ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана
У априлу 1755. године конзисторијалном пресудом коју је потписао митрополит Павле Ненадовић кажњени су новчано и разрешени парохије попови Јован Михаилов и Јован Поповић пароси села Деча, поп Урош, парох села Шимановаца, Гаврил Поповић, парох села Крњешеваца и Јоаким Николић парох села Голубинаца, зато што су се у попиначкој механи опијали и потукли са једним ,,рајтаром” – официром царске војске.
Из тужбе коју су спахијски поданици поднели у јулу 1755. године Комисији, коју је Марија Терезија изаслала у Срем, види се да су се сељаци Голубинаца жалили да им је ,,аренда са 165 форинти повећана на 550, као и да супротно уговору морају спахији да ору, сеју, косе, врше најразличитије подвозе и превозе материјала, граде економске зграде, итд.” Спахија Бернард је порицао оптужбе, но у октобру 1755. године Комисија је дошла у села властелинства Војке. Сељаци Голубинаца су тада одбили да се изјасне, а потом је дворској илирској канцеларији упућена притужба да је сељаке на отпор подстицао поп Прокопије из Голубинаца.
Историјске вести упућују да су Голубинчани и током маја 1756. пружали отпор, а подршку су добили од Границе и жупанијских чиновника. Но, властелинство је, без обзира на отпор који је постојао, исте 1756. године инсистирало на наплати својих потраживања. Властелински провизор из Голубинаца, по једном пандуру, тражио је да се од Ране Дамјановића, који је био задужен са 42 фор. 25 кр. од чега је намирио 21 фор. 85 кр, присилно наплати остатак дуга. Те, 1756. године у Голубинцима је пописано 60 породица, а историјске вести казују да су се Голубинчани, осим са властелинским властима сукобљавали и између себе. Исте 1756. године Бошко Поповић тужио је Петра Гајића, сељака из Голубинаца, због вербалне увреде.
Урбар Марије Терезије ступио је на снагу 1759. године. Голубинчани њиме нису били задовољни. Тада су поседовали 1.060 јутара оранице, 272 коса ливада, а аренда на наведена земљишта износила је 436 форинти.
У периоду од 1754-1762. године, што због контрабуције што због спахијске самовоље, из Голубинаца се у места у Граници иселило 6 породица. У наведеном периоду било је миграција из других крајева у подручје Петроварадинске пуковније и у спахијски део Срема.
Током 1762. године у Голубинцима је основано парохијско звање, тада су заведене и матице. Парох је био Пантелејмон Мијатовић, потом је у периоду 1767-1775. године голубиначки парох био је Јоаким Видовић. По попу Јоакиму, званом Аћим, његови потомци у Голубинцима добили су шпиц-наме ,,Поп-Аћимови”. Од 1777 до 1784. свештеничку дужност вршио је Марко Јовановић, а од 1784. на службу у голубиначку парохију долази Михаил Милићевић.
Од почетка XVIII века до инкорпорације у Војну границу, главна привредна делатност становништва била је пољопривреда. Историјски извори упућују да је заступљена трговина стоком, као и да се трговало производима са земље. Око 1743. године у Голубинцима је било 4 сточна трговца. Из трговачког тефтера Стојака Петровића, земунског марвеног трговца, ортака Томаша Стојановића, пензионисаног стражмештера, родом из Брестача, који су куповали стоку, понајвише свиње, од Србијанаца, затим од Банаћана и Сремаца, те је хранили у разним местима у Срему, Бачкој и Славонији па гонили у Хрватску, Крањску и Угарску на продају, дознаје се да су у Голубинцима у октобру 1757. од Ристе Боривоја купили кукурузе за 5,31 форинти. У јануару 1758. године, у Голубинцима су трговци намирили раније направљени дуг од 2,36 форинти и још неком Стевану из Голубинаца платили 5,15 форинти. Откобра 1758. у Голубинцима су пазарили кукуруза за 36 крајцара.
Иако из средине XVIII века нема јасних података о трговцима робом широке потрошње нити о дућанима, према резултатима пописа из 1752. године вредност робе коју су поседовали трговци из Голубинаца износила је 300 форинти, што упућује да је у селу малопродаја робе широке потрошње постојала. Из пописа из 1766. године дознаје се да је трговац Ђорђе Капетановић, у Голубинцима ареднирао крчму и месницу. Од занатлија убележен је само ћурчија Јован. Наредна историјска вест из 1767. године информише да су у Голубинцима присутна двојица земунских занатлија, пекар Рехлицер и бачвар Лоренц Рајнер. Трговина између граничарског подручја и цивилног дела била је под строгим надзором војних власти са једне, и Магистрата са друге стране. Током 1771. године пред Земунским магистратом вођено је преиспитивање о томе колико је извесни Јефта Стајић дуговао Софронију Живановићу из Голубинаца. Исте године обрст Белгради из Голубинаца обратио се Магистрату у вези потраживања ритмајстора (капетана) Жупановића, који је потраживао 990 форинти од земунског грађанина Константина Јовановића за вино.
Године 1773. граничар из Голубинаца, Марко Савић, примио је од Јована Владоловића, чобанина код земунског касапина Димче Настиног, 21 форинту, за 10 оваца и 4 јагњета, али, изгледа, да Савић продату стоку није испоручио купцу.
ИЗВОР:
Из рукописа “Голубинци, село у Срему”
Коментари (0)