Poreklo stanovništva sela Tušnjići – opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja i vode.
Ovo naselje, čija su sela ležala na ranijem putu Visoko – Kiseljak, zabačeno je od kako je novi drum sagrađen poljem ispod sela, pored reke Fojnice. Naselje je skriveno po stranama potoka Bara, leve pritoke Fojnice. A kose i brda dele ga od ostalih naselja na levoj obali Fojnice. Od Podastinja na zapadu deli ga kosa Kalodra–Kaonica—Kraljin, od Srhinja na severu debelo Brdo, Jasen i Psinje, a od Gorana na istoku brdo St(i)jena Gora. Sredinom Tušnjića teče potok Bare i saliva se y Fojnicu, koja čini južnu granicu naselja. Na tom potoku su pet malih mlina, koji melju samo kad je „postup“, kada usled velikih kiša Fojnica toliko naraste, da ne mogu mleti mlini na njoj. Na levoj strani potoka Bara su muslimanska sela, a na desnoj mešovita. Na levoj strani Bara su tri muslimanska sela, tri čopora, sva tri pored starog puta za Kiseljak i izdužena popreko po strani isp0d Stjene Gore. Najgornje je selo Klijen ili Karavdića, oko 100 metara ispod njega su Huseljići i Aščalići; ova su dva sela jedno uz drugo, i deli ih samo „mejtef“. Na desnoj strani potoka su raštrkana manja sela sa muslimanskim, pravoslavnim i katoličkim stanovništvom.
Kraj potoka su Kato i Šabana. Niže Kotla su (H)odaća i do njih Ravne. Iznad Kotla je Igršiće. Dalje od Igrišća su, a sve pored stare kaldrme za Kiseljak, Kruška, Kaonica i Kalodra. Nekoliko novijih kuća je u Polju pod selom: kraj Babina Greblja, na Rokačama, u Lukama, na Solilima i na Trebanu.
U selu ima više vrela, ali leti većinom presušuju. Ne presušju Žarna i Barica u Karavdićima. Sela na desnoj strani potoka nose vodu s vrela Urve, Kruške i nedavno otvorene Mije–vode; ni ova vrela ne presušuju.
Zemlja i šume.
Stare njive su oko sela, u neposrednoj blizini kuća. Skorašnjih krčevina ima i po stranama iznad sela, naročito po Stjenoj Gori. Mesta na kojima su njive zovu se: Bare, Žarna, Potkuće, Pribrežak, Vina, Kabo–Do, Psinje, Drnošica, Mengaj, Vranduk, Klićevac, Klanca, Jasen, Ponijer, Igrišće, Koto, Ravan, Vrtle, Sgrana, Dolina, Kruška, Kaonica. Po pominjatim stranama oko sela ima dosta šume ali ·sitne. Ranije je bilo više šume. Zna se da su cela Vina i pola Kotla bili pod šumom. Po tim je šumama i ispaša.
Posmatrano kao celina, naselje je razbijenog tipa. U muslimanskim su selima kuće u gustim skupinama. U Aščalićima su 5 kuća Aščalića i 1 Pinje–Hašimovića, u Huseljićima su 8 kuća Suljića i Huseljića, zatim po jedna Ćehajića i Aščalića i na Klijenu 5 kuća Karavdića i 1 Huseljića; na Ploči iznad Klijena je još jedna Karavdića. U Kotlu je 1 kuća Šabana, a u Šabanima 3 kuće Šabana, 1 Karavdića i 1 Suljića. Na Odiću je 1 kuća Antonovića, na Ravnama 3 kuće Andrića, na Igrišću 1 Andrića. Na Krušci je 1 kuća Jošila, na Kaonici 1 Lucića i na Kalodrama 1 Kačara. U polju su: Kraj Babina Greblja 2 kuće Milojevića, u Lukama zajednička kuća Lojpura i Andrića, na Solilima 1 kuća Koprivica i na Trebanu 1 kuća Tuke. Na Rokačama je 1 kuća Medana i kafana Huseljića, na izlasku potoka Bara u polje. Sela Karavdići, Huseljići, Aščalići i Šabani nose imena po još živim rodovima. Koto se zove po svom obliku: to je manja uvala nalik na vrtaču. Na Solilima je soljena stoka, te se to mesto po tome prozvalo. Za selo Odiće najčešći je naziv „Odiće“, ali se čuje i „Odići“ i Hodići“.
Na Odiću je jedan stari „grčki“ grob, čiji je stećak već sav polupan. Između sela na levoj strani Bara i Stjene Gore je veće „grčko greblje“, a tih grobova ima i u polju, u Lukama. I sada se još poznaju ostaci stare kaldrme Visoko—Kiseljak, što ju je gradila neka žena kao svoj „hair“. Pre 20 godina nađen je u Tušnjićima jedan sud sa srebrenim novcima. Na kosi Ponijeru, iznad Kraljina je krstom obeležen grob neke babe koja je tu umrla bežeći od kuge.
Među muslimanima u selu ima i starinaca, a svi su pravoslavni i katolici doseljenici. Izumrli su muslimanski rodovi Ferhatovića, Đunlića i Gačana, a od pravoslavnih porodica nekog Tome, koji je bio u rodu s Milojevićima.
Jedan od Karavdića odselio je u Tursku.
Poreklo stanovništva.
Muslimani:
-Aščalići (6) ce smatraju starincima.
-Šabani (4) se smatraju starincima.
-Tašakovići (1) se smatraju starincima.
-Karavdići (7) se takođe smatraju starincima.
-Ćehaje (1) je doselio pre okupacije c Paleža. Došao je na miraz.
-Emše (1) su doselili iz Duhara pre 80 godina.
–Medanović (1) je bio dete kad ga je mati dovela iz Visokog, preudavši se u ovo selo. Bio je najamnik kod Karavdića, oženio se u selu i stalno nastanio.
–Avdić, u kući Karavdića na Klijenu, starinom je Ajdinović iz Grđevca, a doselio je u ovo selo iz Monjara, posle okupacije.
-Hašimović (1) je bio najamnik u Aščalića, i tako se nastanio u selu.
Pravoslavni:
–Milojevići (2). Ded im je doselio iz Hercegovine. Hodao je kojekuda po najmu, i ovde se naselio još pre okupacije. Slave Nikoljdan.
-Jošilo (1) je starinom iz Hercegovine. Boravio je u Mrakovu, pa na Solilima, i najposle iskrčio nešto zemlje na Krušci, i tu se naselio.Istog je porekla i Jošilo u Čifluku. Slavi Ilindan.
-Antonovići (1) su starinom iz Hercegovine. Bili su u Zagoricama, odakle su se još za turskoga vremena razišli u Tušnjiće i Kralupe. (V. opis Dvora). Slave Nikoljdan.
–Andrići (5) su starinom iz Banjana i zajedničkog su porekla s Bajićima u Sovrlima. U Tušnjićima su oni najstariji doseljenici od pravoslavnih. Slave Sv. Jovana, a prislužuju Sv. Savu. U Bilećskim Rudinama ima još Andrića; J. Dedijer je za njih zabeležio da su starinom iz „Crne Gore“ i da imaju roda u „Visokom“.
-Koprivica (1) je selio c Vele na Draževiće, pa na Ploču, Kobilju Glavu, Banjer, Dolipolje i naposletku na Solila. Koprivice su starinom iz Banjana, odakle su se oko 1600 godine naselili na Veloj. U okolini Visokog ima ih još na Banjeru, u Mrakovu.
–Lojpur (1) je starinom iz Hercegovine. Opširnije u opisu Gorana.
Katolici:
-Kačar (1) je starinom iz Brestovskog. Hodao je po najmu, a 1922 god. naselio se u Tušnjićima.
-Lucić (1) je došao iz Monjara na ženovinu u kuću punca Glavaša, a njemu je došao u kuću Lucić iz Kreševa, takođe na ženovinu.
-Tuka ili Arbuk(uša) (1), udovica, doselila je iz Podastinja i drži kafanu.
Groblja.
Muslimansko je groblje na Poredicama, do srednjevekovnog, pravoslavno u Kotlu, a katolici se kopaju u Podastinju.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)