Порекло презимена, село Чекрчићи (Високо)

5. март 2023.

коментара: 0

Порекло становништва насеља  Чекрчићи – Општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља, комуникације и воде.

По народном схватању село Бањер, које по управној подели иде уз Чекрчиће, чини засебно насеље. Стога је Бањер с оближњим Замилима засебно описан, a y овом опису Чекрчића обухваћена су само она села што их и народ означава заједничким именом Чекрчићи. То су Чекрчићи, Долипоље, Врела и Крчевине. Сва су села по странама и терасама испод брда Доброг и Стрмца, а на левој страни реке Босне, управо у углу што га чине Босна, Стрмац и река Фојница. Чекрчићи су на две терасе поред Босне, Долиаоље je на једној нешто вишој тераси, а Врела су по странама око потока Врела, западно од Долипоља. Изнад Долипоља и врела су Крчевине. Удаљеност између ових села износи 10—30 минута. У западном делу насеља, поред реке Фојнице, развио се један део вароши Високог, то је т. зв. Пријеко.

На Врелима су три живе воде с општим именом Врела. Од њих отиче поток Врела на северозапад, у Босну. Доња села оскудевају изворском водом, те с тога много употребљавају воду из Босне и копају бунаре. На средини Долипоља је врло јака и добра чесма. На Крчевини је врело Оструга.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање су обично испод кућа, по блажим странама и терасама. Места на којима су њиве зову се у Чекрчићима: Добрици, Равни, Колибе, Растоке, Рупе, Драче, Раките, љуљевници, Складови, Млинчић, Ливаде, Кута, Радељак, и Отоци у Босни. У Долипољу су: Равне, Виноград, Луг, Селишће, Брезница, Редељак, Надпоље, Закутњица, До, Страна, Осредци, Бријег, Паљевина, Фалачка, Крчевина, Трната Њива, Буклашица, Дуга Њива, Присој, Глоговик, Ровови, јеловотке, Горња и Доња Страна, Комин, Ливаде и Башче.

На Врелима су још: Врела, Сијела, Калдрма и Крчевине. Ситна шума, у исто време и испаша, већином је по странама изнад села. To су: Добрићевац, Стрмац, Осретке и Површница. Доњим селима служе као испаша и отоци по Босни. Раније је било много више шуме.

У Чекрчићима су 10 „шљемена“ Цвијановића, Мирића Вукићевића и Пајкића; све су те куће окупљене око четвртастог ћимена, на чијем је горњем крају кула. Неколико је кућа изван села: на Добрицима су 3 куће Цвијановића, Шурбата и Антића, на Радељковини 2 куће Гаврића и у Кутима 3 куће Живковића, Шаренаца и Бјелоша. У Долипољу су куће такође већином око ћимена. Око ћимена су 9 кућа, на Осредцима према Земилима су 2 куће (Скопљаци), а две су куће на Плочнику, на путу за Високо. У Врелима је шест кућа раштрканих по странама. На Крчевинама је осам кућа: 3 куће Мирића су у једном чопору, а све су остале врло раштркане.

Постанак села.

О постанку имена Чекрчића овде не знају ништа. Од Суљагића у Хаџићима слушао сам да је заједно c њиховим претком дошао и Чекрклија, да се населио у садашњим Чекрчићима, и да је његов род изумро. Њива Колибе прозвана је по том што су ту биле циганске колибе. Њива Фалачка је слаба; увек изда — „фали“, па макар се и гнојила. На Винограду су „бирвактиле“ бегови садили винограде. На Брезници је била шума, па је искрчена. И на Паљевини је била шума па изгорела. Плочник је прозван по каменим плочама. На калдрми има трагова од негдашњег калдрмисаног пута што је ишао у Високо, и отуда ово име.

Стаарине у селу.

По странама изнад Долипоља па све до Жрвања било је много „грчких гробова“. Стећке је све употребио један Скопљак, који је од њих правио крстаче и друге ствари. Ипак се могу познати гробови. По истој страни било је и муслиманских гробова.

Живо је предање, а има и других доказа да су у Чекрчићима и Долипољу раније живели сами или у већини муслимани. Вероватно су многи од њих изумрли, јер се за раније поменуту калдрму прича да је пут био зарастао у шуму, те је доцније опет раскрчен. Око пута су биле ситне трешње да је веверица могла ићи с једне на другу. Прича се, како су аге из Чекрчића хтели да у Чекрчиће доведу воду с долипољске чесме, али им то долипољски бези нису дозволили.

Близу кућа Цвијановића у Чекрчићима је старо муслиманско гробље, а крај њихове куће је и место Џамица, где је, по предању, била џамија. У сиџилу височког кадије помињу се 1811 године неки муслимани из Чекрчића и православни из Долипоља. Последњи муслимани одселили су се у главном у Високо. Из Долипоља су се иселили Суљићи пре 60 година на Пљешивнцу, а Лугоње пре 30 г0дина у Високо и Кралупе.

Са Врела су отишли у Високо муслимани Јусић Авдија (пре 15 година), Соргућ и Ахметаши. Из Чекрчића је отишао у Високо пре 15 година последњи муслиман Фејзић; пре њега је Одселио Bero Јусо, за ког веле да је био староседеоц у Чекрчићима. У Чекрчићнма и сада стоји једна агинска кула, а у Долипољу је био чардак Зуканлија, па је оборен. Раније су у овим селима боравили и ови православни родови: Зелени н Букарци у Чекрчнћима, Раковићи и Пртвари у Долипољу. Данас живе сами православни и сви су досељеници. Ти су се досељеници намножили и подигли куће на местима где их пре није било (Осредак, Плочник, Крчевине).

Порекло презимена.

-Цвијановићи (4) су најстарији досељеници. Старином су Бојићи из Врањевине у Босанској Крајини. Истог су порекла и Зујићи у Вратници и Подлуговима, Ногићи у Лужници, и:

-Гаврићи (3) y Чекрчићима. Гавриће зову и Кингиловићима. Доселили су пре 140 година. Славе Ђурђевдан.

-Мирићи (6) су старином Бакочи из Херцеговине. Ови веле да су из Бањана (В. опис Љубнића и Дреновице). У Чекрчиће су дошли пре 80 година са Збиља. Доселила им је прабаба и довела деда, који је још био дете. Она се удала за неког Мирића,  и тако се и предак данашњих Мирића прозвао Мирићем.

С Мирићима су се у овом селу измешали:

-Ђукићи (2), такође старином из Херцеговине. Мнрићи се иначе помињу рано, али као становници села Мракова. Мирићи–Бакочи славе Аранђеловдан и прислужују Петковицу, а Шукићи славе Јовањдан. В. описе Дреновице, Чифлука, Збиља и Арнаутовића.

-Вукићевићи (2) су старином из Крајине и заједничког су порекла с Глишићима. Опширније у опису Љубнића.

-Пајкић (1) је доселио из љубнића пре 50 година, а старином је из Крајине. Има их још у Луци, Доњој Биочи и у Рибарићима. Слави Јовањдаи.

-Шаренци (2) су доселили са Жрвања пре 60 година. Старином су из Херцеговине и заједничког су порекла са Шаренцима у Мухашииовићима и Високом. Славе Лазаревдан.

-Шурбати (2) су доселили из Љубнића, где их још има, а старином су из Херцеговине. Славе Јовањдан

-Антић (1) је старином Шаговновић од Билеће у Херцеговини, а доселио је из Љубнића, са Читлука, пре 40 година. Истог је рода и Савић у Мракову. Звали су се и Ђукићи. Славе Јовањдан.

-Живковићи (3) су старином Паовице из Херцеговине, одакле им је доселио дед. Славе Јовањдан.

-Скопљаци (5) су старином Куновци из Крајине. Доселио им је дед у Долипоље пре 80 година. Скопљацима су прозвани по пољу Скопљу, кроз које су дошли. Раније су боравили на Великој Њиви и у Бискупићима. Славе Ђурђевдан.

-Кашиковићи (2) су старином из Херцеговине, одакле су доселили пре 70 година. Има их и y Љубнићима. Славе Ђурђевдан.

-Ристановићи (2) су старином Жалице из Херцеговине. Славе Аранђеловдан. В. опис Високог.

Лалићи(2) и Мирковићи (4) су заједничког порекла. Старином су из Бањана у Херцеговини. Доселио им је дед пре 60—70 година. Лалићи су раније боравили у Трескама, па су једни одатле отишли у Бргуље, а други у Кривоглавце. Мирковића има још на Замилима. Од овога су рода још Перовићи на Великој Њиви у Милићима и Кубатлије у  Чифлуку. Сви славе Јовањдан; Лалићи су раније прислуживали јесењи Јовањдан.

-Кокотовић (l) је доселио пре 10 година са Смрека, а старином је из Крајине. Има рода још на Збиљу. Слави Никољдан.

-Савића (1) су старином из Херцеговине. Опширније у опису Бањера. Славе Аранђеловдан.

-Лукић (1). Населио се пре 18 година на Врелима, а пре тога ходао по најму. Род су му Лукићи на Збиљу, а сви су заједничког порекла са Бановићима у Чифлуку, т.ј. старином из Херцеговине. Слави Ђурђевдан.

-Тохољ (1) је старином из Неретве у Херцеговини, а у Врела је дошао из Раковице. Слави Ђурђевдан. В. и опис Раковице.

-Максимовић. (1) доселио је у Врела пре 12 година с Горана, где их још има. Слави Никољдан.

-Бјелош (1) је старином из Херцеговине. Опширније у опису Топузовог Поља.

Гробље је између Чекрчића и Долипоља.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.