Порекло становништва насеља Бањер и Замиле – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан
Положај насеља, комуникације и воде.
Бањер је између Косе на југу, Градине на југозападу, Разбојишћа на западу и Стрмца на северу. Куће су по странама и терасама. Према северу и истоку земљиште се спушта поток под Бањером су на једној коси Замиле. Оба се села служе изворском водом.
Земље и шуме.
Њиве су изнад и испод кућа и више „у југу”. Зову се: ,Премагај, Скендедоваче, Посрана Њива, Падалишће, Равне, Врбица, Чечавка, Горња Њива, Лезова Страна, Шареника, До, Папрат, Вртаче, Поткућнице, Коњски До. Букове шуме има по Коси, Градини и Стрмцу, али je већином ситна. Шуме има раштркане и по селу, између крчевине. Испаше су на Коси, Стрмцу и Оловншћу, источно од села.
Тип села.
Оба села су разбијеног типа. Само је средсело у Бањеру на једној заравни високој око 70 м. Ту су 2 куће Голубовића, 2 Пртвара, 2 Јовановића и 1 Савића на растојањима од 50—100 корака. Преко средсела води пут у Високо. Даље је поред овог пута 1 кућа Кандића на Вагњу. На Стрмцу, што га од средсела дели Коњски До, има 2 куће Јевтића. Под Косом је 1 кућа Какућа, а на Градини 1 кућа Тетрића. Ове су куће и по 2 км далеко од средсела. УЗамилима су 2 куће Пртвара, 1 Матића и 1 Мирковића, све у чопору.
Старине.
На тераси Оловишћима било је старих гробова, стећака, па је камење разнето. Како се усецао пут, тако се спустио све до једног гроба, те се кроз једну рупу може видети унутрашњост гроба, који је лепо очуван. Мртвац је био ограђен плочама, као што се православни и сада сахрањују. Унутра су само кости. То се место зове по гробу Шупљи Греб.
Бањер се у турско доба звао Ернеб-заде Бањер, јер је био својина бегова Зечевића (Ернеб-заде), који су прешли у Високо. .У сиџилу височког кадије из 1225 год. по хиџрепу често се помињу људи из села Бакорца; вероватно је то овај Бањер.
Порекло становништва.
Сви су данашњи становници Бањера и Замила православни и скорашњи досељеници.
-Савићи (1) су старином из Херцеговине. По некој баби сави прозвани су Савићима. Били су на Дреновици. Истог су порекла и Савићи у Чекрчићима и Крстовићи у Чифлуку. Славе Аранђеловдан.
-Голубовићи (2) су старином Дурутовићи из Никшића, одакле су им давно избегли дедови или прадедови. Најпре су се били населили уЛуци, па су доцније прешли на Бањер. Има их још у Кралупима и у Високом. Славе Аранђеловдан.
-Јовановићи (2) су старином из Крајине изаједничког порекла с Радићима у Балибеговићима и Тодоровићима на Добром.
-Пртвари (4) су давиашњи досељеници из Крајине. Били су у Долипољу. Славе Ђурђевдан.
–Јевтићи (2) су старином Филиповићи из Крајине. По деду се зову Јевтићима. Били су и у Љубнићима. Славе Никољдан.
-Кандићи (1) су се раније звали Смиљанићи—Цмиљанићи, старином су из краја између Фоче и Гацка, из Херцеговине. Славе Никољдан.
-Петрићи или Авлијаш (1) су род са Авлијашима у Зенику, у Сарајевском Пољу, који су старином из Херцеговине. Славе Јовањдан а имали су прислужбу Савин-дан.
-Матићи (1) су старином Копривице из Бањана. Славе Никољдан.
-Марковићи (1) су старином из Бањана. Звали су се Пајићима. Има их и у Чекрчићима. Славе Св. Јована.
-Какуће (l) су старином из Херцеговине, а има их и у Чифлуку. Славе Аранђеловдан. Зову се по старини Лукићи. Доселили су пре 150 година из Херцеговине. Раније је један од њих био у Сарајеву.
Гробље је на Бањеру близу средсела.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)