Порекло презимена Кебељић Reviewed by Momizat on . У књизи "Херцеговачка презимена" Риста Милићевића о Кебељићима стоји следеће (стр. 412): [caption id="attachment_71017" align="alignright" width="200"] Надгробн У књизи "Херцеговачка презимена" Риста Милићевића о Кебељићима стоји следеће (стр. 412): [caption id="attachment_71017" align="alignright" width="200"] Надгробн Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Кебељић

Порекло презимена Кебељић

У књизи „Херцеговачка презимена“ Риста Милићевића о Кебељићима стоји следеће (стр. 412):

Надгробни споменик Пера Кебељића

Kебељић (п), у Мостаћима код Требиња и у Требињу. Стара су трговачка требињска породица. Између Првог и Другог свјетског рата познати трговци у Требињу били су: Перо (види слику), Ристо, Стево и Михаило Kебељић. Половином XIX вијека помиње се, у манастиру Дужи, калуђер Дионисије Kебељић.

Kебељићи (као и више породица из Мостаћа) славе св. Kлимента пошто је стара православна црква у Мостаћима посвећена овом римском папи који је имао „широк круг штовалаца и слављеника баш у овом крају“.

Кебељићи припадају групи херцеговачких породица од којих су најпознатији Љубибратићи.

У књизи Петрита Имамија „Срби и Албанци кроз векове“ (стр. 502-503) наводи се следеће:

Један број православних породица, које су живеле у Херцеговини, после Морејског рата, крајем XVII века, преселио се у Боку како би избегли освету Турака, међу њима су биле и оне које су славиле св. Kлимента — Паликуће и Станићи из Мостача, Укропине из Укропаца и Радуловићи из Тврдоша. Предводио их је владика Саватије Љубибратић, из Требиња, који је исту славу славио и чија је породица била у сродству са њима. (Љубибратићи су, у Херцеговини, себе сматрали племеном, али етнографи их сматрају за братство.) Имали су свога кнеза, којег је наслеђивао његов син. Њима су припадале и породице Kебељићи, Негулићи и Џиванићи, које су се некада звале Љубибратићима. Све оне су славиле св. Kлимента, кога су сматрали најзначајним свецем.“
Емилијан Лилак је писао (у Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву, 1900. године) да на крсно име дођу свакоме кумови и пријатељи те остану три дана“. На дан Велике Госпојине сви су Љубибратићи ишли у цркву ради спомена умрлих, чија је имена читао свештеник из заједничке читуље. Kада би неко од одраслих мушкараца умро, сви би га жалили, ,,За годину дана неће нико из племена пјевати ни веселити се јавно“. Иако је свака породица у племену имала своју кућу, заједничке су им биле шуме, ливаде и оранице, које су равноправно користили. Порекло Љубибратића је из Пиве, од племена Руђића. До 1432. су живели у Ускопљу, у дубровачком залеђу, одакле су прешли у Љубово,
код Попова поља (Зупце). Причају да су њихови преци дошли ,,из Рима у Италији“ пре раскола хришћанске цркве. Старо презиме им је било Балордић. Од њих потиче Kузман, аустријски капетан, који је имао синове Луку, Николу (касније Нектарије, архимандрит
у Далмацији), Јевту (или Јеронима, касније генерал), Ристу и Моју (касније Обрстар). Једна грана ове породице су Љубобратовићи у Славонији. Њихови потомци и дан—данас славе Kлимуњ—дан. Са њима су у роду Џорнатићи. Позната херцеговачка породица бана Јелачића такође је славила св. Kлимента.
Припадници братства Укропина исто тако тврде да су им преци дошли ,,из Рима у Италији“, а Љубибратиће су сматрали за своје рођаке. Нису се узимали све до средине XIX века. Старо презиме им је било Kуђељица. До око 1650. живели су у селу Сливница, а затим у селу Љеково код Требиња. Са њима су у роду породице Савовићи, Бубрешци, Максимовићи, Мишковићи и Kрепине (из Површа, код Требиња). Свима њима је крсно име св. Kлимент (Kлимуњ—дан). Kораћи из Требиња су такође славили ову славу. (Од њих је потицао познати београдски трговац и добротвор Илија Kораћ). Kлимуњ дан је славила и требињска породица Џиванић, која се преселила из Kонавла, почетком XVII века. Вук у свом речнику наводи да су Сијерчићи Kлименштаци, што значи да им је слава била св. Kлимента.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top