Порекло презимена села Кула Бањeр (Високо)

Порекло становништва насеља  Кула Бањeр (према књизи Кула и Бањер) – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља, комуникације и воде.

Ова су села западно од Копача и североисточно од вароши Високог. Цело насеље, у ком су Кула и Бањер с неким мањим селима, нема сталног назива; његови га сељани зову Кулом или Бањером, а власти га називају Кула-Бањер. Поток дели од Таукчића на северозападу. Из Потока граница се пење на брдо Улуковац, које се диже на северу од села. С Улуковца граница излази Великом Страном на Босну и дели од Копача на истоку. Раније је Босна чинила јужну границу.

После окупације Босне, пошто је саграђена жељезничка пруга Брод—Сарајево, станица Високо је подигнута на десној обали Босне, у пољу под Кулом, а временом се око станице подигао један нов део града Високог. Средином насеља тече Поток; долази испод Улуковца и раставља Бањер и Кулу: Бањер је на левој обали, источно, а Кула на десној, западно.

Сеоске су куће по странама и терасама изнад поља, али има и новијих кућа на крчевинама непосредно под Улуковцем.

Села се служе изворском водом. На Бањеру су извори До и Стублина, а у Кули Царица, чија је вода чунковима доведена у село. У Крчевини под Улуковцем је извор Сућеница, а има и један „бунар“.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање су већином испод села, али их има доста и над селом. Око Бањера су: До, Селишће, Награнце, Борак, Сачи-Њиве, Равне, Зидине и Стране. Око Куле су: Витица, Равне, Оплет, Ушаре, Поље, Крчевина. Изнад оба села је пространа Крчевина. Праве шуме нема никако; под ситном су шумом и служе као испаша стране: Папретине, Паљевина, Грабић, Саћ–њиве, Долови, Вратничка Шума, Тук и Баре.

На Бањеру је пет кућа и то све по једна православних Букараца, Балорда, Вујадиновића, Кокоруша и Гаврића; четири су куће око „ћимена“ а једна подаље. У Потоку, између Куле и Бањера је кућа муслимана Феризовића, и једна кућа Бехташевића на тераси Равни, лево од потока. Кула је на десној страни потока и ту су у ували око извора Царице 2 куће Дабића и 1 Манојловића. У Крчевинама су куће раштркане с обе стране потока са међусобним растојањем 100—500 метара; ту су 1 кућа Мијаковића, 1 Ћорине, 2 Манојловића. Западно од Куле, на тераси Равна су 3 куће Ђукића. На месту Барку у пољу крај друма и пруге 1 кућа Тривуновића и 4 словеначке породице Домицељ.

На Улуковцу је један старински муслимански гроб, за који веле да је шехитски (позната прича о ношењу одсечене главе). На том месту муслимани држе дову сваке године у последњи уторак пред Ђурђевдан. Прича се да је на Бањеру била „бановина“, и да се по томе село зове. У Кули и сада стоји агинска кула. Саћi–њиве су биле својина неког сачије, а на Зидинама су биле зидине, и отуда ти називи.

Порекло становништва.

Сви су данашњи становници ових села скорашњи досељеници. Иселили су: Млађен „Бугарин“ у Високо, Живковићи у Доли–Поље, Кузмани у Топусово Поље и Мићићи, који су били старином из Крајине, у Биочу.

Православни:

-Букарци (1) су старином из Бањана, где су се звали Огњеновићи. Дед им је био у Варешу, и имао дућан. Како је носио „букаре“, прозвали су га Букарцем. Из Вареша је доселио у Кулу, затим је прешао на Бањер, а неки су његови отишли по другим селима. Славе Никољдан.

-Вујадиновићи (1) су старином из Крајине, а доселили су пре окупације. Славе Јовањдан.

-Ђукићи (3) cy старином из Херцеговине. Раније су били и на Дреновицама. (Опширније у опису Дреновица, Чифлука и Чекрчића).

-Кокоруш (1) је доселио из Копача пре окупације а старином је из Крајине. Опширније у опису Копача.

-Гаврић (1) је дошао пре окупације из Чекрчића; старином је из Крајине. Опширније у опису Чекрчића.

–Дабићи (2) су старином из Херцеговине. Опширније у опису Чифлука и Двора.

-Манојловићи (3) су старином Миљковићи из Гостовића. Има их и у Зимчи. Славе Усјекованије.

-Балорда (1) је доселио пре 20 година из Оџака, где их још има. Старином је из Херцеговине.

-Ћорина (1) је доселио на крчевину пре 20 година из Лужнице; старином из Херцеговине. Слави Ђурћевдан.

-Мијаковићи (1) су старином из Херцеговине. Отац је ходао по најму, и пре 25 година населио се на Крчевинама. Славе Ђурћевдан.

-Трифуновић (1) је старином Капетановић и доселио је пре 35 година из Блаже у „планини“. Слави Мратињ–дан.

Муслимани:

-Феризовић (1) је старином из Никшића. Доселио му је дед пре окупације.

-Малановић или Мујић (1) доселио је пре 30 година из Арнаутовића, а пре тога је ходао по најму.

-Бекташ–Бекташевићи (1). Ахмет Бекташ, Арбанас од Призрена, који је живео и умро у Високом, имао је две жене и с обе деце. Једна му је жена овде, а друга у Високом.

Православно је гробље на Зидинама, а муслимани се копају у височком гробљу.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.