XI); mala slava Đurđevdan.

-Vukadinović, šest kuća. Doselili su se iz sela Studenčane kod Suve Reke sredinom prošlog veka. Slava Velika Gospođa.

-Garić, devet kuća. Preci su im se doselili iz Mališeva veoma davno. Slava Sveti Đorđe ( 16. XI) ; mala slava Đurđevdan.

-Gogić, deset kuća. Doselili su se iz okoline Pljevalja oko 1810. godine. Neko vreme prezivali su se Jovanović, pa su opet uzeli staro prezime Gogić. Slava Sveti Atanasije.

-Gogić, ranije prezime Petrovića. Novo prezime su uzeli 1966. godine.

-Grković, pet kuća. Doselili su se iz Orahovca krajem prošlog veka. Slava Lazarevdan.

-Dimić, dve kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz okoline Ivangrada. Slava Sveti Stevan; mala slava Sveti Stevan letnji.

-Dolašević, devet kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mapa slava Svetih Nikola letnji.

-Đorđević, ranije prezime Večevića.

-Đuričić, 21 kuća. Po jednoj verziji doselili su se iz susednog sela Retimlja krajem prošlog veka. U Retimlju su se prezivali Stanković. Po drugoj verziji doselili su se iz Ibarskog Kolašina nekada davno. Od njih jedna kuća ima sekundarno prezime Stanković. Slava Sveti Jovan; mala slava Sveti Jovan letnji.

-Zakić, jedna kuća. Nisu sačuvali predanje o poreklu. Prezivali su se Popović. Novo prezime uzeli su početkom ovog veka. Slava Sveti Đorđe. Mala slava Đurđevdan.

-Zivgarević, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Nikoldan; mala slava Nikoldan letnji.

-Zivgarević, ranije prezime Cvejića.

-Ilić, ranije prezime Mladenovića.

-Ilić, četiri kuće. Doselili su se iz Selagražde kod Suve Reke. Slava Vavedenije.

-Jakšić, ranije prezime Radosavljevića i Nakalamića.

-Jovanović, dve kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Do drugog svetskog rata prezivali su se Popović. Po Jovanu, pradedi informatora, uzeli su novo prezime. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan.

-Jovanović, ranije prezime Gogića i Šavelića.

-Jovičić, jedna kuća. Preci su im se nekada davno doselili iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Svetih Nikola letnji.

-Kostić, jedna kuća. Došli su 1950. godine za poslom iz Istoka. Slava Đuđic i mala Đurđevdan.

-Lukić, petnaest kuća. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Ibarskog Kolašina. Slava Svetih Nikola; mala slava Svetih Nikola letnji.

-Mavrić, četiri kuće. Doselili su se nekada davno iz Mavrova. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Maksimović, sekundarno prezime četiri kuće Micića.

-Manitašević, deset kuća. Čuvaju predanje da su im se preci doselili nekada davno iz okoline Danilovgrada. Slava Lučindan.

-Marinković, prezime jednog deteta, koje živi sa razvedenom majkom. Došlo je iz Štimlja 1975. Slava Sveti Đorđe (9 XII).

-Marković, sekundarno prezime dve kuće Nakalamića.

-Milić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Vrači.

-Mitrović, sekundarno prezime jedne kuće Micića.

-Mihajlović, deset kuća. Doselili su se nekada davno iz Ibarskog Kolašina. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Mihajlović, ranije prezime Simića.

-Micić, dvadeset tri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Sredske. Od njih četiri kuće imaju sekundarno prezime Maksimović, jedna Mitrović, jedna Stević, a dve kuće porodični nadimak Prcić. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Mladenović, dve kuće. Preci su im se nekada davno doselili iz Selo–gražde kod Suve Reke. Prezivali su se Ilić do 1969. godine. Slava Vavedenje.

-Mojsić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Stevan; mala slava Svetih Stevan letnji.

-Najkić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Gordana Najkić, 15 godina.

-Nakalamić, osam kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ranije su se prezivali Jakšić. Novo prezime su uzeli 1944. godine. Od njih dve kuće imaju sekundarno prezime Marković. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Našpalić, šest kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Jovan (20. I); mala slava Sveti Jovan letnji.

-Nedelković, jedna kuća. Poreklo vezuju za Kičevo. Doselili su se sredinom prošlog veka. Do 1955. godine prezivali su se Aksić. Slava Sveti Stefan; mala slava Sveti Stefan letnji.

-Pavlović, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Luka.

-Patarnogić, četiri kuće. Doselili su se iz Prizrena krajem prošlog veka. Slava Sveta Petka ; mala slava Sveta Petka letnja.

-Petković, četiri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Bugarske. Slava Svetih/Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Nikola Petković, 51 god.

-Petković, prezime jedne devojčice, koja je došla sa majkom iz Štrpca 1969. godine. Slava Sveta Petka; mala slava Sveta Petka letnja.

-Petrović, jedna kuća. Preci su im se doselili iz okoline Pljevalja oko 1810. godine. Prezivali su se Gogić do 1966. godine. Slava Svetič Atanasije.

-Popović, šest kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Đorđe (16. H1) ; mala slava Đurđevdan.

-Popović, ranije prezime Jovanovića i Zakića. Informatori Ilija Jovanović i Dimitrije Zakić.

-Prcić, porodični nadimak dve kuće Micića.

-Radojčić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Đorđe (16. XI); mala slava Đurđevdan.

-Radosavlević, tri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci doselili iz okoline Čačka oko 1830. godine. Prezivali su se Jakšić. Novo prezime su uzeli po informatorovom pradedi Radosavu. Slava Sveti Đorđe (16. XI).

-Savić, prezime jedne babe, koja je došla na Zatrića. Slavila je Svetog Stefana, a sad slavi Svetog Nikolu.

-Simić, jedna kuća. Prezivali su se Mihajlović. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Sokolović, jedna kuća. Doselili su se iz Đakovice 1962. godine. Došli su za poslom. U Đakovicu su došli iz Pirota pre drugog svetskog rata. Slava Sveti Nikola.

-Spasić, dve kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ranije su se prezivali Stolić. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti–Nikola letnji.

-Stanković, jedna kuća. Prezivali su se Stolić po pred drugi svetski rat. Novo prezime su uzeli po informatorovom pradedi Stanku.

-Stanković, sekundarno prezime jedne kuće Đuričića.

-Stašić, četiri kuće. Doselili su se iz Sredske sredinom prošlog veka. Slava Sveti Stefan; mala slava Sveti Stefan letnji.

-Stević, sekundarno prezime jedne kuće Micića.

-Stolić, četiri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci doselili nekada davno iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Stolić, ranije prezime Spasića i Stankovića. Informatori Marko Spasić i Andreja Stanković.

-Tasić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Todić, šest kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Filipović, pet kuća. Čuvaju predanje da su im se preci doselili nekada davno iz okoline Suve Reke. Slava Sveti Jovan (20. 1); mala slava Sveti Jovan letnji.

-Cvejić, jedna kuća. Do prvog svetskog rata prezivali su se Zivgarević. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Čičić, prezime jednog deteta, koje je došlo iz Prizrena 1971. godine. Slava Sveti Nikola.

-Čubanović, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Petrovdan.

-Čukarić, šest kuća. Čuvaju predanje da su im preci došli iz Like veoma davno. Slava Sveti Nikola ; mala slava Sveti Nikola letnji.

-Šavelić, šest kuća. Doselili su se iz sela Našpolja kod Orahovca pre sto godina. Prezivali su se Jovanović. Slava Sveti Jovan; mala slava Sveti Jovan letnji.

IZVOR: Prema knjizi Metohija III (Mileta Bukumirić, “Iz onomastike južne Metohije). Izdanje Službeni glasnik i SANU 2021. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.