Poreklo stanovništva naselja Čekrčići – Opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja, komunikacije i vode.
Po narodnom shvatanju selo Banjer, koje po upravnoj podeli ide uz Čekrčiće, čini zasebno naselje. Stoga je Banjer s obližnjim Zamilima zasebno opisan, a y ovom opisu Čekrčića obuhvaćena su samo ona sela što ih i narod označava zajedničkim imenom Čekrčići. To su Čekrčići, Dolipolje, Vrela i Krčevine. Sva su sela po stranama i terasama ispod brda Dobrog i Strmca, a na levoj strani reke Bosne, upravo u uglu što ga čine Bosna, Strmac i reka Fojnica. Čekrčići su na dve terase pored Bosne, Doliaolje je na jednoj nešto višoj terasi, a Vrela su po stranama oko potoka Vrela, zapadno od Dolipolja. Iznad Dolipolja i vrela su Krčevine. Udaljenost između ovih sela iznosi 10—30 minuta. U zapadnom delu naselja, pored reke Fojnice, razvio se jedan deo varoši Visokog, to je t. zv. Prijeko.
Na Vrelima su tri žive vode s opštim imenom Vrela. Od njih otiče potok Vrela na severozapad, u Bosnu. Donja sela oskudevaju izvorskom vodom, te s toga mnogo upotrebljavaju vodu iz Bosne i kopaju bunare. Na sredini Dolipolja je vrlo jaka i dobra česma. Na Krčevini je vrelo Ostruga.
Zemlje i šume.
Zemlje za obrađivanje su obično ispod kuća, po blažim stranama i terasama. Mesta na kojima su njive zovu se u Čekrčićima: Dobrici, Ravni, Kolibe, Rastoke, Rupe, Drače, Rakite, ljuljevnici, Skladovi, Mlinčić, Livade, Kuta, Radeljak, i Otoci u Bosni. U Dolipolju su: Ravne, Vinograd, Lug, Selišće, Breznica, Redeljak, Nadpolje, Zakutnjica, Do, Strana, Osredci, Brijeg, Paljevina, Falačka, Krčevina, Trnata Njiva, Buklašica, Duga Njiva, Prisoj, Glogovik, Rovovi, jelovotke, Gornja i Donja Strana, Komin, Livade i Bašče.
Na Vrelima su još: Vrela, Sijela, Kaldrma i Krčevine. Sitna šuma, u isto vreme i ispaša, većinom je po stranama iznad sela. To su: Dobrićevac, Strmac, Osretke i Površnica. Donjim selima služe kao ispaša i otoci po Bosni. Ranije je bilo mnogo više šume.
U Čekrčićima su 10 „šljemena“ Cvijanovića, Mirića Vukićevića i Pajkića; sve su te kuće okupljene oko četvrtastog ćimena, na čijem je gornjem kraju kula. Nekoliko je kuća izvan sela: na Dobricima su 3 kuće Cvijanovića, Šurbata i Antića, na Radeljkovini 2 kuće Gavrića i u Kutima 3 kuće Živkovića, Šarenaca i Bjeloša. U Dolipolju su kuće takođe većinom oko ćimena. Oko ćimena su 9 kuća, na Osredcima prema Zemilima su 2 kuće (Skopljaci), a dve su kuće na Pločniku, na putu za Visoko. U Vrelima je šest kuća raštrkanih po stranama. Na Krčevinama je osam kuća: 3 kuće Mirića su u jednom čoporu, a sve su ostale vrlo raštrkane.
Postanak sela.
O postanku imena Čekrčića ovde ne znaju ništa. Od Suljagića u Hadžićima slušao sam da je zajedno c njihovim pretkom došao i Čekrklija, da se naselio u sadašnjim Čekrčićima, i da je njegov rod izumro. Njiva Kolibe prozvana je po tom što su tu bile ciganske kolibe. Njiva Falačka je slaba; uvek izda — „fali“, pa makar se i gnojila. Na Vinogradu su „birvaktile“ begovi sadili vinograde. Na Breznici je bila šuma, pa je iskrčena. I na Paljevini je bila šuma pa izgorela. Pločnik je prozvan po kamenim pločama. Na kaldrmi ima tragova od negdašnjeg kaldrmisanog puta što je išao u Visoko, i otuda ovo ime.
Staarine u selu.
Po stranama iznad Dolipolja pa sve do Žrvanja bilo je mnogo „grčkih grobova“. Stećke je sve upotrebio jedan Skopljak, koji je od njih pravio krstače i druge stvari. Ipak se mogu poznati grobovi. Po istoj strani bilo je i muslimanskih grobova.
Živo je predanje, a ima i drugih dokaza da su u Čekrčićima i Dolipolju ranije živeli sami ili u većini muslimani. Verovatno su mnogi od njih izumrli, jer se za ranije pomenutu kaldrmu priča da je put bio zarastao u šumu, te je docnije opet raskrčen. Oko puta su bile sitne trešnje da je veverica mogla ići s jedne na drugu. Priča se, kako su age iz Čekrčića hteli da u Čekrčiće dovedu vodu s dolipoljske česme, ali im to dolipoljski bezi nisu dozvolili.
Blizu kuća Cvijanovića u Čekrčićima je staro muslimansko groblje, a kraj njihove kuće je i mesto Džamica, gde je, po predanju, bila džamija. U sidžilu visočkog kadije pominju se 1811 godine neki muslimani iz Čekrčića i pravoslavni iz Dolipolja. Poslednji muslimani odselili su se u glavnom u Visoko. Iz Dolipolja su se iselili Suljići pre 60 godina na Plješivncu, a Lugonje pre 30 g0dina u Visoko i Kralupe.
Sa Vrela su otišli u Visoko muslimani Jusić Avdija (pre 15 godina), Sorguć i Ahmetaši. Iz Čekrčića je otišao u Visoko pre 15 godina poslednji musliman Fejzić; pre njega je Odselio Bero Juso, za kog vele da je bio starosedeoc u Čekrčićima. U Čekrčićnma i sada stoji jedna aginska kula, a u Dolipolju je bio čardak Zukanlija, pa je oboren. Ranije su u ovim selima boravili i ovi pravoslavni rodovi: Zeleni n Bukarci u Čekrčnćima, Rakovići i Prtvari u Dolipolju. Danas žive sami pravoslavni i svi su doseljenici. Ti su se doseljenici namnožili i podigli kuće na mestima gde ih pre nije bilo (Osredak, Pločnik, Krčevine).
Poreklo prezimena.
-Cvijanovići (4) su najstariji doseljenici. Starinom su Bojići iz Vranjevine u Bosanskoj Krajini. Istog su porekla i Zujići u Vratnici i Podlugovima, Nogići u Lužnici, i:
-Gavrići (3) y Čekrčićima. Gavriće zovu i Kingilovićima. Doselili su pre 140 godina. Slave Đurđevdan.
-Mirići (6) su starinom Bakoči iz Hercegovine. Ovi vele da su iz Banjana (V. opis Ljubnića i Drenovice). U Čekrčiće su došli pre 80 godina sa Zbilja. Doselila im je prababa i dovela deda, koji je još bio dete. Ona se udala za nekog Mirića, i tako se i predak današnjih Mirića prozvao Mirićem.
S Mirićima su se u ovom selu izmešali:
-Đukići (2), takođe starinom iz Hercegovine. Mnrići se inače pominju rano, ali kao stanovnici sela Mrakova. Mirići–Bakoči slave Aranđelovdan i prislužuju Petkovicu, a Šukići slave Jovanjdan. V. opise Drenovice, Čifluka, Zbilja i Arnautovića.
-Vukićevići (2) su starinom iz Krajine i zajedničkog su porekla s Glišićima. Opširnije u opisu Ljubnića.
-Pajkić (1) je doselio iz ljubnića pre 50 godina, a starinom je iz Krajine. Ima ih još u Luci, Donjoj Bioči i u Ribarićima. Slavi Jovanjdai.
-Šarenci (2) su doselili sa Žrvanja pre 60 godina. Starinom su iz Hercegovine i zajedničkog su porekla sa Šarencima u Muhašiiovićima i Visokom. Slave Lazarevdan.
-Šurbati (2) su doselili iz Ljubnića, gde ih još ima, a starinom su iz Hercegovine. Slave Jovanjdan
-Antić (1) je starinom Šagovnović od Bileće u Hercegovini, a doselio je iz Ljubnića, sa Čitluka, pre 40 godina. Istog je roda i Savić u Mrakovu. Zvali su se i Đukići. Slave Jovanjdan.
-Živkovići (3) su starinom Paovice iz Hercegovine, odakle im je doselio ded. Slave Jovanjdan.
-Skopljaci (5) su starinom Kunovci iz Krajine. Doselio im je ded u Dolipolje pre 80 godina. Skopljacima su prozvani po polju Skoplju, kroz koje su došli. Ranije su boravili na Velikoj Njivi i u Biskupićima. Slave Đurđevdan.
-Kašikovići (2) su starinom iz Hercegovine, odakle su doselili pre 70 godina. Ima ih i y Ljubnićima. Slave Đurđevdan.
-Ristanovići (2) su starinom Žalice iz Hercegovine. Slave Aranđelovdan. V. opis Visokog.
–Lalići(2) i Mirkovići (4) su zajedničkog porekla. Starinom su iz Banjana u Hercegovini. Doselio im je ded pre 60—70 godina. Lalići su ranije boravili u Treskama, pa su jedni odatle otišli u Brgulje, a drugi u Krivoglavce. Mirkovića ima još na Zamilima. Od ovoga su roda još Perovići na Velikoj Njivi u Milićima i Kubatlije u Čifluku. Svi slave Jovanjdan; Lalići su ranije prisluživali jesenji Jovanjdan.
-Kokotović (l) je doselio pre 10 godina sa Smreka, a starinom je iz Krajine. Ima roda još na Zbilju. Slavi Nikoljdan.
-Savića (1) su starinom iz Hercegovine. Opširnije u opisu Banjera. Slave Aranđelovdan.
-Lukić (1). Naselio se pre 18 godina na Vrelima, a pre toga hodao po najmu. Rod su mu Lukići na Zbilju, a svi su zajedničkog porekla sa Banovićima u Čifluku, t.j. starinom iz Hercegovine. Slavi Đurđevdan.
-Toholj (1) je starinom iz Neretve u Hercegovini, a u Vrela je došao iz Rakovice. Slavi Đurđevdan. V. i opis Rakovice.
-Maksimović. (1) doselio je u Vrela pre 12 godina s Gorana, gde ih još ima. Slavi Nikoljdan.
-Bjeloš (1) je starinom iz Hercegovine. Opširnije u opisu Topuzovog Polja.
Groblje je između Čekrčića i Dolipolja.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)