Порекло становништва села Тушњићи – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Ово насеље, чија су села лежала на ранијем путу Високо – Кисељак, забачено је од како је нови друм саграђен пољем испод села, поред реке Фојнице. Насеље је скривено по странама потока Бара, леве притоке Фојнице. А косе и брда деле га од осталих насеља на левој обали Фојнице. Од Подастиња на западу дели га коса Калодра–Каоница—Краљин, од Срхиња на северу дебело Брдо, Јасен и Псиње, а од Горана на истоку брдо Ст(и)јена Гора. Средином Тушњића тече поток Баре и салива се y Фојницу, која чини јужну границу насеља. На том потоку су пет малих млина, који мељу само кад је „поступ“, када услед великих киша Фојница толико нарасте, да не могу млети млини на њој. На левој страни потока Бара су муслиманска села, а на десној мешовита. На левој страни Бара су три муслиманска села, три чопора, сва три поред старог пута за Кисељак и издужена попреко по страни исп0д Стјене Горе. Најгорње је село Клијен или Каравдића, око 100 метара испод њега су Хусељићи и Ашчалићи; ова су два села једно уз друго, и дели их само „мејтеф“. На десној страни потока су раштркана мања села са муслиманским, православним и католичким становништвом.
Крај потока су Като и Шабана. Ниже Котла су (Х)одаћа и до њих Равне. Изнад Котла је Игршиће. Даље од Игришћа су, а све поред старе калдрме за Кисељак, Крушка, Каоница и Калодра. Неколико новијих кућа је у Пољу под селом: крај Бабина Гребља, на Рокачама, у Лукама, на Солилима и на Требану.
У селу има више врела, али лети већином пресушују. Не пресушју Жарна и Барица у Каравдићима. Села на десној страни потока носе воду с врела Урве, Крушке и недавно отворене Мије–воде; ни ова врела не пресушују.
Земља и шуме.
Старе њиве су око села, у непосредној близини кућа. Скорашњих крчевина има и по странама изнад села, нарочито по Стјеној Гори. Места на којима су њиве зову се: Баре, Жарна, Поткуће, Прибрежак, Вина, Кабо–До, Псиње, Дрношица, Менгај, Врандук, Клићевац, Кланца, Јасен, Понијер, Игришће, Кото, Раван, Вртле, Сграна, Долина, Крушка, Каоница. По помињатим странама око села има доста шуме али ·ситне. Раније је било више шуме. Зна се да су цела Вина и пола Котла били под шумом. По тим је шумама и испаша.
Посматрано као целина, насеље је разбијеног типа. У муслиманским су селима куће у густим скупинама. У Ашчалићима су 5 кућа Ашчалића и 1 Пиње–Хашимовића, у Хусељићима су 8 кућа Суљића и Хусељића, затим по једна Ћехајића и Ашчалића и на Клијену 5 кућа Каравдића и 1 Хусељића; на Плочи изнад Клијена је још једна Каравдића. У Котлу је 1 кућа Шабана, а у Шабанима 3 куће Шабана, 1 Каравдића и 1 Суљића. На Одићу је 1 кућа Антоновића, на Равнама 3 куће Андрића, на Игришћу 1 Андрића. На Крушци је 1 кућа Јошила, на Каоници 1 Луцића и на Калодрама 1 Качара. У пољу су: Крај Бабина Гребља 2 куће Милојевића, у Лукама заједничка кућа Лојпура и Андрића, на Солилима 1 кућа Копривица и на Требану 1 кућа Туке. На Рокачама је 1 кућа Медана и кафана Хусељића, на изласку потока Бара у поље. Села Каравдићи, Хусељићи, Ашчалићи и Шабани носе имена по још живим родовима. Кото се зове по свом облику: то је мања увала налик на вртачу. На Солилима је сољена стока, те се то место по томе прозвало. За село Одиће најчешћи је назив „Одиће“, али се чује и „Одићи“ и Ходићи“.
На Одићу је један стари „грчки“ гроб, чији је стећак већ сав полупан. Између села на левој страни Бара и Стјене Горе је веће „грчко гребље“, а тих гробова има и у пољу, у Лукама. И сада се још познају остаци старе калдрме Високо—Кисељак, што ју је градила нека жена као свој „хаир“. Пре 20 година нађен је у Тушњићима један суд са сребреним новцима. На коси Понијеру, изнад Краљина је крстом обележен гроб неке бабе која је ту умрла бежећи од куге.
Међу муслиманима у селу има и старинаца, а сви су православни и католици досељеници. Изумрли су муслимански родови Ферхатовића, Ђунлића и Гачана, а од православних породица неког Томе, који је био у роду с Милојевићима.
Један од Каравдића одселио је у Турску.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Ашчалићи (6) ce сматрају старинцима.
-Шабани (4) се сматрају старинцима.
-Ташаковићи (1) се сматрају старинцима.
-Каравдићи (7) се такође сматрају старинцима.
-Ћехаје (1) је доселио пре окупације c Палежа. Дошао је на мираз.
-Емше (1) су доселили из Духара пре 80 година.
–Медановић (1) је био дете кад га је мати довела из Високог, преудавши се у ово село. Био је најамник код Каравдића, оженио се у селу и стално настанио.
–Авдић, у кући Каравдића на Клијену, старином је Ајдиновић из Грђевца, а доселио је у ово село из Моњара, после окупације.
-Хашимовић (1) је био најамник у Ашчалића, и тако се настанио у селу.
Православни:
–Милојевићи (2). Дед им је доселио из Херцеговине. Ходао је којекуда по најму, и овде се населио још пре окупације. Славе Никољдан.
-Јошило (1) је старином из Херцеговине. Боравио је у Мракову, па на Солилима, и најпосле искрчио нешто земље на Крушци, и ту се населио.Истог је порекла и Јошило у Чифлуку. Слави Илиндан.
-Антоновићи (1) су старином из Херцеговине. Били су у Загорицама, одакле су се још за турскога времена разишли у Тушњиће и Кралупе. (В. опис Двора). Славе Никољдан.
–Андрићи (5) су старином из Бањана и заједничког су порекла с Бајићима у Соврлима. У Тушњићима су они најстарији досељеници од православних. Славе Св. Јована, а прислужују Св. Саву. У Билећским Рудинама има још Андрића; Ј. Дедијер је за њих забележио да су старином из „Црне Горе“ и да имају рода у „Високом“.
-Копривица (1) je селио c Веле на Дражевиће, па на Плочу, Кобиљу Главу, Бањер, Долипоље и напослетку на Солила. Копривице су старином из Бањана, одакле су се око 1600 године населили на Велој. У околини Високог има их још на Бањеру, у Мракову.
–Лојпур (1) је старином из Херцеговине. Опширније у опису Горана.
Католици:
-Качар (1) је старином из Брестовског. Ходао је по најму, а 1922 год. населио се у Тушњићима.
-Луцић (1) je дошао из Моњара на женовину у кућу пунца Главаша, а њему је дошао у кућу Луцић из Крешева, такође на женовину.
-Тука или Арбук(уша) (1), удовица, доселила је из Подастиња и држи кафану.
Гробља.
Муслиманско је гробље на Поредицама, до средњевековног, православно у Котлу, а католици се копају у Подастињу.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)