Резултати претраге за: Милићевић

Топонимија Београда (6)

ВРАЧАР       На горњој мапи, иако није детаљна и нема боје, лако се могу уочити два већа шрафирана подручја на југ од Београда, и водоток који тече правцем исток – запад између њих. То су два од три (уз Торлак) највећа београдска брда – Врачарско брдо и Топчидерско…

› више информација

Порекло презимена, село Ботурићи (Бијело Поље)

Порекло становништва села Ботурићи (по књизи Ботуриће), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села и комуникације. Насеље на месту где Ботурићки поток утиче у Бистрицу. Ту се стекло неколико повољних услова: плодно земљшцте…

› више информација

Порекло презимена, село Побретићи (Бијело Поље)

Порекло становништва села Побретићи (по књизи Побретиће), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. На падинама плећатог била које се постепено спушта до корита Бистрице. Страна је рашчлањена мањим водотоцима. Између њих, на…

› више информација

Топонимија Београда (5)

БЕОГРАДСКО ПОДУНАВЉЕ (ДЕО ДРУГИ)   О неколико ишчезлих села са овог дела београдске околине:   Ошљан (или Ошљане) је некада било село негде између Великог Села и Винче. 1528. године наводи се као селиште (мезра), а у дефтерима из 1530, 1536. и 1560. као насељено место (у последња два дефтера,…

› више информација

Допунско тестирање Херцеговаца (списак тражених родова)

Друштво српских родословаца “Порекло” у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду започело је 2017. године опсежно истраживање етногенезе српског становиштва са пордучја Старе Херцеговине. Досад је тестирано преко 400 кандидата, а како бисмо покрили што већу територију и тестирали несродне појединце, било би пожељно да нам се јаве кандидати…

› више информација

Топонимија Београда (2)

  ЈУЖНА ПРЕДГРАЂА БЕОГРАДА (ДЕО ДРУГИ)   Говорећи о Топчидеру, не може се не поменути Топчидерско брдо, данас један од најлепших (ако не и најлепши) крајева у Београду. Данас је ово лепо уређен кварт са обиљем зеленила, лепим и раскошним породичним кућама најбогатијих Београђана, чистим улицама, отменим ресторанима. Све до…

› више информација

Топонимија Београда (1)

Писање на ову тему почело је спонтано на Форуму странице Друштва српских родословаца „Порекло“, а онда, с обзиром на приличну количину грађе онде наведену, закључио сам да се од тога може направити пристојан чланак. С обзиром на дужину, чланак ће бити објављен у неколико наставака, подељених према географским областима Београда…

› више информација

19. март 2019.

0

Порекло презимена Кебељић

У књизи “Херцеговачка презимена” Риста Милићевића о Кебељићима стоји следеће (стр. 412): Kебељић (п), у Мостаћима код Требиња и у Требињу. Стара су трговачка требињска породица. Између Првог и Другог свјетског рата познати трговци у Требињу били су: Перо (види слику), Ристо, Стево и Михаило Kебељић. Половином XIX вијека помиње…

› више информација

Порекло становништва Жупе Никшићке

Жупа Никшићка, раније само Жупа, је област на десетак километара на југоисток од данашњег града Никшића. У географском смислу, Жупа је котлина настала усецањем реке Грачанице, чиме је створена плодна зараван, надморске висине између 700 и 850 метара. Услед речног наноса, довољне количине квалитетне воде и заштићености од јачих климатских…

› више информација

Порекло презимена, село Осаоница (Трстеник)

Порекло становништва насеља Осаоница, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља. Осаоница је приградско насеље спојено са Трстеником. Налази се југозападно од Трстеника, на висини (175-260м), разбијеној тераси изнад десне алувијалне равни Западне…

› више информација