Порекло становништва села Чифлук – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Ово је насеље врло пространо; у њему је већи број села од којих су најважнија Чатићи, Чифлук, Ораовац, Ратковци и Видови.
Села су по странама и доловима испод брда Грабовика, Љубоја, Трешњице, Панађуришта и Веле. Та брда деле Чифлук 0:4 села у Сарајевском Пољу. Површина на којој је ово насеље чини изворну челеику потока Кутње, од ког доцније постаје поток Краљушица што тече средином Кралупа. Под Ведовом Страном у југоисточном крају извире Црни Поток; он се код хана у Чатићима састаје с Кутњом. Поток Ратковац извире у Јелици, у јужном крају, и салива се у Кутњу, пошто претходно прими Видовићки Поток. Сама Кутња извире под Караулом а између Трешњице и Ђедове Стране, тече кроз целе Кралупе и салива се у Фојницу.
Тип села.
Поједина села и куће у њима врло су раштркани, на разним положајима и разбијеног типа. Најниже је село Чифлук чије су куће с обе стране Кутње и Ратковачког Потока. То су куће: 1 Дабића, 1 Смиљанића, 4 Самарџића, 4 Кувача, 3 Радана, 3 Столица, 2 Крстовића, 3 Какућа, 1 Рибара, 1 Тодоровића и 2 Миољчића. У Црним Потоцима (десно од Кутње) су 3 куће Брајића, 1 Борчака и 1 Зеће. Слеве стране Кутње, на Граду је 1 кућа Тодоровића а на десној страни потока, на ушћу једног дола, 1 кућа Бујака и 1 Вукића. Под Трешњицом су 2 куће Сарафијановића, 1 Радана, 2 Драшкића, код извора Кутње 1 Чакара и 1 Максимовића и то се село зове Кутња, а на Зекавини 3 куће Димића. На Трешњицу веже према северозападу Јелица на којој је 1 кућа Јошића. Северно од Јелице и Трешњице је брдо Комин, мећу потоцима Ратковцем и Кутњом. У страни под Комином су 2 куће Мирковића, а на заравњеној коси Ораовцу међу Ратковачким и Јеличким Потоком 1 кућа Миољчића и 2 Бујака. Такође западно од Комина а северно под Јелицом су Видовићи око горњег тока Јеличког Потока. Ту су сами муслимани. У чопору су куће: 2 Ахметаша, 4 Косоваца, 2 Чајића, а испод њих, у страни, 1 Корјенића. Напослетку, око Ратковачког Потока а северно од Комина је село Ратковац или Ратковци. Ty су 2 куће Самарџића, 1 Смајића и 2 Кубатлија.
Изузевши чисто муслиманско село Видовиће, у ком су куће у групи, у осталим су селима куће врло раштркане, а ретко су 2—3 куће у близу, и то само ако припадају истом роду. То је због тога, што су по тим селима насељени готово све сами скорашњи досељеници, који су се насељавали на крчевинама, што су их добрим делом сами морали и крчити. Њиве су већином скорашње крчевине. Један старац (Димић) памти, кад је већи део Чифлука био под шумом. И сада има неискрчених мањих површина између њива. Места на којима су њиве зову се: Терзије, Дуга Њива, Рудињача, До, Бара, Равна Њива, Зидине, Растовина, Томељ, Лука, Долови, Поткућница, Забашница, Третине, Стожерци, Поткућа, Богатица, Бара, Билић, До, Мићина Њива, Грашница, Витица, Дробница, Подлужје, Ржаиице, Рибњак, Стубле, Рудник, Осје, Беговина, Поље и Каравлашке Колибе. У новије време све се више крче шуме по странама и брдима око села. Под шумом су: Стијена, До, Црни Потоци, Трешњица, Јелица и Комин.
Назив села.
Прича се да су Видовићи добили име по неком Виду, чије је било то село; његова сестра држала је Ораовац. На Зидинама је раније била кућа Бујака, и отуда то име. Кроз ово насеље водио је старински пут из Високог у Сарајево; пут је ишао кроз Чатиће па на Трешњицу. У Чатићима је био хан на месту где су сада Кувачи. На Трешњици је била караула с пандурима; то се место и сада зове Караула. Стари људи то све памте и причају да је саобраћај тим путем био врло жив. Изнад Драшкића Кућа иде пут за село Ораовац преко Терзија; на Терзијама је место Чираков Камен. Прича се да је ту била варош. По предању, некада су биле куће у Доловима под Комином с јужне стране; ту сада нема ништа. Муслимани у Видовићима причају да су некада низ поток Јелицу биле табхана и чаршија. Прича се да је изнад стране Панађуришта била „каурска црква“, али на земљишту села Раковице. Ту цркву помиње и пок. С. Трифковић у опису Села Раковице (Српски етнографски зборник, књига 11, стр. 205-206).
У Црним су Потоцима изумрли православни Јокановићи. О ранијем становништву нисам могао сазнати ништа; вероватно је и овде куга довела до великих промена. Данас у селу живе муслимани и православни; већином су скорашњи досељеници.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Ахметаши (2) веле да су „старина“.
-Смаjићи (1). Отац им је доселио из Грајани у Голуши, и у Грајанима су старинци.
-Косовци су старином из Видовића у Фојничком срезу. Зову се и Хоџићи. Дошли су у ово село из Свињарева. Косовцима су прозвани по једној дечијој игри.
-Чехајићи -Чајићи (2). Њихов је „старјеник“ доселио на мираз. Дошао је из Моњара.
–Корјенићи (1) су старином из Херцеговине.
-Борчак (1) је доселио пре окупације из Херцеговине.
– Зећо (1) је старином из Биоче. Селио је у Турску па се вратио, и онда се населио у Чифлуку.
Православни:
-Бановићи–Дабићи (1) су старином из села Жрвања код Невесиња у Херцеговини. Међутим, код Невесиња нема села с таквим именом него код Билеће. Доселио им је прадед пре 90 година на Очевље; затим су прешли у Биочу, па на Ораовац, и на шест година пре окупације дошли на садашње место: „Ишли ко Ере, тражили бољу земљу“. Истог су порекла и Дабићи у Кули и Горанима, а стари су причали да су овог рода и Ттетковићи у Гину и Даутовцима. Славе Ђурћевдан.
-Самарџићи (6) су старином од Билеће у Херцеговини. Славе Ђурђевдан. Опширније у опису Горана. Пок. С. Трифковић објавио је уговор кмета Николе Самарџића из „Кралупа“ и његова аге Вејсила Хаџи-Омеровића из Високог, писан 4 јуна 1860 у Високом
-Цмиљанићи или Смиљанићи (1) су старином из Крајине. Славе Никољдан. Дед им се родио у „Босни“. Има их у Сарајевском Пољу, у Лукавици и Доцу.
-Крстовићи (2) су старином Шекаре. Од истог су рода Савићи у Чекрчићима и Шекаре у Топузову Пољу. Били су раније у Љубнићима и на Добром. Славе Аранђеловдан.
-Столице (3) су старином Спасојевићи од Стоца у Херцеговини, а даљом старином из Риђана. Славе Никољдан.
-Тодоровићи (2) су старином Пејовићи из Црне Горе. Славе Јовањдан.
–Рибари (1) су старином Бакочи од Требиња. Опширније у опису Арнаутовића и Чекрчића.
-Радани (4) су старином од Невесиња у Херцеговини. Били су и у Биочи; у Чифлук су дошли пре окупације. Има их и у Сарајевском Пољу, у Козаревићима и Топлику. Из Херцеговине су доселили пре 140 година? Славе Никољдан. —
-Миољчићи (4) су старином Даниловићи из једног села код Котор–Вароши у Босанској Крајини. Миољчићима се зову по мајци. Славе Трипуњ–дан.
-Сарафијановићи (1). Дед им је доселио из Дервенте пре 65 година у Семизовац. Морао је бежати, јер је заклао два бега. Пре 45 година населио се Спасоје Сарафијановић у Кралупима. Имао је добар иметак па су га зато браћа Миољчићи примили у своју задругу као трећег члана. Потомци му се с тога зову и Миољчићима. Славе Ђурћевдан.
-Кувачи (4) су старином из Дувна. Опширније у опису Топузовог Поља.
-Брајићи (3) су стариКрајине. Опширније Дреновице.
-Бујаци (3) су старином из Дувна. Били су и у Биочи, где се родио познати „бимбаша“ Хаџи Лојин, Ристо Бујак, чији брат Стеван и сада живи у Чифлуку. Славе св. Ђорђа.
-Димићи (З), Чакари (1) и Кубатлије (2) су сви заједничког порекла и старином из Херцеговине. По испитивању пок. С. Трифковића они су старином Миљановићи из Бањана, и њиховог рода има у Кобиљдолу, Осијеку, Петровићима, Речици и Сарајеву као Лалића и Јокића. Славе Јовањдан.
-Максимовићи (1) се зову и Бабићи. Доселили су из Какриња у Раковици и још имају рода на Зенику. За ове на Зенику забележено је да су старином из Херцеговине.4 Славе Никољдан. —
-Ђукићи (1) су старином Николићи из Крајине. Имају рода у Лепеннци и Горњој Вогошћи, где се зову Нинићи. Славе Пантелијевдан.
-Мирковићи (2) су старином из Херцеговине и [један од најстаријих православних родова у Кралупима. Славе Јовањдан. Нису род Мирковићима у Чекрчићима.
-Јошило (1) је дошао у Чифлук са Сеоца, а старином је из Херцеговине. Јошила има још у Пушњићима.Славе Илин–дан.
–Какуће (3) су старином из Херцеговине. Били су на Чубравама у Топузовом Пољу. Има их и на Бањеру. Славе Аранђеловдан.
-Драшкићи (2) су непознатог порекла. Има их и у Хаџићима, Раковици, Брези, Влакову и Црнотини. Славе Јовањдан.
Гробља су под селом, поред потока. Муслиманско је на месту Орљу, а православна су на Чифлуку и у Ратковцима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)