Порекло становништва села Горани – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Насеље лежи између брда Ћетнице, Ковачевице и Стјене Горе. Брдо Ковачевица чини северну границу према Бањаруши. Од Тушњића на западу деле Рањак, који веже за Ковачевицу, па Сапоте, Врдољача, Пасја Глава, Мердевине, Стјена Гора, па коса Гајчине и онда поток Супињаш до Фојнице. Река Фојница чини јужну границу до места Чморца, где настаје источна граница, која иде уз Стране и Ћетницу на Ковачевицу.
Испод Ковачице настаје више долова. Ти се долови састају у два већа: Лијен Поток и Дивша–Вратолом, који су растављени једном дугом косом; на овој је коси већи део насеља, а нешто кућа има и у долу Дивши и у пољу крај друма. На поменутој коси је село Горани, На десној страни дола Дивше су Добрије, а под Ћетницом Равнице. У пољу је Опрженица, на изласку потока Вељака у поље; овај поток извире у брду под истоименом страном.
Доловима теку потоци само за време киша. У долу Дивши су Водице, главно врело у Горанима. Изнад села, под Бањарушом је врело Рошћа, а под селом Даковац.
Земље и шуме.
Њиве су по доловима и странама око села. Нешто њива има у Горанском Пољу, поред Фојнице, и по скорашњим крчевинама изнад села. Неке су и по 2 км далеко од села. Зову се Водице, Селишћа, Руговићи, Добрије, Дивша, Забодаче, Поткуће, Поља и Подвиње. Шума је по већ помињатим брдима и странама око села; ту су и испаше.
Тип села.
У селу Горанима су куће поред пута, косом, и готово да су збијене. Ту су 1 кућа Несторовића, 2 Самарџића, 1 Костића, 1 Дабића и 2 Ћурића. Изван села је на крчевини у врху дола Сјеножетве 1 кућа Самарџића. На Добријама су по једна кућа Самарџића и Ћурића, а на Равницама 1 кућа Драгунића. На Опрженици су куће и кафане Шакоте и Лојпура, а даље низ друм Крстића и Дабића. Драгунићи су муслимани, а сви су остали православни.
Насеље је добило име по своме положају међу горама. На Мердевинама су биле неке стене по којима се могло ићи као по „мердевинама“ (лествама). Вратолом је добио име по свом облику; то је дубоко усечен део долине потока и личи на висећу долину. На Подвињу је било винограда, и отуда то име.
Старине.
Одмах изнад села Горана, а на истој коси је велика средњевековна некропола, обрасла у ситну шуму. Стећци су од конгломерата, од ког је састављено овдашње земљиште, те су с тога слабо сачувани. У пресеку по краћој осовини стећци имају облик трапеза или паралелограма. Кажу да у овом насељу има тих гробова на све стране. Друго је веће гробље у пољу поред Фојнице; ово је гробље на једној хумци, вероватно вештачкој, а зове се Градина. Причају, да су овде налажени и новци. Под селом је и старо муслиманско гробље. У Горанима су раније живели муслимани, који су много страдали од куге. Последњи муслимани у селу били су Кубати и Ахметаши, који су иселили, па су у Горанима неко време живели само православни. Неки православни сељаци из овога села помињу се у сиџилу височког кадије 1811. године. Старији људи памте када није било других кућа осим неколико на коси „Горани“. Остала су села постала деобом и досељавањем.
Изумрле су породице неког Ђуре и Вука, а пре 20 година понова се населила једна муслиманска породица.
Порекло становништва.
–Самарџићи (4). Једна се грана зове Митрушићима, по мајци. Старином су из Херцеговине, одакле су се доселили Петар, Раде и Триша. На Горане су дошли после многог сељакања. Има их још у Кралупима и у Сарајевском Пољу. По испитивањима пок. С. Трифковића, Самарџићи у Двору,у Сарајевском Пољу, доселили су од Билеће најпре у Луке код Пазарића пре 170 година. Славе Ђурђевдан.
-Несторовићи (1) су старином Говноваре из Крајине. Доселио им је прадед. Имају рода и у Топусовом Пољу. Славе Лазаревдан.
–Бодироге (1) су старином из Херцеговине. Славе Аранђеловдан.
-Дабићи (2) су старином из Херцеговине. Опширније у опису Чифлука.
-Костића (1) су род с Костићима у Биочи, од којих сам сазнао да су старином из Пилатоваца код Билеће, да су пре 90—100 дошли на Горане, одавде у Кралупе u npe 45 год. у Биочу. Сви славе Јовањдан.
-Ћурићи (3) су дошши с Града, а старином су Из Сарајева. Опширније у спису Града.
-Шакота (1) је старином од Билеће у Херцеговини. Пре неких 100 година дошли су из Херцеговине његови дед, стриц и баба y Хаџиће, одакле су се раселили, па их сада има и у Двору у Сарајевском Пољу. Славе Лазаревдан.
-Лојпур (1) је старином од Стоца у Херцеговини. Слави Никољдан.
-Крстић (1) је недавно доселио из Високог.
Муслиманин Драгунић (1) доселио је пре 20 година из Грајани.
Православно је гробље изнад села, у старом средњевековном, а муслиманско под селом.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)