Резултати претраге за: Кубат

Порекло презимена, село Горани (Високо)

Порекло становништва села Горани – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. Насеље лежи између брда Ћетнице, Ковачевице и Стјене Горе. Брдо Ковачевица чини северну границу према Бањаруши. Од Тушњића на западу деле Рањак, који веже за Ковачевицу, па Сапоте,…

› више информација

Порекло презимена, село Грајани (Високо)

Порекло становништва села Грајани, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. Фојница чини северну границу овоме насељу. Према Загорицама на западу граница полази од Фојнице, па иде уз Сухи Поток и Зукину Косу на Стогић. Са Стогића граница силази на…

› више информација

Порекло презимена, село Чифлук (Високо)

Порекло становништва села Чифлук – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. Ово је насеље врло пространо; у њему је већи број села од којих су најважнија Чатићи, Чифлук, Ораовац, Ратковци и Видови. Села су по странама и доловима испод…

› више информација

Порекло презимена, села Дреновица (Илијаш)

Порекло становништва села Дреновац – Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља, комуникације и воде. Ово мало село лежи на левој страни Потока, који извире у Бакијашу а својим доњим током дели Љубниће од Балибеговића. Куће су у присоју, на висини од 600…

› више информација

Порекло презимена, село Чекрчићи (Високо)

Порекло становништва насеља  Чекрчићи – Општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља, комуникације и воде. По народном схватању село Бањер, које по управној подели иде уз Чекрчиће, чини засебно насеље. Стога је Бањер с оближњим Замилима засебно описан, a y овом опису…

› више информација

17. јул 2022.

2

Логорашки дани Стеве Жигона, чувеног Кригера из “Отписаних”

ПРИРЕДИЛИ: Вељко Кубат и Јовица Кртинић Истраживања архивске грађе из Другог светског рата често доведу до ненаданих открића. Такав је случај и са открићем докумената, који сведоче о логорашким данима чувеног глумца Стеве Жигона. Он је у нацистичком концентрационом логору Дахау провео целу 1944. годину, дочекавши ослобођење 30. априла 1945….

› више информација

Становништво Шида према националној и верској припадности

Шид је место ни тамо, ни `вамо. До 1815. године налазио се на граници Хабзбуршке монархије и Отоманске империје, до 1918. године био је на граници Аустроугарске монархије и Кнежевине Србије (до 1878. званично Отоманске империје) односно Краљевине Србије. Од 1992. године налази се на граници Србије са Хрватском. Шид…

› више информација

18. април 2022.

25

Објављена књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”

Књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” плод је шестогодишњег заједничког истраживачког подухвата Друштва српских родословаца “Порекло” и Биолошког факултета у Београду. Овом студијом је обухваћено укупно 1.143 тестираних појединаца, чији су резултати детаљно анализирани и обрађени у засебним чланцима. Књига је у квалитетном, тврдом повезу, енциклопедијског формата, на укупно 1.228…

› више информација

Порекло презимена, село Станиселићи (Подгорица)

Порекло становништва насеља Станиселићи (по књизи Станисељићи), општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Пружају се јужним подножјем брда Кривог врха, Доброшкице и Туња. Окружавају их села Парци, Градац, Буроњи,…

› више информација

Порекло презимена, село Богетићи (Никшић)

Порекло становништва насеља Богетићи, општина Никшић – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налазе се покрај рута Даниловград — Никшић. Захватају источно подручје горњопјешивачког села Церово, које се брдовито спушта према Глави…

› више информација