ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана
Током рата, од 1737. до 1739, три године су Голубинчани царску војску дочекивали и храном снабдевали, те возили и служили. “Тада су им многи коњи и волови од претешких напора поскапали, а и она марва, што је код куће остала, од глади је помањкала, јер је сву храну царска војска потрошила, те су, оставши без марве, често пута по цео дан хода морали на леђима својим носити храну за царском војском — и на Шапцу и на Рачи и под Београдом. као и пре тога под Нишом и Видином”.
Са војском у село је стигао и нежељени гост – куга. Током 1739/1740. године Сремом је свој данак узимала епидемија. “Окужена су била и нека насеља на спахилуку Земуна. Према извештају спахијског провизора Михајла Бардича од 20. августа куга је у Голубинцима престала три недеље раније, а y Бежанији месец дана пре тога, што ће рећи да је епидемије било и у овим селима”.
О изузетно тешкој ситуацији у којој су се обрели Голубинчани су се жалили преко свог кнеза Пејице Галичића Митрополиту, а једну од својих жалби о терету који подносе због војске, немаштине и епидемије завршили су речима како пате од “терпљења превеликаго, что не можемо сносити”.
Тих година, уз све наведене недаће, хајдучија је задавала посебне проблеме становништву. Двојица сељака из Голубинаца сведочила су како их је отео и одвео у Турску и у Банат неки харамбаша Дијак. О разбојништвима у Срему, како тврде историјски извори, расправљано је почетком априла 1732. године у Бечу, након што је са спахилука Земун јављено “да је група од 12 разбојника, возећи се на четворо кола, починила свирепа разбојништва и убиства над трговцима који су се враћали са вашара Иригу. Код Батајнице напали су неког сељака из Паланке, опљачкали га, а затим му сабљом одсекли главу. Koд Војке су на грозан начин убили двојицу Турака и једног Јерменина (вероватно трговци) и опљачкали њихов новац, а затим су пошли према Голубинцима, напали на колону од 15 кола која су се враћала са вашара од њихових власника отели сав новац. Од Земунаца су тражили 700 форинти харача претећи да ће им град запалити на све четири стране”.
Осим похаре од стране хајдука и царске војске, Голубинчани су имали проблема и са “Србијанском милицијом” – новонасељеницима у Граници. “Према једној притужби из 1739, неки од милиције оберкапетана Станише Марковића Млатишуме одузели су од двојице сељака у Голубинцима 800 ока меда, 300 ока брашна, маст, одећу и друге ствари у укупној вредности од 640 форинти.”
Током година формирања Војне границе у Срему (око 1742-1747), Земунско властелинство грофовске породице Шенборн после 1745. задржало је осам села: Прхово, Добановце, Војку, Пећинце, Голубинце, Попинце, Шимановце и Угриновце. У прво време није била јасна ситуација у погледу Карловчића, Товарника, Сакуле и Деча, од којих су прва три села нешто касније прешла под Границу, док је Деч остао у поседу спахије. Убрзо после инкорпорације дошло је до насељавања пустара Михаљеваца и Крњешеваца, па се пре 1750. властелинство састојало од 11 насеља. Неколико година касније, 1753, ово властелинство прешло је у посед Георгија Берната и променило назив у властелинство Војка, али је властелинова резиденција, па тако и седиште властелинства Војка било у Голубинцима.
Према попису из 1746. године у Голубинцима је: домаћина 21, ожењене браће и синова 7, неожењених 7. Село је располагало сесионалним земљиштем, површине у јутрима: засејано 53, незасејано 106, неплодно 600. Коса ливаде 60. Пописано је и: 36 волова, 39 крава, 47 коња, 1 ждребе, 10 јуница, 49 свиња, 45 грла оваца и коза. Кошница пчела 55. Контрабуција (порез) села у наведеној години износио је 209 фор.14,5 крајцара.
У 1747. години порески обвезници у Голубинцима били су: “Schivan Abakum, Trifun Pavovith, Ostoja Surduczanin, Mischko Veselinov, Lasar Menovith, Millovan Posanczith, Schivota Thodorov, Sava Stoischin, Thodor Maletin, Sima Schenler, Jovan Lepschinovith, Jovan Putnikov, Schivan Kovniczev, Thodor Schivanith, Marco Galliczith, Mihailo Banzvansky, Jovan Usurovith, Jovan Schodolacz, Stojan Vekith, Luca Lukith, Beicza Galliczith, Marco Goledarov, Mischko Staracz, Lyca Boschniakov, Jovan Jevtith, Subotha Gavith, Nedelko Bekith, Malletha Berczivanin, Marco Lafsith, Schretha Boschniakov, Jovan Belin, Stanitav Neschith, Doka Kosith, Nedelko Diav, Ninco Lapith, Petar Birov, Marco Vormetio, Jella udovicza, Wasa Koczith, Akanasie Popovith.”
Године 1749. као поданици Шерборновог властелинства Голубинчани су плаћали 319 фор. 20 крајцара. Према подацима пописа о Сремској епархији 1750/51. године, у Голубинцима је било 45 домова. У 1751. години у селу је саграђен храм – брвнара. У 1752. години пореске обавезе становника Голубинаца су драстично повећане, те су Голубинци у овој години имали контрабуције 575,28 фор. и жупанијског пореза 65,80 фор. У годинама које су уследиле стање становништва спахилука се погоршавало.
ИЗВОР:
Из рукописа “Голубинци, село у Срему”
Коментари (0)