Poreklo stanovništva sela Gorani – opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja i vode.
Naselje leži između brda Ćetnice, Kovačevice i Stjene Gore. Brdo Kovačevica čini severnu granicu prema Banjaruši. Od Tušnjića na zapadu dele Ranjak, koji veže za Kovačevicu, pa Sapote, Vrdoljača, Pasja Glava, Merdevine, Stjena Gora, pa kosa Gajčine i onda potok Supinjaš do Fojnice. Reka Fojnica čini južnu granicu do mesta Čmorca, gde nastaje istočna granica, koja ide uz Strane i Ćetnicu na Kovačevicu.
Ispod Kovačice nastaje više dolova. Ti se dolovi sastaju u dva veća: Lijen Potok i Divša–Vratolom, koji su rastavljeni jednom dugom kosom; na ovoj je kosi veći deo naselja, a nešto kuća ima i u dolu Divši i u polju kraj druma. Na pomenutoj kosi je selo Gorani, Na desnoj strani dola Divše su Dobrije, a pod Ćetnicom Ravnice. U polju je Oprženica, na izlasku potoka Veljaka u polje; ovaj potok izvire u brdu pod istoimenom stranom.
Dolovima teku potoci samo za vreme kiša. U dolu Divši su Vodice, glavno vrelo u Goranima. Iznad sela, pod Banjarušom je vrelo Rošća, a pod selom Dakovac.
Zemlje i šume.
Njive su po dolovima i stranama oko sela. Nešto njiva ima u Goranskom Polju, pored Fojnice, i po skorašnjim krčevinama iznad sela. Neke su i po 2 km daleko od sela. Zovu se Vodice, Selišća, Rugovići, Dobrije, Divša, Zabodače, Potkuće, Polja i Podvinje. Šuma je po već pominjatim brdima i stranama oko sela; tu su i ispaše.
Tip sela.
U selu Goranima su kuće pored puta, kosom, i gotovo da su zbijene. Tu su 1 kuća Nestorovića, 2 Samardžića, 1 Kostića, 1 Dabića i 2 Ćurića. Izvan sela je na krčevini u vrhu dola Sjenožetve 1 kuća Samardžića. Na Dobrijama su po jedna kuća Samardžića i Ćurića, a na Ravnicama 1 kuća Dragunića. Na Oprženici su kuće i kafane Šakote i Lojpura, a dalje niz drum Krstića i Dabića. Dragunići su muslimani, a svi su ostali pravoslavni.
Naselje je dobilo ime po svome položaju među gorama. Na Merdevinama su bile neke stene po kojima se moglo ići kao po „merdevinama“ (lestvama). Vratolom je dobio ime po svom obliku; to je duboko usečen deo doline potoka i liči na viseću dolinu. Na Podvinju je bilo vinograda, i otuda to ime.
Starine.
Odmah iznad sela Gorana, a na istoj kosi je velika srednjevekovna nekropola, obrasla u sitnu šumu. Stećci su od konglomerata, od kog je sastavljeno ovdašnje zemljište, te su s toga slabo sačuvani. U preseku po kraćoj osovini stećci imaju oblik trapeza ili paralelograma. Kažu da u ovom naselju ima tih grobova na sve strane. Drugo je veće groblje u polju pored Fojnice; ovo je groblje na jednoj humci, verovatno veštačkoj, a zove se Gradina. Pričaju, da su ovde nalaženi i novci. Pod selom je i staro muslimansko groblje. U Goranima su ranije živeli muslimani, koji su mnogo stradali od kuge. Poslednji muslimani u selu bili su Kubati i Ahmetaši, koji su iselili, pa su u Goranima neko vreme živeli samo pravoslavni. Neki pravoslavni seljaci iz ovoga sela pominju se u sidžilu visočkog kadije 1811. godine. Stariji ljudi pamte kada nije bilo drugih kuća osim nekoliko na kosi „Gorani“. Ostala su sela postala deobom i doseljavanjem.
Izumrle su porodice nekog Đure i Vuka, a pre 20 godina ponova se naselila jedna muslimanska porodica.
Poreklo stanovništva.
–Samardžići (4). Jedna se grana zove Mitrušićima, po majci. Starinom su iz Hercegovine, odakle su se doselili Petar, Rade i Triša. Na Gorane su došli posle mnogog seljakanja. Ima ih još u Kralupima i u Sarajevskom Polju. Po ispitivanjima pok. S. Trifkovića, Samardžići u Dvoru,u Sarajevskom Polju, doselili su od Bileće najpre u Luke kod Pazarića pre 170 godina. Slave Đurđevdan.
-Nestorovići (1) su starinom Govnovare iz Krajine. Doselio im je praded. Imaju roda i u Topusovom Polju. Slave Lazarevdan.
–Bodiroge (1) su starinom iz Hercegovine. Slave Aranđelovdan.
-Dabići (2) su starinom iz Hercegovine. Opširnije u opisu Čifluka.
-Kostića (1) su rod s Kostićima u Bioči, od kojih sam saznao da su starinom iz Pilatovaca kod Bileće, da su pre 90—100 došli na Gorane, odavde u Kralupe u npe 45 god. u Bioču. Svi slave Jovanjdan.
-Ćurići (3) su došši s Grada, a starinom su Iz Sarajeva. Opširnije u spisu Grada.
-Šakota (1) je starinom od Bileće u Hercegovini. Pre nekih 100 godina došli su iz Hercegovine njegovi ded, stric i baba y Hadžiće, odakle su se raselili, pa ih sada ima i u Dvoru u Sarajevskom Polju. Slave Lazarevdan.
-Lojpur (1) je starinom od Stoca u Hercegovini. Slavi Nikoljdan.
-Krstić (1) je nedavno doselio iz Visokog.
Muslimanin Dragunić (1) doselio je pre 20 godina iz Grajani.
Pravoslavno je groblje iznad sela, u starom srednjevekovnom, a muslimansko pod selom.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)