Порекло становништва насеља Љубнићи – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Ово се насеље дели на села Горње и Доње Љубниће, Чифлук, Жрвањ и Дреновицу. Дреновица је знатно удаљена од осталих и у брду, те је засебно описана. Насеље се протеже од Потока, који дели од Балибеговића, па до Усјели према Чекрчићима. Горњи љубнићи су на горњем оквиру поља крај Босне, а Доњи Љубнићи и Чифлук а доњем. Од Горњих до Доњих Љубнића има око 400 корака, а од Доњих Љубнића до Чифлука око 10 минута хода. Обала, на којој су та села, висока је неколико метара, и Босна не чини селима никакве штете. Жрвањ је скорашња крчевина „ удаљен је око 20 минута од Горњих Љубнића, а куће су му раштркане по странама брда Жрвања а око Потока из Суодаља, који долази из Суодоља и тече у Чекрчиће; стране на којима је село зову се Жрвањ, Пировача, До и Гај.
Према томе Жрвањ је одељен од Љубнића косом Велико Брдо—Жрвањ (605 м)—Паљике. У Горњим Љубнићима је врело Јанковац, у Доњим Љубнићима носе воду с врела Ловачице и реке Босне, на Жрвању је Стублина. И у Чифлуку носе воду највише с Босне, нарочито лети, а по њивама из врела Луг, Студенац и Чесмица.
Земље и шуме.
Земље за обрађивање су већином по терасама и блажим странама испод кућа, али их има и изнад кућа. У Горњим Љубнићима су: Луке, Нова Крчевина, Пода, Поткућа, Лопатак, Бубан и Црквице. У Доњим Љубнићима су: Дворишће, Поткрајница, Горње и Доње Поље, Горња и Доња Лука и Барица. У Чифлуку су у пољу изнад кућа њиве: Поље, КапицаЛуке, Тук и Пировача а по странама изнад поља: Топола, Крчевина, Пријека Њива, Јевтина Њива, Барица, Луг, Пријетњача (пријека њива) и Ловишћа. На Жрвању су: Пировача, Диљка, Њивица, Поткућа, Јасик, До, Стевановача, Загони, Кашиковаћа, Вртлићи.
Ситне шуме — шикаре — има по странама и главицама изнад села: Убојишћа, Суодаље, Гај и Руњевице. Те шуме и .Луке крај Босне су испаше.
Тип села.
На Жрвању је 9 раштрканих кућа, међусобно удаљених 5–30 минута. У Горњим љубнићима је 6 кућа у једном чопору, а у Доњим Љубнићима 5 кућа окупљених око негдашњег атинског чардака. Читлук се дели на Глишића и Попића Читлук са по 2 куће.
Насеље је врло старо. На њиви Црквицама у Горњим Љубнићима је средњевековно гробље. Прича се да је ту била црква, која је првобитно била на Црквици изнад Врбовника, па једне ноћи прешла преко Босне овамо, јер је нека жена ставила на црквену стреху дечије пелене да се суше. Њива Стевановача добила је име по Стевану 3ynypy, а Јевтина њива или Јевтиновача по Јефти Јефтићу.
Порекло стаановништва.
Данас у целом насељу живе само православни. Они знају да су пре њих у овим селима били муслимани. Има и један запис који то потврђује. На једном венчању код височког кадије био је 1753/54 као сведок Омер син Реџепов из Љубнића. Најбољи је доказ тај што је страном изнад Љубнића и Чекрчића било једно огромно муслиманско гробље, па су му нишани већином уклоњени и употребљени. По тој страни било је и „грчких гробова“, али су сви стећци разнети.
Раније су у Љубнићима живели и ови православни родови: Голубовићи, Павловићи, Пајкићи, Крстовићи, Вукићевићи (сада у Чекрчићима) и Јевтићи (сада на Бањеру).
Данас у овим селима живе родови:
-Мојшићи или Мојсиловићи (2) су старином из Бањана. Опширније у опису Оџака.
-Попићи (3) су старином из Попова, а у Љубниће су дошли из Балибеговића, где их још има.
-Билали (4) су старином из Херцеговине. Има их и у Балибеговићима. Славе св. Николу.
-Букарци (1) су старином Огњановићи из Херцеговине, из Бањана. На Жрвањ су дошли пре 50 година, а пре тога су ходали по најму, те су тако били раније на Бањеру и у Оџаку. Славе Никољдан. –
-Бујаци (2) су старином из Дувна. На Жрвањ су дошли пре 60 година из Кралупа, где их још има. Славе св. Ђорђа а прислужују св. Марка.
-Ђукићи се зову и Антићи (2), а доселили су пре 20 година с Добрика у Чекрчићима. Старином су Бакочи од Требиња. Опширније у опису Чекрчића, Дреновице и Арнаутовића. Славе Јовањдан.
-Ђукићи (2) дед доселио је из Врањске код Билеће у Херцеговини. Славе Ђурђевдан.
-Савићи (1) је доселио с Бањера, где их још има, а старином је Лисов из Херцеговине. Опширније уопису Чекрчића.
-Глишићи (2) су старином из Босанске Крајине. Доселио им је леп. Звали су се Раковићи. Од Раковића су деобом постали Глишићи, Вукићевићи у Чекрчићима и Цвијетићи у Радовљи. Неки од Глишића преселили су у Оџак. Славе Стјепањдан а прислужују Богородичин Покров.
-Шурбати (2) нису сви један род. Међу Шурбатима у Доњим Љубнићима је и једна породица Бабића. Бабићев отац дошао је раније у Љубниће и превео Шурбате са Смршнице. Шурбати су му били рођаци, браћа од тетке. Шурбати су старином од Требиња и служе Јовањдан.
-Бабић је вероватно старином из Херцеговине и служи Аранђеловдан.
-Шурбати (3) не знају ништа о свом пореклу. Сада су им куће у Горњим Љубнићима, а раније на Жрвању и Чифлуку. Славе Јовањдан.
Сеоско је гробље на Црквицама заједно са средњевековним.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)