Порекло презимена, села Дреновица (Илијаш)

12. март 2023.

коментара: 0

Порекло становништва села Дреновац – Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља, комуникације и воде.

Ово мало село лежи на левој страни Потока, који извире у Бакијашу а својим доњим током дели Љубниће од Балибеговића. Куће су у присоју, на висини од 600 м. Брдо Бојишће дели Дреновицу од Влашчића на западу; Бојишће се продужава према северу као Жрвањ.

Брајићи носе воду са Стублине под кућом, а Ребрине са Шћепанове Воде. Све су њиве испод кућа и зову се: Дреновице, Шћепанова Њива, Крчевина, Травњак, Бакијаш, Брдо, Расоји, До, Поткућница. Шуме су око села: Бојишће, Расоји н Осоји. То су уједно и испаше.

Тип села.

У селу су свега 2 куће Ребрина и 1 Брајића, све три су поред пута на већим растојањима, а изнад дола којим тече Поток.

Стари Ребрина слушао је да су на Бојишћу биле циганске черге. И сада се једно место, обрасло у шуму, зове Чергалишће. По причању, најстарији становници овога села били су Тинтори. Уз кугу сви „залистили“ и покопани суу башчи Стублику под Ребринином кућом. Били су православни и њихова рода још има по Црнотини у сарајевском срезу. Може бити да је и у називу Шћепанова Њива сачувана успомена на кога од њих. У селу су још боравили пре данашњих становника Кашиковићи и Савићи.

Порекло становништва.

-Ребрине (2). На селишту Пинтора населио се Ребрина. Доселио је из Кралупа, а старином је Бакоч из Ластве код Требиња. Као кириџија гонио он једном коње из Кралупа, и један товар му се превалио пред кућом Кубатлија у Ратковцима. Није хтео да их зове у помоћ, али један Кубатлија изиђе из куће да му помогне. Том приликом он случајно завуче руку у Јованова недра и узвикне: „Колико му је ребро ко самарска штица“. Због тога њега и потомке му зову Ребринама. Исти род су Мирићи и Рибари по другим селима, јер су се с Јованом била доселила из Херцеговине још два брата, а било их је свега пет. А Јован је доселио на Дреновцу пре 100 година. Славе св. Арханђела, прислужују св. Луку.

-Брајићи (l) су се населили на месту где су били Кашиковићи, који су се овде изделили и иселили у Кути и на Жрвањ, па Савићи, који су сада на Бањеру. Перо Брајић је дошао са Влаичића још „за турске судије“. Старином су из Крајине. Славе Аранђеловдан.

Сви се копају у гробљу у Кралупима.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.