PIŠE: Saradnik portala Poreklo Aleksić dr Snežana
Tokom rata, od 1737. do 1739, tri godine su Golubinčani carsku vojsku dočekivali i hranom snabdevali, te vozili i služili. “Tada su im mnogi konji i volovi od preteških napora poskapali, a i ona marva, što je kod kuće ostala, od gladi je pomanjkala, jer je svu hranu carska vojska potrošila, te su, ostavši bez marve, često puta po ceo dan hoda morali na leđima svojim nositi hranu za carskom vojskom — i na Šapcu i na Rači i pod Beogradom. kao i pre toga pod Nišom i Vidinom”.
Sa vojskom u selo je stigao i neželjeni gost – kuga. Tokom 1739/1740. godine Sremom je svoj danak uzimala epidemija. “Okužena su bila i neka naselja na spahiluku Zemuna. Prema izveštaju spahijskog provizora Mihajla Bardiča od 20. avgusta kuga je u Golubincima prestala tri nedelje ranije, a y Bežaniji mesec dana pre toga, što će reći da je epidemije bilo i u ovim selima”.
O izuzetno teškoj situaciji u kojoj su se obreli Golubinčani su se žalili preko svog kneza Pejice Galičića Mitropolitu, a jednu od svojih žalbi o teretu koji podnose zbog vojske, nemaštine i epidemije završili su rečima kako pate od “terpljenja prevelikago, čto ne možemo snositi”.
Tih godina, uz sve navedene nedaće, hajdučija je zadavala posebne probleme stanovništvu. Dvojica seljaka iz Golubinaca svedočila su kako ih je oteo i odveo u Tursku i u Banat neki harambaša Dijak. O razbojništvima u Sremu, kako tvrde istorijski izvori, raspravljano je početkom aprila 1732. godine u Beču, nakon što je sa spahiluka Zemun javljeno “da je grupa od 12 razbojnika, vozeći se na četvoro kola, počinila svirepa razbojništva i ubistva nad trgovcima koji su se vraćali sa vašara Irigu. Kod Batajnice napali su nekog seljaka iz Palanke, opljačkali ga, a zatim mu sabljom odsekli glavu. Kod Vojke su na grozan način ubili dvojicu Turaka i jednog Jermenina (verovatno trgovci) i opljačkali njihov novac, a zatim su pošli prema Golubincima, napali na kolonu od 15 kola koja su se vraćala sa vašara od njihovih vlasnika oteli sav novac. Od Zemunaca su tražili 700 forinti harača preteći da će im grad zapaliti na sve četiri strane”.
Osim pohare od strane hajduka i carske vojske, Golubinčani su imali problema i sa “Srbijanskom milicijom” – novonaseljenicima u Granici. “Prema jednoj pritužbi iz 1739, neki od milicije oberkapetana Staniše Markovića Mlatišume oduzeli su od dvojice seljaka u Golubincima 800 oka meda, 300 oka brašna, mast, odeću i druge stvari u ukupnoj vrednosti od 640 forinti.”
Tokom godina formiranja Vojne granice u Sremu (oko 1742-1747), Zemunsko vlastelinstvo grofovske porodice Šenborn posle 1745. zadržalo je osam sela: Prhovo, Dobanovce, Vojku, Pećince, Golubince, Popince, Šimanovce i Ugrinovce. U prvo vreme nije bila jasna situacija u pogledu Karlovčića, Tovarnika, Sakule i Deča, od kojih su prva tri sela nešto kasnije prešla pod Granicu, dok je Deč ostao u posedu spahije. Ubrzo posle inkorporacije došlo je do naseljavanja pustara Mihaljevaca i Krnješevaca, pa se pre 1750. vlastelinstvo sastojalo od 11 naselja. Nekoliko godina kasnije, 1753, ovo vlastelinstvo prešlo je u posed Georgija Bernata i promenilo naziv u vlastelinstvo Vojka, ali je vlastelinova rezidencija, pa tako i sedište vlastelinstva Vojka bilo u Golubincima.
Prema popisu iz 1746. godine u Golubincima je: domaćina 21, oženjene braće i sinova 7, neoženjenih 7. Selo je raspolagalo sesionalnim zemljištem, površine u jutrima: zasejano 53, nezasejano 106, neplodno 600. Kosa livade 60. Popisano je i: 36 volova, 39 krava, 47 konja, 1 ždrebe, 10 junica, 49 svinja, 45 grla ovaca i koza. Košnica pčela 55. Kontrabucija (porez) sela u navedenoj godini iznosio je 209 for.14,5 krajcara.
U 1747. godini poreski obveznici u Golubincima bili su: “Schivan Abakum, Trifun Pavovith, Ostoja Surduczanin, Mischko Veselinov, Lasar Menovith, Millovan Posanczith, Schivota Thodorov, Sava Stoischin, Thodor Maletin, Sima Schenler, Jovan Lepschinovith, Jovan Putnikov, Schivan Kovniczev, Thodor Schivanith, Marco Galliczith, Mihailo Banzvansky, Jovan Usurovith, Jovan Schodolacz, Stojan Vekith, Luca Lukith, Beicza Galliczith, Marco Goledarov, Mischko Staracz, Lyca Boschniakov, Jovan Jevtith, Subotha Gavith, Nedelko Bekith, Malletha Berczivanin, Marco Lafsith, Schretha Boschniakov, Jovan Belin, Stanitav Neschith, Doka Kosith, Nedelko Diav, Ninco Lapith, Petar Birov, Marco Vormetio, Jella udovicza, Wasa Koczith, Akanasie Popovith.”
Godine 1749. kao podanici Šerbornovog vlastelinstva Golubinčani su plaćali 319 for. 20 krajcara. Prema podacima popisa o Sremskoj eparhiji 1750/51. godine, u Golubincima je bilo 45 domova. U 1751. godini u selu je sagrađen hram – brvnara. U 1752. godini poreske obaveze stanovnika Golubinaca su drastično povećane, te su Golubinci u ovoj godini imali kontrabucije 575,28 for. i županijskog poreza 65,80 for. U godinama koje su usledile stanje stanovništva spahiluka se pogoršavalo.
IZVOR:
Iz rukopisa “Golubinci, selo u Sremu”
Komentari (0)