Одломак из војне историје Крњешеваца, села у Срему

24. јуна 2022.

коментара: 0

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић

Крњешевци, село у Срему, у саставу Војне границе налазили су се од 1767. до њеног укидања 1871. године. Након развојачења Војне границе и инкорпорације у цивилно друштво, Крњешевци су се обрели у Земунском котару. Војна обавеза која је у Угарској уведена 1868. године, по укидању Војне границе важила је и за развојачено становништво.

Сва места у Земунском котару, па тако и Крњешевци, припадали су Петроварадинском Ц. и Кр. војно-попунидбеном заповједништву бр. 70 у Петроварадину, и  Кр. дом. попудбено заповј. Бр. 28 у Осијеку.

Грујић Стеван из Крњешеваца на одслужењу војног рока пре Великог рата. Фотографија из приватне збирке породице Бурсаћ.

У 1901. години у Земунском котару регрутација је спроведена 9, 10, 17 и 18. априла. Регрутована су годишта: 1878, 1879, 1880, а у 1902. регрутација је спроведена 22, 23, 24 и 30. априла за годишта 1879, 1880, 1881. Током 1907. и  1908. године регрутована су годишта 1885, 1886, 1887, 1888, 1889,  а у 1909. годишта 1886 – 1888. У 1911. години војни обвезници су били младићи рођени 1888, 1889, 1890, у 1912. години рођени у годинама: 1889, 1890, 1891. У тренутку почетка Великог рата на редовном одслужењу били су регрути од 1892. до 1894. годишта.

Грујић Стеван (лево) на одслужењу војног рока пре Великог рата. Фотографија из приватне збирке породице Бурсаћ.

Мобилизација коју је 1914. објавила Аустроугарска обухватила је сво мушко војно способно становништво Срема, свих народности и вероисповести, и то војне обвезнике од 1865. до 1892. годишта, док су се на редовном служењу већ налазили регрути од 1893. и 1894. годишта.

Околност мобилизације за рат против Краљевине Србије код Срба у Срему, довела је до покушаја изналажења начина како да се мобилизација избегне. Они који су ипак били регрутовани, прешли су сва три фронта: Србију, Русију и Италију, а до данас, сасвим је познато да није мали број оних који су као ратни заробљеници или дезертери напуштали аустроугарске једнице и приступали као добровољци српској војсци. Према објављеним подацима истраживања које је спровео И. Петровић, завичајци Крњешеваца који су у Великом рату учествовали као добровољци војске Краљевине Србије били су:

1.) Великић Радована Душан,

2.) Грујић Тривуна  Прока,

3.) Марковић Љубомира  Никола,

4.) Михајловић Раде  Славко,

5.) Радовановић  Бошко,

6.) Трифуновић Милоша  Павле,

7.) Дражић Ђоке Лазар,

8.) Лапчевић Лазарев  Никола,

9.) Поповић Кузмана Ненад,

10.) Савић Богољуба Сима.

Пописе губитака Аустроугарске војске које су Министарству рата у Бечу слала заповедништва са бојишта, обухватају пуковније у којима су се налазили мобилисани становници Крњешеваца. Из Листа губитака, које нису мобилизациони спискови, сазнају се имена оних војних обвезника АУ војске који су у ратном вихору избачени из строја.

Крњешевчани на Листама губитака АУ 1914-1918. године:

1.) Јовановић Милан, Зап.бр.28, комп.12, Славонија, Земун, Крњешевци, рођен 1887, рањен 14.12.1914.

2.)  Великић Стеван, Зап.бр. 70, Славонија, Земун, Крњешевци, рођен 1883, заробљен у Нишу 9.1.1915.

3.) Николић Милан, Зап.бр.28, комп.11, Славонија, Земун, Крњешевци, рођен 1881, рањен 4.2.1915.

4.)  Лапчевић Никола, Зап.70, комп.7, Славонија, Земун, Крњешевци, рођ. 1891, заробљен у Скопљу, Србија, 5.6.1915.

5.) Трифуновић Михајло, Зап.70, комп.2, Славонија, Земун, Крњешевци, рањен 5.6.1915.

6.) Вуић Јован, Зап.70, комп.15, Славонија, Земун, Крњешевци, 1889, рањен 16.6.1915.

7.) Јовановић Петар, Зап.28, комп.5, Славонија, Земун, Крњешевци, рођен 1893, заробљен 29.7.1915.

8.) Грујић Алекса, Зап.70, комп.7, Славонија, Земун, Крњешевци, рањен 9.11.1915.

9.) Јовановић Душан, Зап.70, комп.2, Славонија, Земун, Крњешевци, рођен 1884, погинуо 14.9.1916.

10.) Стајић Вељко,  Зап. 23, комп. 6, Славонија, Земун, Крњешевци, рођен 1897, рањен 11.4.1917.

Овај попис не представља попис свих војних обвезника Крњешеваца, већ само оних људи који су током рата били у ситуацију која се, према војним правилима, уводила у Листе губитака.

О томе колике је жртве у Великом рату поднело цивилно становништво Крњешеваца сведочење није оставио Тоша Искруљев, који је обилазио страдалнике Срема и на основу изјава добијених од становништва сачинио извештај који је преточио у књигу ”Страдање Срба у Срему и Маџари”. Аутор ове књиге наводи:  ”Нисам писао ништа о Крњешевцима и о Михаљевцима. То су малена села. Она су ми увек падала по страни и због оскудице у времену нисам доспео да одем и онамо. Писао сам тамошњим политичким и црквеним општинама, али ни одговора нисам добио.” Ово је основни разлог зашто данас о страдању Срба  из села Крњешеваца нема објављених података.

О томе да су људи по свршетку Великог рата  умирали од последица рата, епидемије тифуса и шпанског грипа, данас сведоче породична сећања.

Бурсаћ Димитрије (десно) рођен око 1870. године, умро 1919. године. Фотографија из приватне збирке породице Бурсаћ.

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.